Википедија

Корисник:SmirnofLeary/радови

< Корисник:SmirnofLeary
РСК МиГ
Акционарско друштво
Основано8. децембар 1939.
Седиште Русија, Москва
Руководиоци
Артјом Микојан и Михаил Гурјевич (оснивачи)
ПроизводиБорбени и лаки цивилни авиони.
Веб-сајтwww.migavia.ru

Руска корпорација за градњу авиона МиГ или РСК МиГ (рус. Российская самолетостроительная корпорация МиГ) је акционарско друштво које се бави производњом војних, а пре свега ловачких борбених авиона. Раније се „биро за конструкције“ са седиштем у Москви бавио само пројектовањем авиона, док је данас део Миг корпорације која окупља више компанија способних за самосталну производњу са комплетним процесом, комбинујући све аспекте па и маркетинг, одржавање и ремонт ваздухоплова марке МиГ. Основали су је Артјом Микојан и Михаил Гурјевич 1939. године указом владе у Москви и конструкционог бироа на чијем је челу био Николај Поликарпов, а била је позната под именима „Конструкторски биро за нове конструкције 155“ и „Микојан“.

Од 1938. године почиње изузетна и плодоносна сарадња Артјома Микојана и Михаила Гурјевича. За 26 година успешне сарадње они су заједно конструисали преко 50 прототипова авиона, од чега је до повлачења Гурјевича 1964. год, у серијску производњу ушло 9 авиона, са преко 28 подсеријских и верзија које су касније имале велики број модификација и различитих усавршавања. Тако је нпр. авион МиГ-21, колико је познато, имао пет различитих прототипова да би се добила читава гама верзија једноседа и двоседа авиона МиГ-21. Пројектована су и два војна транспортно-путничка авиона, која нису ушла у серијску производњу. Конструкторски биро МиГ је пројектовао велики број наменских авиона (Е-33, Е-66, Е-266 итд.) за постизање светских рекорда по свим летним карактеристикама. Међу врхунским достигнућима овог конструкторског тандема вероватно је МиГ-21 постигао највећи успех и донео бироу највећу славу. То је авион који је у наоружању имало близу 50 земаља света и произведен је у већем броју примерака од било којег другог ловачког авиона у свету. Та непосредна сарадња и тимски рад су трајали све до 1964. године, када се Михаил Гурјевич повукао због болести. Микојан је великодушно, после повлачења Гурјевича, своје пројекте и даље називао заједничким именом МиГ. Микојан је умро у Москви 9. децембра 1970. године, а Михаил Гурјевич 21. новембра 1976. у Москви. Након Микојанове смрти, конструкторски биро је наставио да ради под руководством Бељакова, а нови Мигови настављају и даље да се пројектују и производе [1].

У циљу обнове ваздухопловне индустрије у Русији, Влада Руске Федерације се одлучила на корак уједињења шест највећих руских произвођача авиона под један кров, како би се избегла непотребна конкуренција између произвођача и удружили њихови инжењерски и производни капацитети. МиГ је од 2006. године у власништву новоосноване холдинг компаније у чијем је власништву 100% акција МиГ-а, док је компанија под директним патронатом Кремља са планираним буџетом од 10 милиарди долара. Уједињена авио-производна корпорација поред МиГ-а обједињује Сухој, Тупољев, Иркут, Иљушин и Јаковљев [2].

Од 11. јануара 2009. године, генерални директор МиГ-а је Михаил Погосјан са задатком формирања оперативне јединице за борбене авионе унутар Уједињене авио-производне корпорације. У овој јединици поред МиГ-а постављена је и компанија Сухој [3].

Структура компаније ОАО РСК МиГ уреди

  • Корпоративни центар (управа, маркетинг, продаја и оперативно-експлатициона подршка).
  • Инжењерски центар - ОКБ А. И. Микојан (развој и пројектовање).
  • Производни центар (серијска производња у 3 производна комплекса).
  • Центар за оперативна испитивања у лету - А. В. Федотов.

Компаније у власништу МиГ-а или компаније у којима МиГ има удела:

  • ОАО Црвени Октобар (рус. ОАО Красный Октябрь) - Компанија за производњу млазних мотора.
  • ОАО ММП Чернишев - компанија са седиштем у Москви.
  • ОАО Климов - компанија са седиштем у Санкт Петербургу.
  • ОАО НТП Авиатест - компанија са седиштем у Ростову на Дону.

Историјат уреди

Сам конструкцони биро Миг, је институционално део веће „корпорације за градњу авиона МИГ“. Цела корпорација запошљава око 15000 људи, од којих 2500 ради у бироу за конструкције. Од свог формирања почетком Другог светског рата, биро је био укључен у израду око 250 различитих пројеката авиона, од којих је 120 ушло у фазу изградње. У то време, његов главни производни погон у Москви је изградио више од 15000 авиона. На почетку 21. века, највише је Мигових борбених авиона, са учешћем око 20 % бораца на свету, што је више авиона у служби од било којег другог произвођача. Компанија такође има додатни производни погон у Луховици. Док, Миг и Сукхој равномерно деле руско тржиште борбених авиона, али су тешка времена 1990-их приморала произвођаче да се окрену енергичном маркетингу у иностранству у земљама Блиског Истока, Јужне Азије, Африке и источне Европе и да скромно диверсификује у цивилном тржишту путничких авиона [4].


Компанија је почела са радом 1939, када је совјетски лидер Јосиф Стаљин издао наредбу за формирање одељења по узору на конструкторски биро истакнутог конструктора авијације Николаја Н. Поликарпова у Москви, како би се развио борбени ловачки авион. Одлучено је да овај биро води инжењер Артјом Микојан, који је заузврат тражио да му заменик буде блиски колега Михаил Гуревич. Ова два човека комплементарних способности и личности ће остати заједно и сарађивати на већини најбитнијих пројектата реализованих током њихових врло успешних каријера. Њихов први рад је био авион И-200 са једним мотором. Овај висински пресретач, који је први пут полетео 1940. године је на крају носио ознаку Миг-1 (По иницијалима конструктора Микојана и Гуревича). Ускоро следи унапређена верзија под ознаком Миг-3. Током 1942. године одељење је реорганизовано у независан конструкторски биро са фабриком за производњу авиона у Москви и под ознаком Конструкторски биро за нове конструкције 155 или ОКБ-155.

Оснивање бироа уреди

 
Слика првог авиона бироа МиГ. Авион МиГ-1 конструисан за време Другог светског рата.

Године 1939. Микојан и Гурјевич добијају сопствени конструкторски биро познат под скраћеницом ОКБ 155 и имају налог, да пројектују лаки ловац-пресретач за велике висине. Радни назив пројекта је био И-200, из којег је настао први заједнички авион Микојана и Гурјевича МиГ-1 који је полетео 1939. године. Авион је имао Микулинов мотор АМ-35А са 12 цилиндара, који је на висини од 6.000 метара развијао снагу од око 1630 kW. Серијска произвадња је почела почетком 1940. године, пре завршетка испитивања прототипа, због ратне ситуације. У то време је авион МиГ-1 по максималној брзини (648 km/h), по плафону лета и наоружању, био знатно изнад осталих ловаца у свету. Због недовољне стабилности по дубини и због недовољне покретљивости - авион је модификован у МиГ-3. Тако је до 1942. године произведено 4322 ловца МиГ-1 и МиГ-3. Не треба заборавити ни чињеницу, да су једино ова два авиона током рата серијски производена у Совјетском Савезу. До појаве МиГ-5 израђен је велики број прототипова различитих модела: И-211 (Е), И-220 (А), И-221 (А), И-221 (2А), И-222 (3А), И-224 (4А), И-225 (СА) и др. Прототип И-225 (СА) је на висини од 10000 метара развијао брзину од 726 km/h, док је И-224 (4А) достигао плафон лета од 14000 метара. Стручњаци су били изненађени овим достигнућима. Развој у пројектовању и производњи авиона је напредавао великом динамиком. Достигнућа од јуче су буквално сутрадан била премашена. На свим овим моделима су побољшавана многа техничка решења, посебно по питању погонске групе, перформанси лета и наоружања [1].

Почетак ере млазних авиона уреди

Будући да Немачка није вршила много стратешких бомбардовања против Совјетског Савеза током Другог светског рата, мало је Мигових пресретачких авиона било примењено у рату у својој примарној улози, а конструкциони биро добија на значају, величини и утицају тек у послератном периоду. Коришћењем технологије заплењене од немаца после рата, Микојан и Гуревич су произвели први совјетски млазни ловац, Миг-9, који је први пут полетео 1946.

Пробијање звучног зида уреди

 
Авион МиГ-17, први авион Мигове конструкције који је летео надзвучним брзинама.

Током Хладног рата, ОКБ-155 развио неке од најцењенијих совјетских млазних ловачких авиона. Од средине 1940-их до касних 1950-их створен је Миг-15 (који је шокирао западне силе током [[Корејски рат| производи ="Britanika"></ref>.

Седамдесете и осамдесете уреди

Биро је претрпео промену руководства 1960 и 70-тих година. Гуревич се повукао 1964, а Микојан је умро 1970 када га је наследио његов заменик Ростислава А. Бељаков. Бељаковом је радио у Мигу од 1941, а био је лични избор Артјома Микојана за наследника. Са њим на челу, организација, која у 1978. преименована у част Микојана, произвела је неколико нових борбених авиона за Совјетски Савез. Међу њима су Миг-29 пресретачки и нападачки авион и Миг-31 ловац-пресретач за све временске услове, који је први пут полетео у 1970-их. У касним 1980-им формални назив бироа је промењен у АНПК А. И. Микојана (Авијацијски и научни комплекс А. И. Микојан), иако је и даље познат као МИГ.

Деведесете уреди

 
Авион МиГ-29 бугарског ратног ваздухопловства.

Након распада Совјетског Савеза 1991, компанија, као и многа друга бивша совјетска предузећа задужена за одбрану земље, је репрограмирала своје операције. Године 1995. Влада Руске Федерације успостављена МАПО-Миг (Московска авио-производна организација Миг), комбинујући производне погоне авиона са самим конструкционим бироом. Наредне године руски председник Борис Јељцин оснива гигант ВПК МАПО, који консолидује 12 великих авио компанија, укључујући МАПО-Миг, у јединствену целину која би се могла фокусирати на већи број делатности, на истраживање и развој, производња и маркетинг авиона, мотора, авиоелектроничких система и других производа. У касним деведесетим МАПО-Миг је оптужен за скандал везан за финансијске малверзације и у жестокој конкуренцији са Сухојем дошло је до великих отпуштања и оставке неколико главних конструктора. Године 1999, као део опште реструктукције од стране руске владе МАПО-Миг је поново преименован, овај пут у Руска корпорација за градњу авиона МиГ или РСК Миг.

Како би опстало у изузетно напетој пост-комунистичкој економији, предузеће се окренуло углавном за извоз и продају модернизоване верзије авиона МиГ-29. Упркос недостатку интереса владе, он је наставио да развија напредне концепте борбених авиона, укључујући 1.42 вишенаменски ловац пете генерације. Такође познат као 1.44И, авион који је имао свој први лет 2000. године [4].


У свом веку постојања организација је променила неколико назива [5]:

  • Експериментално конструкторско одељење завода бр.1 (Москва, 8. децембар 1939.)
    (рус. Опытно-конструкторский отдел (ОКО) завода №1)
  • Експериментално конструкторско одељење завода бр.1 (Кујбишев, октобар 1941.)
  • Конструкторски биро за нове конструкције 155 или ОКБ 155 (од марта 1942.)
    (рус. опытно-конструкторское бюро)
  • ММЗ „Зенит“ (од 1966.)
  • ММЗ „Зенит“ са именом А. И Микојана (од 1971.)
  • ММЗ им. А. И Микојана (од 1978.)
  • АНПК МиГ (90-их година.)
  • РСК МиГ (од децембра 1999.)

Материјал за Микојана - it:Mikoyan Gurevich, fr:Mikoyan-Gourevitch, ru:МиГ (компания) - структура компаније данас.

[6] [7] [8] [9]

Авиони уреди

Списак авиона конструкционог бироа МиГ [10][11][12].

Ознака типа Варијанте и назив типа Први лет Намена Производња
Први пројекти и авиони МиГ-а засновани на авиону МиГ-1 или И-200.
МиГ-1 И-200 Ловачки авион за велике висине лета. Серија (100)
И-200 № 1 5. 4. 1940. Ловачки авион Прототип
И-200 № 2 9. 5. 1940. Ловачки авион Прототип
И-200 № 3 6. 6. 1940. Ловачки авион Прототип
МиГ-3 Висински ловац развијен из МиГ-1 авиона. Серија (3322)
И-211 Развој авиона МиГ-3 са мотором АШ-82 Пројекат
И-230 Ловачки авион МиГ-3У Пројекат
И-231 Развој Миг-3 са АМ-39 Пројекат
МиГ-5 ДИС-200 Пројекат, МиГ-3 са мотором АМ-37. Пројекат
Пионири млазне авијације са подзвучним брзинама лета.
МиГ-7 1941. Развој Миг-3 ПМ-37 Експериментални
И-220 или А 1943.
И-221 или 2А Висински ловац са кабином под притиском
И-222 или 3А 7. 5. 1944.
И-223 или 3А 1944.
И-225 или 5А 21. 5. 1944.
МиГ-13 И-250 или Н 3. 3. 1945. Експериментални авиона са комбинованим мотором Експериментални
МиГ-8 1945 Експериментални авион. Експериментални
И-270 или Ж 1946. Експериментални авион са ракетним мотором Експериментални
МиГ-9 И-300, НАТО - (енгл. Fargo) 24. 4. 1946. Тактички фронтовски ловац
И-307 или МиГ-9Ф
И-308 или МиГ-9ФР Извиђачка варијанта МиГ-9
МиГ-15 И-310 или СВ, НАТО - (енгл. Fagot) 30. 12. 1947. Тактички фронтовски ловац
МиГ-15бис, ИШ
МиГ-15Пбис, СП-1, СП-5 Миг-15бис са радаром.
МиГ-15У, СУ 30. 6. 1951. Са покретним топом
МиГ-15 УТИ, И-312 или СТ, СТ-2 23. 5. 1949. Школско-тренажни ловачки авион Серијски
МиГ-15П УТИ, СТ-7 1953. Школско-тренажни ловачки авион са радаром. Серијски
МиГ-15бис, СДК-5 Беспилотни авион, мета за вежбање
И-320 или Р-1, Р-2, Р-3 16. 4. 1949. Ловац-пресретач
МиГ-15бис 45o, И-330 или СИ-2 12. 1949. Прототип авиона МиГ-17 Прототип
МиГ-17 СИ-2 1950. Тактички фронтовски ловац Серијски
МиГ-17Ф, СФ 29. 9. 1951. Серијски
МиГ-17Ф, СП-2 МиГ-17Ф са радаром „Коршун“. Експериментални
МиГ-17П, СП-7 1952. Лаки ловац-пресретач Серијски
МиГ-17ПФ, СП-7Ф Ловац - пресретач Серијски
СП-8 Испитивање система РД (??? Шта је РД) Експериментални
СП-9 и СП-11 Испитивање система наоружања Експериментални
МиГ-17ПФ, СП-10 Варијанта са новим топом. Експериментални
МиГ-17ПФУ, СП-6 Миг-17ПФ са УР. Серијски
СН 1953. Испитивање новог топа. Експериментални
СИ-7, 16, 19, 21, 91 Испитивање система наоружања Експериментални
МиГ-17Р, СР-2 Миг-17Ф за аеро-фото снимање. Серијски
СДК-5 За разраду система са вођеним ракетама. Експериментални
СИ-10 27. 11. 1953. Систем са покретним стабилизатором Експериментални
КС-1 1954. Варијанта са противбродским крстарећим ракетама.
КС-11 1955. Са ракетама ваздух—земља.
И-340 или СМ-1 крајем 1951. Миг-17 са 2 х АМ-5 Експериментални
И-350 или М, СИ-16 16. 6. 1951. Експериментални
Авиони на млазни погон са кроз-звучним брзинама лета.
И-360 или СМ-2 27. 5. 1952. Прототип авиона МиГ-19. Прототип
МиГ-19 СМ-9, НАТО - (енгл. Farmer) 5. 1. 1954. Транс-сонични фронтовски ловац. Серијски (2069)
МиГ-19C 16. 9. 1954. Са управљивим стабилизаторима. Серијски
МиГ-19СВ Висински ловац - пресретач.
МиГ-19П крај 1954. Вишенаменски ловачки авион. Серијски
МиГ-19ПМ Вишенаменски ловачки авион са УР (УР ???). Серијски
МиГ-19ПМУ Експериментални
СМ-10 Експериментални
СМ-12 19. 4. 1957. Миг-19СВ са моторима РД-9БФ или РЗ-26 Експериментални
СМ-12ПМ Вишенаменски ловац - пресретач. Експериментални
СМ-12ПМУ Вишенаменски ловац - пресретач са акцелератором. Експериментални
СМ-20 Експериментални
СМ-30 Авион МиГ са катапултирајућим седиштем. Експериментални
СМ-50 са ЖРД  ??? Превести
СМ-51 развој СМ-50 Експериментални
СМ-52 развој СМ-50 Експериментални
МиГ-19CУ Експериментални
Х-20 1955. развој надзвучаних крстарећих ракета Серијски
И-1 1953. Ловац - пресретач (верзија Миг-19 са 1 ВК-7) Експериментални
И-380 или И-3 1954. Фронтовски ловац са ВК-3 Експериментални
И-410 или И-3П 1954. Ловац - пресретач Пројекат
И-3У 1956. Ловац - пресретач са системом Ураган-1 Експериментални
И-7У 22. 4. 1957. Ловац - пресретач Експериментални
И-7К Ловац - пресретач са системом УР Пројекат
И-75Ф 28. 4. 1958. Вишенаменски ловац-пресретач. Прототип (2)
Прва варијанта авиона МиГ-23 и авион МиГ-21 са делта крилом.
Е-1 1955. Промељив угао стреле крила и мотор АМ-5. Пројекат
Е-2, НАТО - (енгл. Faceplate) 14. 2. 1955. Промељив угао стреле крила и мотор АМ-9. Експериментални
МиГ-23 Е-2А Авион са стреластим крилом и мотором Р-11. Експериментални
Е-4 16. 6. 1956. Авион са делта крилом. Експериментални
Е-5 1956. Авион са делта крилом и мотором Р-11. Експериментални
Е-50 1955. Авион са стреластим крилом и ЖРД. Испитивање (3)
Е-50А Авион са стреластим крилом. Експериментални
МиГ-21 Е-6, НАТО - (енгл. Fishbed) 1958. Фронтовски ловачки авион. Серијски (10158)
МиГ-21У или Е-33 1962. Школско-тренажни борбени авион Серијски
МиГ-21УС 1966. Школско-тренажни борбени авион Серијски
МиГ-21УМ 1971. Школско-тренажни борбени авион Серијски
МиГ-21Ф 1958. Серијски
МиГ-21Ф-13 1960. Авион са УР К-13 Серијски
Е-66 1958. Авион са наменом за постављање рекорда са ЖРД. Експериментални
Е-66А 1961. Авион са ЖРД Експериментални
МиГ-21П или Е-7 1958. Вишенаменски ловачки авион. Експериментални
МиГ-21ПФ или Е-7 1962. Вишенаменски ловачки авион. Серијски
МиГ-21ФЛ 1965. Серијски
МиГ-21ПД Авион за испитивање вертикалног узлетања. Експериментални
МиГ-21ПФМ или Е-7 СПС 1964. Серијски
МиГ-21Р 1965. Извиђачка варијанта. Серијски
МиГ-21С или Е-7С 1965. Серијски
МиГ-21СМ 1968. Серијски
МиГ-21М Варијанта МиГ-21СМ намењена за извоз. Серијски
МиГ-21МФ 1970. Развојна варијанта МиГ-21СМ. Серијски
МиГ-21МТ 1971. Серијски
МиГ-21СМТ 1971. Серијски
МиГ-21 бис или Е-7 бис 1971. МиГ-21 са повећаним маневарским способностима. Серијски
МиГ-21И или А-144 18. 3. 1968 Варијанта за испитивање крила за Тупољев Ту-144. Експериментални
МиГ-21ЛШ Лаки јуришни авион - „Штурмовик“ Пројекат
МиГ-21И крај 80-их Модернизована верзија МиГ-а 21 из 80-их година.
Е-8 1962. Ловачки авион намењен за испитивања. Прототип (2)
Е-150 1958. Вишенаменски ловац - пресретач. Експериментални
Е-151 Пресретач са инсталираним топом. Пројекат
Е-152 или Е-166 1961. Вишенаменски ловац - пресретач. Експериментални
Е-152А 1959. Вишенаменски ловац - пресретач. Експериментални
Е-152М 1961. Вишенаменски ловац - пресретач. Експериментални
МиГ-ови авиони са променљивим углом стреле крила: МиГ-23 и МиГ-27.
МиГ-23 ПД 23-01 или Е-231 3. 4. 1967. Авион за испитивање вертикалног узлетања. Експериментални
МиГ-23 23-11 26. 5. 1967. Прототип МиГ-23 са променљивим углом стреле. Експериментални
МиГ-23С НАТО ознака - (енгл. Flogger) 21. 5. 1969. Ловачки авион са променљивим углом стреле. Серијски
МиГ-23УБ 1970. Школско-борбени авион Серијски
МиГ-23М јун 1972. Серијски
МиГ-23МС 1973. Варијанта МиГ-23 намењена за извоз.
МиГ-23МФ, НАТО - (енгл. Flogger-B) Варијанта МиГ-23 намењена за извоз.
МиГ-23МЛ или 23-12 1974. Лаки МиГ-23, преправљен са смањеном тежином.
МиГ-23М Модификована и преправљена прва С варијанта.
МиГ-23П или 23-14 1977. Пресретач за потребе противваздухопловне одбране.
МиГ-23МЛД или 23-18
МиГ-23И
МиГ-23Б или 32-24 20. 8. 1970. Ловац-бомбардер заснован на МиГ-23С. Серијски (24)
МиГ-23БН или 32-23 1973. Ловац-бомбардер намењена за извоз. Серијски
МиГ-23БМ или 32-25 1973. Прототип авиона МиГ-27. Прототип
МиГ-23БК 1974. Прототип авиона МиГ-27К.
МиГ-27 1974. Серијски
МиГ-27К 1975. Авион са новом авиоелектроником. Серијски
МиГ-27М или 32-29 1976.
МиГ-27МЛ или 32-29Л 1982. Варијанта МиГ-27 намењена за извоз.
МиГ-27Д или 32-27 1982. Побољшана варијанта Миг-27 и Миг-27М.
Суперсонични МиГ-ови авиони: МиГ-25 и МиГ-31.
МиГ-25 или МиГ-25Р Е-155Р или Е-266 6. 3. 1964. Извиђачки авион за велике висине лета. Серијски
МиГ-25РБ 1970. Извиђачко - бомбардерски авион.
МиГ-25РБК 1972. Извиђач - бомбардер са системом (СДРР) - „Куб“
МиГ-25РБС 1977. Извиђач - бомбардер са радаром - „Сабља“
МиГ-25РБВ 1978. са електронском обавештајном станицом „Вираж“
МиГ-25РБТ Извиђач - бомбардер са радаром - „Тангаж“
МиГ-25РБН Са опремом за ноћно извиђање.
МиГ-25РБШ Извиђач - бомбардер са системом (СДРР) - „Шар“
МиГ-25БМ 1982. Авион за неутрализацију система ПВО.
МиГ-25РУ Школско-борбена варијанта авиона МиГ-25РБ.
МиГ-25П или Е-155П 9. 9. 1964. Тешки ловац - пресретач. Серијски
Е-155ПА сред. 60-их Варијанта са увећаном брзином лета. Пројекат
Е-155М или Е-266М 1975. Авион са наменом за постављање рекорда. Експериментални
МиГ-25ПД 1978. Варијанта са побољшаним Авио-електроником.
МиГ-25ПДС Побољшана варијанта МиГ-25П.
МиГ-25МП или Е-155МП 16. 9. 1975. Прототип авиона МиГ-31.
МиГ-31 НАТО - (енгл. Foxhound) 1979. Тешки ловац - пресретач.
МиГ-31Б Миг-31 са уређајем за допуњавање горива у лету.
МиГ-31БС Миг-31, развојна варијанта Миг-31б. Модернизација.
МиГ-31М 21. 12. 1985. Ново наоружање, радар и авио-електроника. Експериментални
МиГ-31БМ 1998. Авион за неутрализацију система ПВО. Модернизација.
МиГ-31Ф или Е-155МФ 198?. Вишенаменски ловачки авион. Пројекат
МиГ-31Д 1986. Варијанта за блиску подршку. Експериментални
МиГ-31Э 1992. Варијанта МиГ-31 намењена за извоз.
МиГ-31ФЭ 1998. Варијанта МиГ-31БМ намењена за извоз.
тип 301 Хиперсонични извиђачко - бомбардерски авион. Пројекат
МиГ-ови авиони четврте генереције: МиГ-29, пројекат МиГ-33 и МиГ-35.
МиГ-29 НАТО - (енгл. Fulcrum) 6. 10. 1977. Фронтовски ловац.
МиГ-29К 23. 7. 1988. Варијанта за полетање са носача авиона.
МиГ-29КВП Прототип МИГ-29К
МиГ-29С
МиГ-29УБ 29. 4. 1981. Школско-борбени авион. Серија (220 +)
МиГ-29СМ 1995. Вишенаменски ловачки борбени авион.
МиГ-29СМТ 29. 11. 1997. Вишенаменских са већом борбеном ефикасношћу.
МиГ-33 Развој Миг-29 са системом ОВТ. Пројекат
МиГ-35 МиГ-29М, НАТО - (енгл. Fulcrum-F) 26. 4. 1986. Са побољшаном авио-електроником и СУ. Експериментални
Остали авиони и пројекти МиГ-а.
МиГ-АТ 1996. Школско-тренажни авион. Експериментални
МиГ-АС 199?. Школско-тренажни једносед заснован на МиГ-АТ. Пројекат
МиГ-39 МФИ или МиГ-1.42 (1.44) 1999. Прототип вишенаменске тактички ловац 5 генерације Експериментални
И-2000 ЛФИ Лаки фронтовски-ловац пете генерације. Пројекат
МиГ-2000 Хиперсонични транс-атмосферски авион. Пројекат
МиГ-105.11 ЭПОС 11. 10. 1976. Прототип намењен за космичке летове. Експериментални
МиГ-110 1999. Пројекат лаког путничко-транспортног авиона. Пројекат
МиГ-115 Пројекат лаког путничког авиона. Пројекат
МиГ-125 Пројекат лаког пословног путничког авиона. Пројекат

Галерија уреди

Види још уреди

 
SmirnofLeary/радови на Викимедијиној остави.

Референце уреди

  1. ^ а б Најславнији конструкторски тандем: Микојан - Гуревич: Часопис Аеромагазин бр. 70 стр. 36-38, децембар 2005/јануар 2006.
  2. ^ „Russian Aircraft Industry Seeks Revival Through Merger” (на језику: енглески). Приступљено 14. новембар 2009. 
  3. ^ „Михаил Погосян” (на језику: руски). Приступљено 17. новембар 2009. 
  4. ^ а б "MiG." Encyclopædia Britannica. (језик: енглески) Ultimate Reference Suite. Chicago: Encyclopædia Britannica, 2009.
  5. ^ „ОКБ им. А. И. Микояна” (на језику: руски). Приступљено 13. новембар 2009. 
  6. ^ „OKB MiG Aircraft and History”. Комплетан историјат произвођача авиона МиГ (на језику: енглески). Приступљено 13. 11. 2009. 
  7. ^ „Mikojan & Gurevich”. Попис авиона МиГ-а (на језику: енглески). 30. 3. 2005. Приступљено 13. новембар 2009. 
  8. ^ „Russian Aviation Museum”. Страна Микојана и Гуревича (на језику: енглески). 8. 10. 1997. Приступљено 13. новембар 2009. 
  9. ^ „Portraits of Mikoyan & Gurevich”. Страна Микојана и Гуревича (на језику: енглески). 8. 10. 1997. Приступљено 13. новембар 2009. 
  10. ^ „Самолеты ОКБ им А. И. Микояна” (на језику: руски). Приступљено 13. новембар 2009. 
  11. ^ „Авиационные фирмы. М”. Попис ваздухоплова произвођача под словом М (на језику: руски). Приступљено 13. новембар 2009. 
  12. ^ „The MIG Story”. Хронолошка галерија слика авиона МиГ (на језику: енглески). Приступљено 17. новембар 2009. 

Спољашње везе уреди

#3d2692
#e3a607
#F8DC8F
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:SmirnofLeary/радови&oldid=21750349”