Корисник:Domatrios/Хирам

Реч која потиче од две сложенице hi - жив и ram - узвишен, и указује на највише уздигнуће духа, које може да достигне људско биће. У Првој књизи царевима је записано: „Хирам, цар Тирски, посла своје слуге к Соломону, чувши да је помазан за цара, намјесто оца његова, јер Хирам љубљаше Давида свагда. А Соломон посла ка Хираму и поручи му: ,,Ти знаш да Давид отац мој није могао саградити дома имену Господа својега од ратова којима га опколише, докле их Господ не положи под ноге његове..." (Прва књига о царевима, глава V, 1-3)

Гревс спомиње овог Хирама, по неком јеврејском предању, не као краља, него као свештеника под краљем Тиром који је био заштитник учености. (Језекиел, XXVIII, 12) Такође наводи да је Хирам из Тира размењивао загонетке са Соломоном. Ако би се повезали овај и горњи пасус, могло би се закључити да је свештеник једне земље или покрајине комуницирао са владаром (Соломоном) друге (суседне) земље. Није немогуће, али је мало необично. Такође постоји комбинација да је Хирам као свештеник после Тира постао тирски краљ, па би се на тај начин задовољили сви потребни услови.

Тирски цар Хирам снабдевао је Соломона, односно његове градитеље кедровим и јеловим дрветом, што је био одраз добросуседских и трговачких односа са јаким савезником. Соломон је повремено покушавао да исплати своје повериоце дајући им земљу или градове, као Хираму цару тирском, али је овај понуду одбио (1Цар 9 10-14). Соломон је учврстио и однос са Египтом, браком са једном египатском принцезом. Ово је морао бити нарочито важан савез, јер је и посебна палата била подигнута за ову његову жену, Египћанку. Тадашњи фараон је такође то озбиљно схватио, наиме, освојио је град Гезер и поклонио га Соломону као свадбени поклон (1Цар 9 16-17). Археолошки налази из Гезера показују разарање проузроковано египатским освајањем и Соломонову обнову града у особеном стилу. Још један од Соломонових блиских савезника био је и Хирам, цар Тира. Феничани су имали распрострањене трговачке везе по читавом Средоземљу и помогли су Соломону да развије сопствену поморску трговину у Црвеном мору и Индијском океану (1Цар 9 26-28; 10 22). Они су му вероватно помогли и неопходном стручношћу да оснује и пусти у рад сопствене радионице за прераду бакра у Акавском заливу. Соломон је био и велики трговац коњима, тргујући с Египћанима на југу и Хетима на северу. (Дрејн Џон, Увођење у Стари завет, Београд 2003., стр. 122) Можемо да кажемо да је Хирам било као краљ или конкретан извођач учествовао у градњи Соломоновог Храма, што потврђују различити извори.

О Хираму, који је градио Храм у Агрувијуму, предање је сачувало оскудне податке. Дошао је са Истока, не зна се из које земље, пошто је претходно обишао многе земље и народе, којима је саградио храмове. У Агрувијуму је боравио седам пуних година, колико је трајала градња Храма. Осме је нестао, једне ноћи, са својом љубљеном Амур. Којим путем су отишли нико не зна, као ни докле су стигли. Њихових земних остатака нема. Нити икаквог опипљивог знака да су постојали. Остала је легенда, која говори да не треба сумњати у њихово постојање. (Мираш Мартиновић, Отварање Агрувијума, Подгорица 2000.)

Хирам је, такође, симбол рада, заната у његовом најсавршенијем изразу, правде и мудрости. Он је мајстор ватре, биће које је у себи стекло људско божје. Он је Сунце које осветљава живот, у свему сличан египатском божанству Амон Ра. У Библији се сусрећу три Хирама: Хирам, цар Тира, Адонхирам, интендант и надзорник на изградњи Храма цара Соломона и Хирам градитељ.

Према традицији и предањима, током векова, Хирам је умирао много пута, али се увек поново рађао. ,,Он је Питагора, жртвован у име отаџбине, Он је Озирис којега је убио Тифон, он је Орфеј којега су раскомадале Бахове свештенице, он је Исус разапет на крсту по наредби Синода којим је преседвао Кајафа. Он је Кришна, осма Вишнуова реинкамација".

По мишљењу научника мистериозофа Ј. Коцке (Kotska), Хирам је скраћеница od „Hic Iacet Rex Adventurus Mundi" (Овде почива краљ света који ће доћи).