Корисник:Milojovan/песак
Стање рудника крајем XV века уреди
Крајем XV века откопавање нових окана је престало откако је заведена турска власт. Да ли су и у којој мери отварана нова лежишта веома је тешко показати. До сада често навођени извештај из 1488. о Трепчи каже да је свуда около пуно напуштених рудника, а да су два са неједнаким квалитетом руде недавно отворена и само са та два извештај рачуна. У прегледима фискалних јединица с почетка деведесетих година XV века, поред Трепче, набрајају се и рудници у околини, као Штинкара, која није посебан рудник већ цех у оквиру Трепче. Касније се у попису прихода царских хасова наводе као посебни рудници Горња Трепча и Доња Трепча, сваки са својим рачуном прихода. У турском документу из 1494. године се говори о Новом Брду о посебном закупу рудника Марковце, који је успешно радио, судећи да је закуп за три године износио 1.200.000 аспри. Вероватно је то нови рудник ближи Приштини који се наводи као рударски центар. Иако несигурно дешифровани и недовољно прецизно локализовани, ови рудници са оскудним информацијама, ипак дају увид у реалне оквире у којима се рудници развијају у првом периоду турске власти.
Рудници на југу османског царства уреди
Далеко на југу, на некадашњој византијској територији, налазила се Сидерокапса, стари рудник који ће тек у првој половини XVI века достићи свој врхунац захваљујући откривеним лежиштима златоносног сребра.
У Македонији се уз старо и често спомињано Кратово, пред крај XV века спомиње рудник Нежилово, у управној јединици Скопља.
У зони Косова и Копаоника наставили су да раде стари рудници: Ново Брдо, Трепча, Планина, Бело Брдо, Копорић, Беласица. Уз њих се спомињу нови, раније непознати рудници као што је Марковци или Јарковци код Приштине или Новог брда. У пописима главарине око 1490. године уз Ново Брдо се наводе нека позната места, као што су Островица и Бања и тешко препознатљива, као што су Сутиска и Isbarile.
У пределу Трепче се налазила Штинкара, која је остала забележена и у српским изворима.
Рудници у време цара Душана уреди
О значају Алтина, где се рударство гвожђа спомиње за време владавине цара Душана, говори чињеница да је још крајем XV века Алтунска земља активна са значајним бројем од 1.360 породица.
На северу се, поред Рудника, спомиње Железник, али није јасно да ли се односи на стари рудник у источној Србији или на Железник код Београда. Исто тако није јасно да ли је Жељезно поље други рудник или је то други назив за Железник.
У Подрињу је дошло до великих промена утолико што је већина старих рудника изгубила значај. Неки су се повратили у време другог успона у XVI веку. Ту су откривена и нова лежишта руде која су омогућила успон рудника Сасе.
Рудници у Босни уреди
У Босни се запажају стари рудници, али поред њих се јавља и више нових, од којих су неки тек у ово доба отворени. Познати рудници у периоду друге половине XV века су: рудник сребра Боровица (58 кућа), Даштанско (45 кућа), првобитно рудник сребра а затим гвожђа, Себешић, западно од Фонице, рудник гвожђа, као и Вареш (35 кућа), који ће дуго бити значајан центар производње гвожђа, затим Жеравице (38 кућа).
О рударској привреди у Босни у прва три века турске власти познато је више значајнијих извора. Турски извори су разноврсни и у односу на домаће и западне изворе су много бројнији. Из тих извора треба истакнути руднике: Сребреница, Сасе, Црнча, Крешево, Фојница, Џевица, Дусина и Олово.
Сребреница, град који је име добио по племенитом металу, сребру, скривеном дубоко у његовим недрима, настао је недалеко од римске Домавије (рударског града и седишта римске рударске администрације за провинције Далмацију и Панонију). После прекида од више векова, негде око почетка XIV века, почиње ново раздобље у коришћењу подрињског рудног блага. Засад није могуће поуздано утврдити да ли су у раду босанских рудника, па и саме Сребренице учествовали и Саси, немачки средњовековни рудари који су тада гастарбаитерисали по читавој Европи. У сваком случају имали су веома значајну улогу у развоју босанског рударства. Из Сребренице је текао, како то поуздано сведоче дубровачке вести, огроман извоз сребра. Тако је 1417. године закуп сребреничке царине износио 1000 литара сребра, што одговара 1033 kg овог племенитог метала. Новија истраживања указују да се радило о производњи од око шест тона сребра годишње када је Сребреница била на врхунцу свог развоја.
Османлије су у другој половини XV века постале господари свих рудника на Балкану, али им је рударство било тешко разумљива делатност. У складу са својом
традицијом и државним уређењем рударске центре су укључили у султанов хас – скуп добара чији су приходи служили за државне потребе, за финансирање сталне и унајмљене војске за ратне походе. Попут султана своје хасове имали су државни чиновници, па чак и заслужни појединци и ратници. Устројство такве структуре и њена незаинтересованост за улагања у унапређење и развој довели су до замирања средњовековног рударства.
Референце уреди
ISBN 86-7639-659-0 Сима Ћирковић, Десанка Ковачевић-Којић, Ружа Ћук "Старо српско рударство", Вукова задужбина Прометеј Београд, Нови Сад 2002. година
Литература уреди
Сима Ћирковић, Десанка Ковачевић-Којић, Ружа Ћук "Старо српско рударство", Вукова задужбина Прометеј Београд, Нови Сад 2002. година, Олга Зиројевић "Сребреница у прошлости"