Шиперки уреди

Шиперки
 
ПореклоБелгија
Особине
Тежина 3—9 kg (6,6—19,8 lb)
Класификација / стандарди
ФЦИ Група 1, Секција 1 Пастирски пас #083 стандард
АКЦ Није спортски стандард
АНКЦ Група 7 (Није спортски) стандард
ЦКЦ Група 6 (Није спортски) стандард
КЦ (УК) Koristan стандард
НЗКЦ Није спортски стандард
УКЦ стандард
Домаћи пас (Canis lupus familiaris)

Шиперки је мали пас пореклом из Белгије. Он је овчар малих пропорција али веома чврсте грађе. Клинасте је главе са прилично добро развијеном лобањом и релативно кратком њушком. Тело му је складно, кратко, прилично широко и збијено, али су кости ногу лепо обликоване. Разлика међу половима је очигледна. Његова једноставна морфологија, заједно са карактеристикама овчарског пса и темперамент, који кад се додају његовој малој величини објашњавају велику популарност овог пса која се протеже ван граница Белгије.

Историја уреди

У фламанском дијалекту, шиперки значи „мали пастир“. Заједнички предак ове расе и белгијског овчара вероватно је био овчарски пас Леувенаар, ранија раса, обично ситна и црне длаке. Порекло шиперкија датира још од 17. века. Око 1690. године, шиперки је био омиљени пас међу радницима и обућарима који су живели у четврти Сент Гери у Бриселу и који би организовали такмичања где би се хвалили детаљно израђеним месинганим огрлицама за псе. Према тренду који је постојао још од 15. века, реп им је у потпуности одстрањиван. Био је чувен као ловац на мишеве, пацове, кртице и друге штеточине. Шиперки је први пут представљена 1882. године у граду Спа. Постао је популаран захваљујући белгијској краљици Мери-Хенријет. У Великој Британији и САД раса је увезена је 1887. године. Први стандард је урадио клуб ове расе 1888. године који је исте године и основан а уједно је и најстарији клуб једне расе у Белгији. Током година чинили су се велики напори да се обједини ова раса. И заиста, у то време водила се полемика о различитим типовима из Антверпена, Левена и Брисела.

Опис уреди

Реп уреди

Високо је усађен. Неки пси се рађају у потпуности без репа или са закржљалим или непотпуним репом (патрљак или кратки реп). Ову особину не треба санкционисати. Код паса са репом нормалне дужине (допире бар до скочног зглоба), при мировању пожељно је да он буде повијен надоле и може бити подигнут када се пас креће, ношен у нивоу горње линије, али није пожељно и изнад ње. Заролан реп или реп ношен на леђима се прихвата.

Длака уреди

Бујна, густа, права и довољно груба, прилично чврсте текстуре, зато је сува и оштра на додир чинећи одличну заштиту заједно са меканом, густом подлаком. Веома је кратка на ушима, предњем делу предњих ногу, скочним зглобовима и дошапљу. Длаке просечне дужине иду уз тело. Око врата, длака је много дужа и накострешенија, почевши од ивица ушију образујући, нарочито код мужјака али и код женки, широку и карактеристичну крагну (дуга длака око врата, на обе стране у чуперцима), „грива“ (дуга длака на врху врата која расте чак до гребена и лопатица) и ресе (дуга длака испод врата и на грудима, протежући се од задњих ногу да би се постепено смањивале испод груди). На задњем делу бутина дуга и бујна длака која прекрива део око аналног отвора и чији су врхови повијени унутра на типичан начин формира „панталоне“. Реп је прекривен длаком исте дужине као и на телу.

Боја: У потпуности црна. Није нужно да подлака буде сасвим црна, већ може бити и тамно сива под условом да је потпуно скривена длаком. Мало сиве боје нпр. на њушци услед старости се толерише.

Очи уреди

Боја им је тамно браон, мале су и у облику бадема, нису ни упале ни буљаве. Поглед је продоран, живахан и враголаст. Очни капци имају црне ивице.

Ноге уреди

Предње ноге су усправне гледано са свих страна и савршено паралелне када се гледају спреда; њихова дужина од земље па до лакта приближно је једнака половини висине у гребену.

Лопатице: Дуге и косо положене; правилних углова.

Надлактица: Дуга и сразмерно укошена.

Лактови: Снажни, нису окренути ни унутра ни споља.

Подлактица: Права, и добро дефинисана кад се гледа спреда.

Шапље: Прилично кратко, гледано спреда наставља линију подлактице, гледано из профила косина може бити само блага

Дошапље: Снажно али не и истурено.

Шапа: Мала, заобљена и чврста (мачја шапа); повијени прсти; нокти су кратки, јаки и увек црне боје.

Задње ноге морају бити смештене испод тела и савршено паралелне када се посматра- ју одпозади.

Бутине: Дуге су, веома мишићаве и делују чак и шире него што јесу због густе длаке која формира „панталоне“.

Колено: Приближно у линији са куком; правилних углова.

Подколеница: Приближно исте дужине као и бутина. Скочни зглоб: Правилних углова који нису пренаглашени. Задње дошапље: Доста кратко; заперак је непожељан.

Задње шапе: Карактеристика као и предње или нешто дуже.

Кретање: У касу је окретан и чврст са добрим искораком и задњим потиском, при чему горња лин- ија остаје хоризонтална а ноге се померају паралелно; кретање предњих ногу требало би да буде у складу са кретањем задњих ногу, а лактови не смеју да штрче. При већој брзини ноге конвергирају.

Кожа: Кожа је на целом телу затегнута.

Темперамент уреди

Изврстан мали пас чувар, изузетан у опомињању на опасност, нарочито живахан, резервисан према странцима. Активан и енергичан, окретан, неуморан и увек заинтересован за оно што се дешава у ње- говој околини; спреман да нападне сваког ко се приближи ономе што му је поверено на чување, али веома нежан са децом. Увек је радознао да сазна шта се дешава иза затворених врата или онога што се покреће, показујући своју реакцију високим лавежом, накострешеном гривом и длаком на леђима. Ово је радознао пас који ће ловити пацове, кртице и друге штеточине.[1]

  1. ^

    Референце уреди

    „Шиперки”. Приступљено 22. 03. 2018.