Корисник:Tijanastanic/песак
| Храм Фајуан | |
|---|---|
 Храм Фајуан | |
  Локација Пекинг | |
| Основне информације | |
| Локација | Пекинг |
| Координате | 39° 53′ 02″ N 116° 21′ 49″ E / 39.88389° С; 116.36361° И |
| Религија | Будизам |
| Земља | Кина |
| Архитектонски опис | |
| Стил архитектуре | Кинеска архитектура |
| Оснивање | 645. године |
| Завршетак изградње | 1437. године (реконструисан) |
Храм Фајуан (Пекинг)
уредиХрам Фајуан, познат још и под називом Минџонг, налази се у јужном делу Ђиаози Хутунга, у близини Цаишикоу-а, који припада округу Сијеченг[1]. Ово је најстарији постојећи будистички храм у Пекингу. Храм поседује огромну колекцију будистичких Сутри, статуа Буде, као и резбарија у камену. Тренутно је и локација Кинеске будистичке академије, Кинеске будистичке библиотеке и музеја културних реликвија. Године 2001. храм Фајуан је проглашен за један од пет националних кључних споменика културе у Кини који се налази под заштитом Државног савета Народне Pепублике Кине.
Историјски развој
уредиЗа време династије Танг, у 19. години Џенгуан (645.година), владар Таицонг наредио је изградњу храма у Јоуџоу као знак сећања на војнике који су погинули у источној експедицији на Когурјо.[2] У првој години Вансуи ТунгТијен ере (696. године) завршена је изградња овог будистичког храма. Ву Цетијен га је назвала Храм Минџонг. [3]За време побуне Ана Лушана Ан Лушан и Ши Симинг успешно су изградили пагоде и споменике у југоисточним и југозападним деловима храма[4], а храм је такође привремено преименован у храм Шунтијен.[5] У другој години Џунгхе (882. године), цео храм је уништен у пожару,[4] да би потом неколико година касније био поновно изграђен у раним годинама Ђингфуа. [4]
У трећој години Ћингнинг за време династије Лиао (1057. године), догодио се велики земљотрес у Јоуџоуу, а храм Минџонг је скоро у потпуности уништен.[4] Реконстрисан је шесте године Сујенјунг (1070. године). За време династије Ђин, постао је чувени храм у Ђинџонгдоуу који је служио Јурченима као просторија за полагање ђинши испита.[4]Цар Ћинцонг од Сонга је такође провео једно време у овом храму као затвореник. За време рата у касној династији Јуан и за време ране династије Минг храм је уништен, да би у другој години Џенгтунг (1437. године) династије Минг, након реконcтрукције био преименован у храм Чонгфу. У дванаестој години Јунгџен (1734. године) династије Ћинг извршена је огромна реконструкција и храм је претворен у краљевски храм Винаиа специјализован за верске послове и назван је храм Фајуан. Затим током ЋијенЛунг периода од четрдесет треће (1778. године) до четрдесет пете године (1780. године) опет је дошло до значајне реконструкције. Након завршетка реконструкције владар ЋијенЛунг је лично посетио храм и као поклон донео таблу са натписом „Истинско извориште будизма”.(кинески:法海真源, пинјин: Fǎ hǎi zhēn yuán)
За време Републике Кине, храм Фајуан је био један од највећих храмова у Пекингу. Након оснивања Народне Републике Кине, претрпео је поновна реновирања, а 1956. на овом месту је основанa Кинескa будистичкa академија. Током Културне револуције храм је претрпео огромна оштећења и уништен је велики број зграда, натписа, статута Буде и будистичких Сутри. Тек 1978. године његова верска употреба је обновљена, а потом следеће године основана је Кинеска будистичка библиотека и музеј културних релквија.
Главна структура и архитектура
уредиСве постојеће зграде у храму Фајуан изграђене су током династија Минг и Ћинг. Храм је окренут ка северу и југу у облику неправилног правоугоника. Oд јужног ка северном делу дугачак је око 240 метара, а од источног ка западном просечне је ширине од 75 метара, покривајући површину од 18000 квадратних метара. Цео храм се може поделити на шест дворишта. Главне зграде су концентрисане на централној оси север-југ, укључујући Планинску капију, дворану Небеских краљева, Главну дворану, терасу Минџонг, дворана Пилу, Велики олтар саосећања и Библиотеку будистичких сутри.
Занимљивости
уреди- Цвеће у старом Пекингу је некад било познато по јоргованима из храма Минџонг, божурима из храма Чунгсијао, бегонијама из храма Ђиле и белим бoжурима из храма Тијеннинга. Током најпросперитетнијег периода династије Ћинг унутар храма Фајуан налазило се више од три стотине јоргована, укључујући љубичасте и беле јорговане, захваљујући којима је постао познат као „Море мирисног снега". За време сезоне цветања, током касног пролећа и раног лета, храм организује „Фестивал јоргована” , који привлачи велики број посетиоца који би се одушевљено задржавали.
- Јануара 1920, након што је Јанг Каихуијев отац, професор Јанг Чангђи са Универзитета у Пекингу, преминуо, а како је његово тело боравило овде, Јанг Каихуи заједно са Мао Цедунгом, браћом и сестром посетили су храм да одају последњу почаст.
- Шездесетих година прошлог века, писац Ли Ао инспирисан оригиналним називом храма Фајуан, „Миџонг“, написао је роман „Пекиншки храм Фајуан“ који бележи страдање Тан Ситунга након Стодневне реформе. Управо за ово дело Ли Ао је 2000. године номинован за Нобелову награду за књижевност, која је донела престиж и Ли Аоу и храму Фајуан. Године 2005. Ли Ао је кренуо на „Кинеску култруну турнеју” приликом које је извршио специјалну посету храму Фајуан.