Википедија

Корисник:Kubni/Dizajnerska beba

Dizajnerska beba je beba čiji je genetički sastav odabran ili izmenjen, često kako bi se izdvojio određeni gen ili uklonili geni povezani sa bolestima[1]. Ovaj proces obično uključuje analizu širokog spektra ljudskih embriona radi identifikacije gena povezanih sa određenim bolestima i karakteristikama, te odabir embriona koji imaju željeni genetički sastav; proces poznat kao preimplantaciona genetska dijagnostika. Ispitivanje prisustva pojedinačnih gena je česta praksa, dok neke kompanije nude opciju ispitivanja prisustva više gena odjednom[2].

Primer alternativnog načina uz pomoć koga je moguće izmeniti genetičku informaciju deteta je direktna izmena genetičkog koda pre rođenja, mada se to inače ne primenjuje i do sad je zabeležen samo jedan slučaj korišćenja ove tehnike, 2019. godine u Kini, kada su bliznakinje Lulu i Nana bile genetski izmenjene. Ovaj događaj je izazvao velike kritike od strane naučne zajednice[3].

Genetski izmenjeni embrioni mogu biti kreirani unošenjem željenog genetskog materijala direktno u sam embrion, ili u spermatozoide i/ili jajne ćelije roditelja. Ovo se realizuje unošenjem željenih gena direktno u ćeliju ili korišćenjem tehnologije za izmenu gena. Ovaj proces je poznat kao genetički inženjering i njegova primena na bebama je najčešće zabranjena zakonom[4]. Izmena gena na ovaj način može da dovede do prenošenja genetičkih promena na buduće generacije, a pošto uključuje izmenu gena nerođenog deteta, takođe se smatra kontroverznom i temom za etičku debatu[5]. Neki naučnici zastupaju upotrebu ove tehnologije radi lečenja bolesti, ali postoje sumnje da bi mogla biti iskorišćena u kozmetičke svrhe, kao i u svrhu unapređivanja ljudskih osobina.

Preimplantaciona genetička dijagnostika уреди

Glavni članak: Preimplantaciona genetska dijagnostika

Preimplementaciona genetička dijagnostika (PGD) je postupak u kojem se geni embriona ispituju pre implantacije. Ova tehnika se koristi u kombinaciji sa vantelesnom oplodnjom kako bi se dobili embrioni za procenu genoma. Alternativno, mogu se ispitivati ovociti pre oplodnje. Prvi put je ova tehnika iskorišćena 1989. godine[6].

PGD se primarno koristi za selekciju embriona za implantaciju kada su moguće kongenitalne anomalije i omogućava identifikaciju mutiranih alela ili alela povezanih sa nekom bolešću. Ovo je posebno korisno kada jedan ili oba roditelja imaju neku naslednu bolest. Može se takođe koristiti za selekciju embriona određenog pola, najčešće kada je bolest jače povezana sa jednim polom (npr. poremećaji vezani za X hromozom koji su češći kod muškaraca, poput hemofilije). Novorođenčad rođena sa osobinama koje su posledica PGD se ponekad smatraju dizajnerskim bebama.

Još jedna primena PGD je selekcija „brata ili sestre spasioca”, dece koja su rođena kako bi bila donor (organa ili grupe ćelija) bratu ili sestri koji/a boluje od životno ugrožavajuće bolesti. Spasilac biva začet uz pomoć vantelesne oplodnje, a zatim se vrši genetičko ispitivanje uz pomoć PGD kako bi se odredila sličnost sa detetom kome treba transplantacija, a sve to u cilju smanjenja rizika od odbacivanja organa od strane tela.

Proces уреди

Embrioni za PGD se dobijaju iz procedura vantelesne oplodnje u kojima se ovociti veštački oplode. Ovociti se skupljaju nakon kontrolisane hiperstimulacije jajnika, što podrazumeva tretmane radi povećavanja plodnosti radi proizvodnje više ovocita. Nakon sakupljanja, ovociti se oplode vantelesno, tokom inkubacije ili uz pomoć intracitoplazmatske injekcije spermatozoida (ICSI) gde se spermatozoid direktno ubrizga u ovocit. Embrioni koji su nastali se čuvaju 3-6 dana kako bi dostigli fazu blastomera ili blastocista[7].

Nakon što embrioni dostignu željenu fazu razvoja, vrši se biopsija ćelija i njihova genetičko ispitivanje. Vrsta ispitivanja zavisi od vrste poremećaja koji se ispituje.

Reakcija lančane polimerizacije je proces u kom se molekuli DNK umnožavaju čime se omogućava stvaranje velikog broja kopija ciljne DNK sekvence koristeći malu početnu količinu DNK uzorka. Ovo omogućava pregled velikih uzoraka i identifikaciju specificnih gena[8] i često se koristi za genetičko ispitivanje monogenskih poremećaja, poput cistične fibroze.

Druga tehnika genetičkog ispitivanja, fluoroscentna „in situ” hibridizacija (FISH) koristi fluoroscentne sonde koje se vezuju specifično za visoko komplementarne sekvence na hromozomima, koji se zatim mogu identifikovati uz pomoć fluoroscentne mikroskopije[9]. FISH se najčešće koristi kod genetičkog ispitivanja hromozomskih abnormalnosti poput numeričkih aberacija (aneuploidija), što ovu tehniku čini veoma korisnom za otkrivanje poremećaja poput Daunovog sindroma.

Nakon pregleda, embrioni sa željenim svojstvom (ili bez nepoželjnog svojstva kao što je neka mutacija) se prenose u matericu majke, gde se zatim dalje razvijaju prirodno.

Regulacija уреди

Regulacija PGD je određena od strane vlada pojedinačnih zemalja, pri čemu neke potpuno zabranjuju njegovu upotrebu, uključujući Austriju, Kinu i Irsku[10].

U mnogim zemljama, PGD je dozvoljen pod veoma strogim uslovima, samo za medicinsku upotrebu, što je slučaj u Francuskoj, Švajcarskoj, Italiji i Ujedinjenom Kraljevstvu[11][12].

U Italiji i Švajcarskoj je PGD dozvoljen samo pod određenim okolnostima i ne postoji jasan skup uslova pod kojima se može sprovoditi, a selekcija embriona na osnovu pola nije dozvoljena.

U Francuskoj i Ujedinjenom Kraljevstvu propisi su mnogo detaljniji, sa posvećenim agencijama koje određuju regulatorne okvire za PGD[13][14]. Selekcija na osnovu pola je dozvoljena pod određenim okolnostima, a genetički poremećaji za koje je dozvoljen PGD detaljno su opisani od strane odgovarajućih agencija zemalja.

Nasuprot tome, federalni zakon Sjedinjenih Američkih Država ne reguliše PGD, pri čemu ne postoje posvećene agencije koje određuju regulatorni okvir kog moraju da se pridržavaju zdravstveni radnici[11]. Selekcija pola je dozvoljena i čini oko 9% svih primena PGD u SAD, kao i selekcija za željene uslove poput gluvoće ili patuljastosti[15].

Ljudski genetički inženjering уреди

Ljudski genetički inženjering уреди

Ljudski genetički inženjering je proces u kojem se ljudski genom uređuje unutar geneticke celije, poput spermatozoida ili oocita (uzrokujući nasledne promene), ili u zigotu ili embrionu nakon oplodnje[16]. Genetički inženjering rezultuje promenama u genu koje su inkorporirane u svaku stanicu u telu potomstva (ili pojedinca nakon embrijskog genetičkog inženjeringa). Ovaj proces se razlikuje od inđinjerstva somatskih ćelija, koje ne rezultira naslednim promenama. Većina genetičkog uređivanja obavlja se na pojedinačnim ćelijama i nevitalnim embrionima, koji se uništavaju u vrlo ranim stadijumima razvoja. Međutim, u novembru 2018. godine, kineski naučnik He Jiankui objavio je da je stvorio prve bebe genetski editovane u ljudskom genetičkom inženjeringu[17].

Genetska modifikacija gena уреди

Genska terapija je isporuka nukleinske kiseline (obično DNK ili RNA) u ćeliju kao farmaceutskog sredstva za lečenje bolesti[18]. Najčešće se sprovodi pomoću vektora, koji transportuje nukleinsku kiselinu (obično DNK koja kodira terapeutski gen) u ciljnu ćeliju. Vektor može da transdukuje željenu kopiju gena na određenu lokaciju koja će se izražavati po potrebi. Alternativno, transgen se može umetnuti da namerno poremeti neželjeni ili mutirani gen, sprečavajući transkripciju i translaciju neispravnih genskih proizvoda kako bi se izbegao fenotip bolesti.

Genska terapija kod pacijenate oa sbično sprovodi na somatskim ćelijama u cilju lečenja stanja kao što je leukemija i vaskularne bolesti. [19][20][21]Za razliku od toga, genska terapija ljudske zamećne linije je ograničena na in vitro eksperimente u nekim zemljama, dok druge u potpunosti zabranjuju, uključujući Australiju, Kanadu, Nemačku i Švajcarsku.

Iako Nacionalni instituti za zdravlje u SAD trenutno ne dozvoljavaju klinička ispitivanja prenosa gena zamećne linije in utero, in vitro ispitivanja su dozvoljena[22]. Smernice NIH-a navode da su potrebne dalje studije u vezi sa bezbednošću protokola prenosa gena pre nego što se razmotri istraživanje in utero, što zahteva trenutne studije kako bi se obezbedila dokazana efikasnost tehnika u laboratoriji.[23] Istraživanja ove vrste trenutno koriste neodržive embrione za ispitivanje efikasnosti genske terapije zamećne linije u lečenju poremećaja kao što su nasledne mitohondrijalne bolesti.[24]

Prenos gena u ćelije se obično vrši isporukom vektora. Vektori se obično dele u dve klase – virusne i nevirusne.

Vektorska isporuka уреди

Viralni vektori уреди

Virusi inficiraju ćelije transducirajući svoj genetički materijal u ćeliju domaćina, koristeći ćelijski mehanizam domaćina da generiše viruse potrebne za replikaciju i proliferaciju. Modifikacijom virusa i učitavanjem terapijske DNK ili RNK, moguće je koristiti ih kao vektor za isporuku željenog gena u ćeliju.

Retrovirusi su neki od najčešće korišćenih viralnih vektora, jer ne samo što unose svoj genetički materijal u ćeliju domaćina, već ga i kopiraju u genom domaćina. U kontekstu terapije genima, to omogućava trajnu integraciju gena od interesa u DNK pacijenta, pružajući dugotrajnije efekte.

Viralni vektori efikasno funkcionišu i uglavnom su sigurni, ali imaju neke komplikacije, što doprinosi strogoj regulaciji terapije genima. Pored delimične inaktivacije viralnih vektora u istraživanjima terapije genima, oni i dalje mogu biti imunogeni i izazvati imunski odgovor. Još jedna teškoća je mogućnost da se neki virusi nasumično integrišu svojom nukleinskom kiselinom u genom, što može poremetiti funkciju gena i generisati nove mutacije. Ovo je značajan problem kada se razmatra germlinska terapija gena, zbog mogućnosti stvaranja novih mutacija u embrionu ili potomstvu.

Nekoviralni vektori уреди

Nekoviralne metode transfekcije nukleinske kiseline uključuju ubrizgavanje golog DNK plazmida u ćeliju radi inkorporacije u genom. Ova metoda nekada je bila relativno neefikasna sa niskom frekvencijom integracije, međutim, efikasnost se od tada znatno poboljšala, koristeći metode za poboljšanje isporuke željenog gena u ćelije. Štaviše, nekoviralni vektori jednostavni su za proizvodnju u velikim količinama i nisu visoko imunogeni.

Neke nekoviralne metode su detaljnije opisane u nastavku:

  • Elektroporacija je tehnika u kojoj se koriste impulsi visokog napona za prenos DNK u ciljnu ćeliju preko membrane. Veruje se da ova metoda funkcioniše zbog formiranja privremenih pora preko membrane, ali, iako su one privremene, elektroporacija dovodi do visoke stope ćelijske smrti, što je ograničilo njenu upotrebu. Poboljšana verzija ove tehnologije, transfekcija elektron-lavina, razvijena je od tada i uključuje kraće (mikrosekundne) impulse visokog napona koji rezultiraju efikasnijom integracijom DNK i manjim oštećenjem ćelija.
  • Genski pištolj je fizički metod transkripcije DNK, gde se DNK plazmid stavlja na česticu teškog metala (obično zlata) i stavlja na 'pištolj'. Uređaj generiše silu da prodre kroz ćelijsku membranu, omogućavajući DNK da uđe dok zadržava metalnu česticu.
  • Oligonukleotidi se koriste kao hemijski vektori za gensku terapiju, često korišćeni za ometanje mutiranih DNK sekvenci. Poremećaj na ovaj način može se postići unošenjem malih RNK molekula, nazvanih siRNA, koji signaliziraju ćelijsku mašineriju da cepa neželjene sekvence mRNA kako bi sprečili njihovu transkripciju. Druga metoda koristi dvolančane oligonukleotide, koji vezuju faktore transkripcije potrebne za transkripciju ciljnog gena. Kompetitivnim vezivanjem ovih faktora transkripcije, oligonukleotidi mogu sprečiti ekspresiju gena.

Lulu i Nana уреди

Glavni članak: He Jiankui affair

Kontroverza oko Lulu i Nane odnosi se na dve kineske devojčice bliznakinje rođene u novembru 2018. godine, koje su kao embrioni bile genetski modifikovane od strane kineskog naučnika He Jiankui-a.[25] Smatra se da su to prve bebe koje su prošle kroz genetske modifikacije. Roditelji tih devojčica su bili deo kliničkog projekta koji je vodio He, a koji je uključivao postupke vantelesne oplodnje, predimplantacione genetske dijagnostike i genetskog uređivanja, u pokušaju da se izmeni gen CCR5. Gen CCR5 kodira protein koji HIV koristi da bi ušao u ćelije domaćina, pa je He, uvođenjem specifične mutacije CCR5 Δ32, tvrdio da bi taj proces mogao da obezbedi prirodni imunitet na HIV.[26][27]

Projekat koji je sprovodio He uključivao je parove koji su želeli decu, gde je muškarac bio HIV-pozitivan, a žena nije bila zaražena. Tokom projekta, He je obavljao vantelesnu oplodnju sa spermom i jajnim ćelijama tih parova, a potom je mutaciju CCR5 Δ32 uneo u genome embriona koristeći CRISPR/Cas9 tehnologiju. Zatim je koristio predimplantacionu genetsku dijagnostiku (PGD) na tim modifikovanim embrionima, analizirajući ćelije kako bi utvrdio da li je mutacija uspela da se integriše. He je prijavio da je u nekim embrionima došlo do mozaicizma, što znači da je mutacija ušla u neke ćelije, ali ne u sve, što bi moglo značiti da deca nisu potpuno zaštićena od HIV-a.[28]

He je rekao da je tokom PGD-a i tokom trudnoće fetalna DNA bila sekvencionirana kako bi se proverile eventualne greške izazvane CRISPR/Cas9 tehnologijom, ali Nacionalni instituti za zdravlje (NIH) objavili su izjavu u kojoj su istakli da "mogućnost štetnih efekata zbog grešaka nije adekvatno ispitana".[29][30] Devojčice su rođene početkom novembra 2018. godine i He je naveo da su zdrave.[28]

Njegovo istraživanje je sprovedeno tajno do novembra 2018. godine, kada su dokumenti objavljeni u kineskom registru kliničkih ispitivanja, a MIT Technology Review je objavio članak o projektu.[31] Posle toga, He je dao intervju za Associated Press i izložio svoj rad 27. novembra na Drugom međunarodnom samitu o uređivanju ljudskog genoma, koji se održao u Hong Kongu.[26]

Iako su dostupne informacije o ovom eksperimentu relativno ograničene, smatra se da je naučnik prekršio mnoge etičke, društvene i moralne norme, kao i kineske smernice i propise koji zabranjuju genetske modifikacije germinalnih linija u ljudskim embrionima, tokom sprovođenja ovog eksperimenta. Sa tehnološke tačke gledišta, tehnika CRISPR/Cas9 jedna je od najpreciznijih i najmanje skupih metoda za genetske modifikacije do danas, ali još uvek postoji niz ograničenja koja sprečavaju da se tehnika označi kao sigurna i efikasna. Tokom Prvog međunarodnog samita o uređivanju ljudskog genoma 2015. godine, učesnici su se složili da treba postaviti moratorijum na genetske promene germinalne linije u kliničkom okruženju, osim ako i dok: "(1) odgovarajuća pitanja sigurnosti i efikasnosti nisu rešena, na osnovu odgovarajućeg razumevanja i balansiranja rizika, potencijalnih koristi i alternativa, i (2) ne postoji široki društveni konsenzus o prikladnosti predložene primene". Međutim, tokom Drugog međunarodnog samita 2018. godine, ova tema je ponovo bila razmatrana uz napomenu: "Napredak u poslednje tri godine i diskusije na trenutnom samitu, međutim, sugerišu da je vreme da se definiše rigorozan, odgovoran prevodilački put ka takvim ispitivanjima". Sugerišući da etičke i pravne aspekte treba ponovo razmotriti, G. Daley, predstavnik organizacionog odbora samita i dekan Medicinskog fakulteta na Harvardu, opisao je eksperiment dr. Hea kao "pogrešan korak na pravom putu".

Eksperiment je naišao na veliku kritiku i izazvao značajnu kontroverzu, kako na globalnom nivou, tako i u Kini.[32][33] Nekoliko bioetičara, istraživača i medicinskih stručnjaka objavilo je izjave u kojima su osudili istraživanje, uključujući Nobelovca Davida Baltimorea, koji je ovo delo okarakterisao kao "neodgovorno", i jednu od pionira CRISPR/Cas9 tehnologije, biohemičarku Jennifer Doudna sa Univerziteta Kalifornija, Berkeley.[29][34] Direktor Nacionalnih instituta za zdravlje (NIH), Francis S. Collins, rekao je da je "medicinska potreba za inaktivacijom CCR5 kod ovih beba potpuno neubedljiva" i osudio He Jiankui-a i njegov istraživački tim zbog "neodgovornog ponašanja".[30] Drugi naučnici, uključujući genetičara Georgea Churcha sa Harvardskog univerziteta, smatraju da genetsko uređivanje radi otpornosti na bolesti može biti "opravdano", ali su izrazili sumnje u vezi sa načinom na koji je He sproveo svoj rad.[35]

Program "Safe Genes" (Bezbedni geni) koji vodi DARPA ima za cilj da zaštiti vojnike od ratnih taktika koje uključuju uređivanje gena.[36] Oni dobijaju informacije od stručnjaka za etiku kako bi bolje predvideli i razumeli sadašnje i buduće potencijalne probleme u vezi sa uređivanjem gena.[36]

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) pokrenula je globalni registar za praćenje istraživanja na temu uređivanja ljudskog genoma, nakon poziva da se zaustave svi radovi na uređivanju genoma.[37][38]

Kineska akademija medicinskih nauka reagovala je na kontroverzu u časopisu Lancet, osuđujući He-a zbog kršenja etičkih smernica propisanih od strane vlade i naglašavajući da se inženjering germinalne linije ne sme izvoditi u reproduktivne svrhe.[39] Akademija je najavila da će "izdati dodatne operativne, tehničke i etičke smernice što je pre moguće" kako bi uvela strože propise u vezi sa uređivanjem ljudskih embriona.

Etičke dileme уреди

Uređivanje embriona, zametnih ćelija i generacija dizajnerskih beba je predmet etičke debate, zbog mogućnosti trajne izmene genetskog materijala. Ovo uključuje argumente oko neuravnoteženog odabira pola i selekcije gameta.

Uprkos propisima koja su doneta u pojedinim zemljama, odsustvo jasnih pravila dovodi do čestih debata o genetičkom inženjeringu među naučnicima, etičarima i javnošću. Arthur Caplan, šef Odseka za bioetiku na Univerzitetu u Njujorku, sugeriše uspostavljanje međunarodne grupe koja bi  postavila smernice za ovu temu što bi koristilo globalnoj diskusiji. Takođe predlaže uključivanje „verskih, etičkih i pravnih lidera“ u donošenju dobro formulisanih propisa.

U mnogim zemljama, uređivanje embriona i genetska modifikacija za reproduktivnu upotrebu je nezakonita. Od 2017. godine, SAD ograničavaju upotrebu genetske modifikacije i postupak je pod strogim propisima FDA i NIH. Američka Nacionalna akademija nauka i Nacionalna akademija medicine nagovestile su da će pružiti odgovarajuću podršku za genetsko uređivanje „za ozbiljna stanja pod strogim nadzorom“, ako se pozabave pitanjima bezbednosti i efikasnosti. Svetska zdravstvena organizacija je 2019. godine nazvala ljudsko genetičko uređivanje genoma „neodgovornim“.

Pošto genetska modifikacija predstavlja rizik za bilo koji organizam, istraživači i medicinski stručnjaci moraju pažljivo razmotriti mogućnost genetičkog inženjeringa. Glavna etička zabrinutost je da ovi tipovi tretmana mogu izazvati promenu koja se može preneti na buduće generacije i stoga će se svaka greška, poznata ili nepoznata, takođe preneti i uticati na potomstvo. Pojedini bioetičari, uključujući Ronalda Greena sa fakulteta Dartmut, izražavaju zabrinutost da bi to moglo dovesti do slučajnog uvođenja novih bolesti u budućnosti.

Reference уреди

  1. ^ Veit, Walter (2018). „Procreative Beneficence and Genetic Enhancement” (на језику: енглески). doi:10.13140/RG.2.2.11026.89289. 
  2. ^ Gilbert, Susan (2021-10-20). „Polygenic Embryo Screening: Ethical and Legal Considerations”. The Hastings Center (на језику: енглески). Приступљено 2024-04-28. 
  3. ^ Dyer, Owen (2018-11-30). „Researcher who edited babies’ genome retreats from view as criticism mounts”. BMJ (на језику: енглески). 363: k5113. ISSN 0959-8138. PMID 30504437. doi:10.1136/bmj.k5113. 
  4. ^ Kannan, Karthik. „Medicine and the Law”. academic.oup.com. Приступљено 2024-04-28. 
  5. ^ Deech, Ruth; Smajdor, Anna (2007). From IVF to immortality: controversy in the era of reproductive technology (1. publ изд.). Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-921978-0. 
  6. ^ Handyside, A. H.; Kontogianni, E. H.; Hardy, K.; Winston, R. M. L. (1990-04). „Pregnancies from biopsied human preimplantation embryos sexed by Y-specific DNA amplification”. Nature (на језику: енглески). 344 (6268): 768—770. ISSN 0028-0836. doi:10.1038/344768a0.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  7. ^ Sermon, Karen; Van Steirteghem, André; Liebaers, Inge (2004-05). „Preimplantation genetic diagnosis”. The Lancet (на језику: енглески). 363 (9421): 1633—1641. doi:10.1016/S0140-6736(04)16209-0.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  8. ^ Garibyan, Lilit; Avashia, Nidhi (2013-03). „Polymerase Chain Reaction”. Journal of Investigative Dermatology (на језику: енглески). 133 (3): 1—4. PMC 4102308  . PMID 23399825. doi:10.1038/jid.2013.1.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  9. ^ „Applications of fluorescence in situ hybridization (FISH) in detecting genetic aberrations of medical significance”. academic.oup.com. Приступљено 2024-04-28. 
  10. ^ „Preimplantation Genetic Diagnosis (PGD) | Fertility Treatment Abroad”. fertility.treatmentabroad.com. Приступљено 2024-04-28. 
  11. ^ а б Bayefsky, Michelle J (2016-12). „Comparative preimplantation genetic diagnosis policy in Europe and the USA and its implications for reproductive tourism”. Reproductive Biomedicine & Society Online (на језику: енглески). 3: 41—47. PMC 5612618  . PMID 28959787. doi:10.1016/j.rbms.2017.01.001.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  12. ^ Gianaroli, Luca; Crivello, Anna Maria; Stanghellini, Ilaria; Ferraretti, Anna Pia; Tabanelli, Carla; Magli, Maria Cristina (2014-01). „Reiterative changes in the Italian regulation on IVF: the effect on PGD patients’ reproductive decisions”. Reproductive BioMedicine Online (на језику: енглески). 28 (1): 125—132. doi:10.1016/j.rbmo.2013.08.014.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  13. ^ „PGD conditions | Human Fertilisation and Embryology Authority”. web.archive.org. 2018-02-18. Приступљено 2024-04-28. 
  14. ^ „Agence de la biomédecine”. www.agence-biomedecine.fr (на језику: француски). Приступљено 2024-04-28. 
  15. ^ Baruch, Susannah; Kaufman, David; Hudson, Kathy L. (2008-05). „Genetic testing of embryos: practices and perspectives of US in vitro fertilization clinics”. Fertility and Sterility (на језику: енглески). 89 (5): 1053—1058. doi:10.1016/j.fertnstert.2007.05.048.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  16. ^ Gordon, J. W. (2001-01-01). „Engineering the Human Germline. Edited by G. Stock and J. Campbell. Oxford University Press, New York. 2000. 192 pp.”. Journal of Heredity. 92 (1): 95—97. ISSN 1471-8505 Проверите вредност параметра |issn= (помоћ). doi:10.1093/jhered/92.1.95. 
  17. ^ Klein, Alice; Le Page, Michael (2018-12). „World's first gene-edited babies announced”. New Scientist. 240 (3206): 7. ISSN 0262-4079. doi:10.1016/s0262-4079(18)32191-2.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  18. ^ Islamaj, Rezarta; Leaman, Robert; Kim, Sun; Kwon, Dongseop; Wei, Chih-Hsuan; Comeau, Donald C.; Peng, Yifan; Cissel, David; Coss, Cathleen (2021-03-25). „NLM-Chem, a new resource for chemical entity recognition in PubMed full text literature”. Scientific Data. 8 (1). ISSN 2052-4463. doi:10.1038/s41597-021-00875-1. 
  19. ^ Ledford, Heidi (2011-08-10). „Cell therapy fights leukaemia”. Nature (на језику: енглески). ISSN 0028-0836. doi:10.1038/news.2011.472. 
  20. ^ Coghlan, Andy (2013-03). „Novel gene therapy cures leukaemia in eight days”. New Scientist. 217 (2910): 10. ISSN 0262-4079. doi:10.1016/s0262-4079(13)60781-2.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  21. ^ Shimamura, Munehisa; Nakagami, Hironori; Taniyama, Yoshiaki; Morishita, Ryuichi (2014-08). „Gene therapy for peripheral arterial disease”. Expert Opinion on Biological Therapy (на језику: енглески). 14 (8): 1175—1184. ISSN 1471-2598. doi:10.1517/14712598.2014.912272.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  22. ^ "Therapeutic Cloning and Genome Modification". U.S. Food and Drug Administration. 20 March 2019.
  23. ^ Salzberg, Steven L. (2017-05-08). „Horizontal gene transfer is not a hallmark of the human genome”. Genome Biology. 18 (1). ISSN 1474-760X. doi:10.1186/s13059-017-1214-2. 
  24. ^ Tachibana, Masahito; Amato, Paula; Sparman, Michelle; Woodward, Joy; Sanchis, Dario Melguizo; Ma, Hong; Gutierrez, Nuria Marti; Tippner-Hedges, Rebecca; Kang, Eunju (2013-01). „Towards germline gene therapy of inherited mitochondrial diseases”. Nature (на језику: енглески). 493 (7434): 627—631. ISSN 0028-0836. doi:10.1038/nature11647.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  25. ^ Staff (2018-11-26). „World’s first gene-edited babies created in China, claims scientist”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2024-04-28. 
  26. ^ а б „Chinese researcher claims first gene-edited babies”. AP News (на језику: енглески). 2018-11-26. Приступљено 2024-04-28. 
  27. ^ Silva, Eric; Stumpf, Michael P.H. (2004-12). „HIV and the CCR5-Δ32 resistance allele”. FEMS Microbiology Letters (на језику: енглески). 241 (1): 1—12. doi:10.1016/j.femsle.2004.09.040.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  28. ^ а б Begley, Sharon (2018-11-28). „Amid uproar, Chinese scientist defends creating gene-edited babies”. STAT (на језику: енглески). Приступљено 2024-04-28. 
  29. ^ а б Belluck, Pam (2018-11-28). „Chinese Scientist Who Says He Edited Babies’ Genes Defends His Work”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2024-04-28. 
  30. ^ а б „Statement on Claim of First Gene-Edited Babies by Chinese Researcher”. National Institutes of Health (NIH) (на језику: енглески). 2018-11-28. Приступљено 2024-04-28. 
  31. ^ „EXCLUSIVE: Chinese scientists are creating CRISPR babies”. MIT Technology Review (на језику: енглески). Приступљено 2024-04-28. 
  32. ^ Cyranoski, David; Ledford, Heidi (2018-11-27). „How the genome-edited babies revelation will affect research”. Nature (на језику: енглески). doi:10.1038/d41586-018-07559-8. 
  33. ^ Begley, Sharon (2018-11-26). „Claim of CRISPR'd baby girls stuns genome editing summit”. STAT (на језику: енглески). Приступљено 2024-04-28. 
  34. ^ www.bizjournals.com https://www.bizjournals.com/sanfrancisco/news/2018/11/26/gene-editing-jennifer-doudna-uc-berkeley-crisp.html. Приступљено 2024-04-28.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  35. ^ Farr, Christina (2018-11-26). „Experiments to gene-edit babies are 'criminally reckless,' says Stanford bio-ethicist”. CNBC (на језику: енглески). Приступљено 2024-04-28. 
  36. ^ а б www.darpa.mil https://www.darpa.mil/program/safe-genes. Приступљено 2024-04-28.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  37. ^ Molteni, Megan. „The World Health Organization Says No More Gene-Edited Babies”. Wired (на језику: енглески). ISSN 1059-1028. Приступљено 2024-04-28. 
  38. ^ „WHO To Create Registry for Genetic Research”. Voice of America (на језику: енглески). 2019-08-29. Приступљено 2024-04-28. 
  39. ^ Wang, Chen; Zhai, Xiaomei; Zhang, Xinqing; Li, Limin; Wang, Jianwei; Liu, De-pei (2019-01). „Gene-edited babies: Chinese Academy of Medical Sciences’ response and action”. The Lancet. 393 (10166): 25—26. ISSN 0140-6736. doi:10.1016/s0140-6736(18)33080-0.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Kubni/Dizajnerska_beba&oldid=27717465”