Википедија

Корисник:Zetetika1i1/песак

Fyre Festival
Fyre Festival Logo
DatumApril 28–30 i Maj 5–7, 2017
LokacijaEksuma, Bahame
OrganizatoriBili MekFarlend
Dža Rul
Veb-sajthttps://web.archive.org/web/20170407031134/http://fyrefestival.com/packages/

Fyre Festival je bio lažni luksuzni muzički festival. Osnovan je od strane izvršnog direktora kompanije Fyre Media Bilija MekFarlenda i repera Dža Rula sa ciljem da promoviše aplikaciju kompanije Fyre za angažovanje muzičkih talenata. Planirano je da se održi u periodima od 28. do 30. aprila i od 5. do 7. maja 2017, na ostrvu Velike Eksume, na Bahamima.

Događaj je promovisan na Instagramu od strane ljudi uticajnih na društvenim mrežama uključujući Kendal Džener, Belu Hadid, Hejli Biber i Emili Ratajkovski. Većina onih koji su promovisali događaj su krili da su bili plaćeni da uradi to. Prilikom vikenda svečanog otvaranja Fyre Festivala, bilo je problema sa hranom, smeštajem, medicinskim uslugama, obezbeđenjem i odnosima sa umetnicima što je rezultiralo odlaganju festivala na neodređeno vreme – a na kraju i otkazivanju. Umesto smeštaja u luksuznim vilama i gurmanskih jela koji su bli plaćeni više stotina dolara, ljudi su dobili upakovane sendviče i FEMA šatore.[1]

Marta 2018, MekFarlend je priznao krivicu po jednoj tački optužnice za prevaru sa ciljem prevare investitora i vlasnika karata, a po drugoj tački za prevaru prodavaca karata koja se dogodila dok je bio u jemstvu.[2] U oktobru 2018. MekFarlend je osuđen na šest godina zatvora i naloženo mu je oduzimanje 26 miliona dolara.[2] Organizatori su postali predmet najmanje osam tužbi, od kojih nekoliko imaju mogućnost da postanu grupne tužbe, a u jednoj traženi iznos prevazilazi 100 miliona dolara. U parnicama su organizatori tuženi zbog prevara kupaca karata.

Dva dokumentarca o dešavanjima festivala su objavljena 2019. godine: Fyre Fraud[3] od Hulua i Netfliksov Fyre: Najbolja žurka koja se nikada nije desila[4][5]. Takođe se ističe u jednoj epizodi CNBC serije American Greed 2019. godine.[6][7][5]

Plan i organizacija уреди

 
Bili MekFarlend i Dža Rul na Veb Samitu 2016
 
Avion sa oznakama Fyre Festivala, korišten za transport ljudi do festivala.

Kao što je prethodno pomenuto, festival su organizovali Bili MekFarlend i Dža Rul sa ciljem promovisanja Fyre aplikacije za muzički angažman [8]. Dža Rul je upoznao MekFarlenda kroz svoje redovne posete događajima čiji je domaćin bio MekFarlend. Ovi događaji su se odigrali u sklopu MekFarlendovog prethodnog poduhvata, Magnises. Tokom leta za Bahame, privatni avion MekFarlenda i Dža Rula sleteo je na slabo naseljeno ostrvo za koje su kasnije otkrili da je Normanov Kej, nekadašnje privatno ostrvo Karlosa Ledera Rivasa, kralja Medeljinskog kartela.[9] MekFarlend je zatim iznajmio ostrvo od tadašnjih vlasnika, pri čemu su vlasnici dali strogi uslov da MekFarlend ne pominje Pabla Eskobara (vođu kartela Medeljin) u bilo kom promo materijalu.[10]

Promotivni snimci sa angažovanim supermodelima snimljeni su na Norman Keju, i planiranje festivala se nastavilo. 12. decembra 2016. Kendal Džener, Emili Ratajkovski i drugi influenseri koje je platio Fyre su istovremeno objavili na svom Instagram profilu video snimak sa sličicom koja se sastoji od narandžastog kvadrata i logotipa napravljenog od stilizovanog plamena. Snimak je prikazivao Belu Hadid i druge modele koji predstavljaju njenu agenciju kako trče po tropskoj plaži. Tekst uz video obećavao je „impresivan muzički festival... dva transformativna vikenda... na granicama nemogućeg”. Ovo je bio početak promotivne kampanje Fyre Festivala, tokom koje je sam MekFarlend tvrdio da je ostrvo bilo u vlasništvu Pabla Eskobara[11], što je bilo neistina. Vlasnici su ubrzo nakon toga otkazali aranžman sa MekFarlendom. [12]

Kada su ih izbacili sa Norman Keja, imali su samo četiri mjeseca do svog inauguralnog festivala 28 – 30. aprila. Nakon što je odbijeno nekoliko malih ostrva koja su izgledala kao moguća mesta, i sa samo dva meseca do Fyre Festivala, vlada Bahama je dala MekFarlendu dozvolu da koristi lokaciju predviđenu za razvoj u Roker Pointu(23° 38′ 06″ С; 75° 55′ 08″ З / 23.6350° С; 75.9188° З / 23.6350; -75.9188) na Velikoj Eksumi, severno od odmarališta Sandals.[11] Sadržaj objavljen na društvenim mrežama nastavio je da širi neistinu da se festival održava na privatnom ostrvu Pabla Escobara, s mapama mesta izmenjenim kako bi izgledalo kao da je Roker Point ostrvo za sebe.[10]

U stvarnosti, festival je bio na udaljenom parkingu severno od Sandals Resorta i obližnje marine gde su skladišteni čamci lokalnog stanovništva. Takođe, Velika Eksuma nije bila ni privatno ni udaljeno ostrvo. Umesto toga, festival je bio zakazan da se održi u napuštenom naselju. MekFarlend nikada nije najavio promenu; jednostavno je preimenovao ostrvo u „Fyre Kej”. Bez infrastrukture i vila, tim je imao nešto manje od dva meseca da Roker Point pretvori u Fyre Kej.

Investitor, modni direktor Karola Džejn, navodno je dogovorila da Fyre dobije kredit od 4 miliona dolara. Većinu ovog kredita kompanija je koristila za iznajmljivanje luksuznih kancelarija u četvrti Trajbeka na Menhetnu. Bez ikakvog iskustva u organizaciji događaja predloženih razmera, MekFarlend je počeo da se obraća kompanijama koje su to učinile, i navodno je bio zatečen kada je obavešten da će održavanje događaja koštati najmanje 50 miliona dolara u preostalom obećanom vremenskom periodu. Štaviše, iskusniji konsultanti su im rekli da bi, pored troškova, događaju ove veličine bila potrebna dodatna godina za planiranje. On i njegovi saradnici u Fyreu verovali su da će to koštati daleko manje i nastavili su sa svojim planovima pod tom pretpostavkom. Organizatori su pokušali sami da urade stvari gde je to bilo moguće; MekFarlend je navodno naučio kako iznajmiti binu koristeći Google pretragu.[11]

U danima koji su prethodili festivala, smanjili su troškove uveliko kada su saznali sa će samo luksuzne vile koštati 10 miliona dolara. Potom su počeli da traže depozite za muzičke bendove, hranu, infrastrukturu i osoblje.

Za događaj u trajanju od dva vikenda u aprilu i maju 2017. godine, prodavale su se dnevne karte od 500 do 1500 dolara, kao i VIP paketi koji su uključivali avionske karte i luksuzni smeštaj u šatorima za 12000 dolara. Kupcima je obećan smeštaj u "modernim, ekološkim, geodetskim kupolama”[13] i jela poznatih kuhara.[14] Konačna oglašena postava bila je za 33 izvođača, neki od kojih su bili: Paša T, Tajga, Desiigner, Blink-182, Mejdžor Lejzer, Diskloužer, Migos, Rej Šremur, Kejtranada, Lil Yati, Matoma, Klingond, Skepta, Klaptoun, Le Jut, Tensnejk, Blond:iš i Li Baridž.[15] U danima koji su prethodili festivalu, svi prethodno navedeni izvođači su se povukli, a Major Lazer nikada nije potvrdio svoje prisustvo uprkos tome što se pominjao na promotivnim materijalima. Osim toga, organizatori Fyre Festivala planirali su svoj prvi događaj za 28. – 30. april, isti vikend kao i Eksuma Regata, serija bahamskih jedriličarskih utrka koja je koristila većinu hotela, smeštaja za odmor i resursa ostrva.

U promotivnom materijalu festivala je još uvek stajalo da se festival održava na udaljenom privatnom ostrvu koje je nekada pripadalo trgovcu droge Pablu Eskobaru, a radnici su bili zauzeti pripremanjem Roker Pointa za festival, posipanjem peska preko stena i poboljšanjem puta do obližnje plaže, gde su napravili par kabana i postavili sedišta za ljuljanje. [11]

Na kopnu je prodato 5000 karata, a unajmljen je avio prevoz za posetioce čarter festivala iz Majamija. Angažovali su i medicinsko-uslužnu kompaniju i ugostitelja, ali se ugostitelj povukao nekoliko nedelja pre festivala.[11] Sa samo dve nedelje do festivala, angažovana je nova ketering usluga sa ukupnim budžetom od milion dolara, drastično smanjena sa prvobitno dodeljenih 6 miliona dolara za obezbeđivanje onoga što je obećano kao „jedinstveno autentična ostrvska kuhinja... lokalna morska hrana, suši u bahamskom stilu pa čak i svinjsko pečenje”.[10][16]

U martu 2017, Fyre je takođe angažovao veterana među producentima događaja, Džarona Lavija, koji je uvideo da je nemoguće održati događaj kakav su MekFarlend i Dža Rul zamislili na tom mestu. Pretpostavio je da će odložiti događaj za novembar jer nisu bili spremni. Međutim, kada mu je Fyre rekao da će svejedno organizovati događaj na proleće, Lavi im je rekao da odustanu od ideja privremenih vila i umesto toga podignu šatore, jedini smeštaj koji bi mogao da bude isporučen u preostalom vremenu. Lavi je savetovao Fyrea da to jasno stavi do znanja onima koji su već kupili karte, jer bi u suprotnom bilo štetno za njihov brend. Kaže da ga je kompanija uveravala da je u pripremi mejl, ali nije bio siguran da li je poslat.[11]

Comcast Ventures kompanija je razmišljala o ulaganju 25 miliona dolara u Fyre aplikaciju. MekFarlend se nadao da će mu ovo pomoći u finansiranju festivala, ali je odbijen nekoliko dana pre festivala.[17] Navodi se da je MekFarlend procenio da Fyre Media vredi 90 miliona dolara, ali nije mogao da priloži dovoljno dobar dokaz svojoj tvrdnji kada je to Comcast tražio.[11]

Jedan od organizatora događaja je, u časopisu Nju Jork, skrenuo pažnju da su od polovine marta postojali značajni problemi u planiranju, i da je u jednom trenutku predloženo da se festival odloži za 2018.[18]

Ove sugestije su odbijene u poslednjem trenutku i odlučeno je da se nastavi sa originalnim planom.[18] Kasnije tog meseca, Stranica Šest je objavila kako su organizatori festivala bili u potpunosti neorganizovani i nisu znali kakav ih posao čeka.[19]

Nakon što je Comcast dogovor propao, MekFarlend je uspeo da obezbedi privremeno finansiranje za Fyre preko investitora Ezre Birnbauma. Ovaj dogovor je uslovio kompaniju Fyre da plati minimum 500 hiljada dolara pozajmice u roku od 16 dana.[11]

Kako bi prikupili novac za događaj na brzinu, odnosno u periodu od dve nedelje pre otvaranja događaja, Fyre je obavestio sve koji su imali kartu da događaj neće primati platne kartice ni gotovinu i podsticao je sve da stave hiljade dolara unapred na digitalnu Fyre Band kako bi pokrili troškove na festivalu - navodi se u jednoj od parnica. Svaka osoba koja dođe na festival će dobiti identifikacioni dokument u obliku pametnog sata koji će imati u sebi RFID sistem.[20] Iako je unapred upozorena kompanija Fyre da bi ovakve digitalne narukvice bile beskorisne zbog loše Wi-Fi konekcije na prostoru, oni su odlučili da nastave sa tim planom.[10]

Sugerisano je u mejlu koji je potpisan sa MekFarlendovim imenom da se uplati između 300 i 500 dolara po danu. Oko 2 miliona dolara je kompanija Fyre dobila putem ovih narukvice, od kojih je 40%, kako se navodi u tužbi podnesenoj od strane Birnbauma, iskorišćeno da MekFarlend plati privremeni kredit.[11][21]

Događaji sa festivala i iskustva posetilaca уреди

Ranog jutra 27. aprila, jaka kiša je pala na Veliku Eksumu. Svi otvoreni šatori su bili pokvašeni, kao i dušeci koji su bili nagomilani na otvorenom prostoru.

 
Plaža Emerald Bej u Velikoj Eksumi na Bahamima, nalik onoj koju koristi Fyre Festival u Roker Pointu.

Prvi letovi od međunarodnog aerodroma u Majamiju do međunarodnog aerodroma u Eksumi, kojima su upravljali iAero Airways i Avelo Airlines su sleteli u 6:20 tog jutra.[10] Istog popodneva, Blink-182 su najavili da se povlače sa festivala, rekavši u Tviter objavi: „Ne osećamo da imamo ono što je potrebno da vam pružimo kvalitet nastupe koji uvek pružamo našim fanovima”.[10]

Prvi koji su stigli su odvedeni na nepripremljenu zabavu u plažnom restoranu. Tamo su čekali šest sati dok su se pripreme za festival frenetično odvijale na licu mesta.[10] MekFarlend je zaposlio stotine lokalnih Bahamskih radnika da pomognu u izgradi. Tokom toga, organizatori su morali da ponovo pregovaraju o garancijama koje nude izvođačima jer su se troškovi izmakli kontroli. Posetioci festivala koji su kasnije stigli prevezeni su školskim autobusom direktno do mesta gde su mogli da se uvere u pravo stanje festivala; njihov smeštaj je bio ništa drugo do raštrkanih reljefnih šatora sa prljavim podovima, nekoliko šatora su imali dušeke natopljene kišom od tog jutra. Ketering, za koji je rečeno da će biti gurmanska hrana, je činila neadekvatna i nekvalitetna hrana. Jedna od ponuda su bili sendviči sa sirom posluženi u stiroporskim kutijama.[22][23]

Posetioci festivala su odvedeni do bungalova gde ih je čekao MekFarlend sa njegovim timom, kako bi prijavili dolazak. Nakon nekoliko sati mučnog čekanja na prijavu, ljudi su praktično trčali da zauzmu šator.[10] Iako je tu bilo samo oko 500 gostiju, nije bilo dovoljno ležajeva i šatora, tako da su bili primorani da kradu od drugih. Iako se u blizini nalazilo par odmarališta u vlasništvu kompanije Sandals Resorts International, za posetioce festivala nije bilo slobodnog mesta jer je ceo kapacitet bio popunjen zbog godišnje Eksuma regate. Uveče je svirala grupa lokalnih muzičara, što je ujedno bio i jedini koncert koji se na festivalu zapravo održao. Rano ujutru, objavljeno je da festival mora biti odložen i da će svi posetioci biti odvezeni u Majami što pre moguće.

Pored prethodnih problema, festival je bio loše obezbeđen pa su neke stvari koje su posetioci doneli bile pokradene ili uništene, posvuda je bio šljunak od nedovršenih staza, medicinsko osoblje nije postojalo, nije bilo vode, svetla, telefonske mreže, niti interneta.[24] S obzirom da je festival reklamiran kao potpuno besplatan, mnogi ljudi su došli bez ili sa jako malo novca, tako da nisu mogli platiti bilo kakav tip prevoza niti pokriti ostale troškove.

Dosta posetilaca je ostalo zatečeno na mestu festivala, zato što su dolazni i polazni letovi otkazani nakon objave Bahamske vlade da zabrani bilo koje sletanje na aerodrom. [1][25]

Prvi povratni let za Majami sleteo je 28. aprila u 1:30 posle ponoći i bio je odložen zbog grešaka u dokumentaciji leta. Rano ujutru let je otkazan i svi putnici su ostali zarobljeni na Eksuma aerodromskom terminalu koji nije bio klimatizovan, a hrana i voda su bile nedostupne za posetioce. [26]Nekoliko putnika prijavilo je da se bar jedna osoba onesvestila zbog vrućine i morala je biti hospitalizovana.[11]

Kasnije istog jutra, let je ipak održan i još nekoliko čarter aviona poletelo je iz Eksume tog dana. Jedan posetilac koji je ostao zatočen u Majamiju rekao je da je pilot njihovog aviona rekao da bi trebali da se iskrcaju sa aviona kako bi se avion što pre koristio kao vozilo za spašavanje ostalih putnika koji su ostali na Velikom Eksuma ostrvu.

Učesnici уреди

Organizatori уреди

 
Bili MekFarlend na događaju Magnises 2014.

2013. godine, MekFarlend je takođe osnovao kompaniju Magnises, sa 3,1 milion američkih dolara (čemu danas odgovara otprilike 3,61 milion dolara) rizičnog kapitala i 25 zaposlenih.[27] Ona je svojim korisnicima, koji su plaćali godišnju naknadu od 250 dolara, obećavala da mogu „otključati svoje gradove i podići svoje živote na sledeći nivo”, kao i „privatne koncerte, samo za članove, degustacije sa poznatim kuvarima i obilaženje ekskluzivnih umetničkih izložbi u visoko cenjenim galerijama ”. Vašington Post objavio kako „neka od tih obećanja nikada nisu ostvarena ili su njihove realizacije bile daleko od obećavanog.”[28] Pre početka rezervisanog koncerta, kompanija šalje mejl sa objašnjenjem da organizatori više nisu u mogućnosti da obezbede kupljenu kartu i nudi da se koncert pomeri za drugi termin. „Oni šalju isti imejl za svako otkazivanje, ali nikada nisu u mogućnosti da objasne razlog otkazivanja”, izjavio je član Biznis Insajdera.[29] Magnises je, prema izvorima, postao profitabilan 2015. godine.

Vašington Post je takođe izvestio kako MekFarlend “ima dugu istoriju prekomernih obećanja” u svojim prethodnim poslovima, i naveo više primera, od kojih je jedan prodavanje VIP ulaznica za mjuzikl Hamilton po ceni od 430 dolara, i otkazivanja istog u poslednjem trenutku. U žalbi upućenoj (Better Business birou), jedan od kupaca zahtevao je povraćaj novca, izjavio je da više od mesec i po dana nije dobio odgovor, na više različitih upita.[28]

Slavne ličnosti i promoteri na društvenim mrežama уреди

Događaj su putem Instagrama promovisali Kendal Džener, članica porodice Kardašijan (koja je za to plaćena 250 hiljada dolara, dok je u međuvremenu objavu obrisala), Bela Hadid, Emili Ratajkovski, Hejli Biber, Elsa Hosk, Šanel Iman, Lais Ribiero, Alesandra Ambrosio, Šanina Šaik, Nadin Leopold, Rouz Bertram, Žizel Oliveira, Hana Ferguson i ostale glumice i medijske ličnosti.[8] Ratajkovski je, kako izvori navode, bila jedina koja je pri promociji koristila haštag #ad,[30] ali je takođe nakon svega obrisala objavu.[31] Tek nakon određenog vremena, bilo je otkriveno da su Džener i ostali bili plaćeni za promovisanje festivala, što su po federalnom zakonu bili u obavezi da objave. Federalna Trgovinska Komisija izjavila je da je #ad doprineo zaradi samo u početku promocije, i da kao takav nije bio dovoljan da ukaže na to da se radi o plaćenoj promociji.[31][32]

Hadid je kasnije potvrdila da je u pitanju bila promocija i izvinila se za učestvovanje u njoj.[33] Hejli Biber je izjavila da je celu svoju zaradu od promocije donirala u humanitarne svrhe, nakon razvoja događaja.[34]

Kompanija Jerry Media i njihova stranica FuckJerry su delom odgovorne za marketing na društvenim mrežama za ovaj festival i potencijalno odgovorne za stvaranje Netfliks dokumentarca koji je prepoznao njihovo učestvovanje u promociji ovog festivala.[35]

Ishod уреди

Fyre Festival je postavio sledeću izjavu na svom sajtu:

Fyre Festival je težio ka tome da to bude životno muzičko iskustvo na Ostrvima Eksume. S obzirom na okolnosti koje su bile van naše kontrole, fizička infrastruktura nije bila postavljena na mestu i nismo uspeli da ispunimo viziju sigurne i prijatne sredine za naše posetioce. U ovom momentu, mučimo smo se kako bismo rezervisali potrebne letove i i vratili sve naše posetioce, sa Velike Eksume, ka svojim domovima što smo brže mogli. Molimo naše goste koji su trenutno na ostrvu da ne prave samostalne planove leta, zato što se već bavimo rezervisanjem potrebnih letova. Stvarno se trudimo da svaki naš posetilac bude na čarter letu za Majami u toku današnjeg dana; ovaj proces je već otpočeo, a bezbednost i komfor naših posetilaca je na prvom mestu. Festival je odložen dok ne budemo mogli da procenimo da li možemo da napravimo festival visokog kvaliteta i priuštimo svima nezaboravno iskustvo kakvo smo zamislili. Molimo za strpljenje i saradnju tokom ovog teškog perioda, dok mi radimo što brže i bezbednije možemo kako bismo popravili ovu nepredviđenu situaciju. Nastavićemo da obaveštavamo svoje goste putem imejla i zvaničnih profila na društvenim mrežama, kada oni postanu dostupni.[36]

Dža Rul je na Tviteru postavio objavu koja je glasila: „Želeo sam da ovo bude fantastičan događaj NIJE BIO PREVARA kao što svi izveštavaju; ne znam kako je sve pošlo tako naopako ali radim na tome da ispravim sve i obezbedim da svima novac bude povraćen. Iskreno se izvinjavam iako ovo NIJE MOJA KRIVICA… ali ipak preuzimam odgovornost.”[37] Mnoge novinske organizacije uporedile su zbrku koja je nastala sa romanima Gospodar muva Vilijama Goldinga i Igre gladi od Suzan Kolins.[38][39][40][41] Ministarstvo turizma Bahama se izvinilo u ime nacije, ističući da nisu imali nikakvu odgovornost za ishod događaja.[42] Radnici koji su izgradili mesto i restoran koji je obezbeđivao obroke ostalom osoblju koje je radilo na pripremi festivala, nikada za to nisu plaćeni, što je dovelo do toga da vlasnik restorana zatraži pomoć na GoFundMe.[43]

Fyre Festival objavio je da će ponuditi svim svojim posetiocima opciju da refundiraju svoju kartu u punom iznosu ili da zamene postojeću za VIP kartu za naredni festival (koji je objavljen, ali se nikada nije dogodio).[44][45]

Tužbe i parnice уреди

Nakon festivala, MekFarlend i Dža Rul su tuženi za 100 miliona dolara u saveznoj državi Kalifornija, gde je Dža Rul oslobođen tužbe od strane sudije u julu 2019. godine.[46] Tužilac je bio Daniel Jung sa njegovim advokatom Markom Geragosom, koji je uručio grupnu tužbu sa više od 150 ljudi koji su oštećeni od strane Fyre Festivala.[47] Po dokumentaciji, Jung je uložio žalbu za navodnu prevaru, kršenje ugovora (delimično zbog odluke organizatore da ne prihvataju gotovinu ili kartice koja je uticala na mogućnost plaćanja taksija), kršenje ugovora o dobroj veri (delimično zbog neadekvatnog keteringa i incidenta gde su prisutni bili zaključani na aerodromu) i nemaran loš prikaz.[48] Ben Meiselas iz Geragosove firme se obavezao da će smatrati odgovornim „sve one koji su nepromišljeno i slepo promovisali festival“, što je protumačeno kao usmereno na Džener, Hadid i druge uticajne osobe na društvenim mrežama.[49] Advokat iz Geragosa je izjavio da je Fyre Festival slao pisma o prekidu i odustajanju zviždačima.[50]

Drugu grupnu tužbu protiv Fyre Media, MekFarlenda, Dža Rula i promoterke događaja podneo je advokat za lične povrede, Džon Girardi, u Los Anđelesu, u ime troje učesnika događaja.[51] Tužilac je naveo kako su pokrovitelji obmanjeni plaćanjem više od 400 slavnih medijskih ličnosti za promociju festivala. Učesnici su optuženi za kršenje ugovora, nemarno lažno predstavljanje i prevaru,[52] ali je tužba kasnije odbačena.[53] Reporter Blumberg-a je FTC-u podneo FOIA zahtev u vezi sa situacijom na Instagramu, posle ove druge tužbe.[51]

Treća tužba je podneta federalnom sudu Nju Jorka protiv Dža Rula, MekFarlenda, Fyre Media i direktora marketinga Granta Margolina. Tužioci Metju Herli i Entoni Laurielo su optužili organizatore festivala za ,,lažni prikaz, materijalni propust… nemar, prevaru i prekršaj statuta zaštite potrošača”.[54] „Kada su pristigli gosti ostrva Velike Eksume, za vreme prvog vikenda ostrvu su nedostajale osnovne podognosti, bilo je prekriveno prljavštinom i gosti su morali da spavaju u šatorima sa mokrim ćebetom”, govori tužilac. „Nije bilo javnih tuševa ni kupatila kao što je obećano; umesto toga bili su mobilni toaleti (otprilike jedan na svakih dve stotine metara) koji su oboreni i samo tri tuša iako je stotine ljudi dolazilo”. Ova tužba je odbačena u novembru 2019. godine sa dozvolom za ponavljanje u slučaju povezanosti sa određenim optužbama protiv Dža Rula.[55]

Dana 4. maja, još jedna tužba je podneta od strane NES-a, koja je pružala medicinske usluge za festival i tvrdila da je pretrpela štetu od 250 hiljada dolara, navodeći kršenje ugovora, prevaru i nemar organizatora. U tužbi se navodi da Fyre „nije uspeo i/ili je odbio“ da kupi osiguranje od otkazivanja i „nije uspeo da obezbedi ugovor sa helikopterom ili avionom za medicinsku evakuaciju“. Zaposleni u NES-u su izvestili da je lokalna ambulanta zatvorena i da je smeštaj „nenaseljen” sa „najezdom buba, krvavim dušecima i bez klima uređaja”.

Takođe u maju, posetilac festivala Endru Petroćelo je podneo tužbu federalnom sudu u Nju Džerziju koja navodi da su organizatori prekršili državni akt prevare potrošača i počinili kršenje ugovora.[56]

Šesta tužba je podneta federalnom sudu u Floridi kao grupna tužba i ona obuhvata navodne prekršaje koji uključuju prevaru, nemar i kršenje ugovora. Tužitelji, Kenet i Emili Ril, optužili su organizatore da su slali pisma o prekidu i odustajanju ljudima koji su kritikovali festival na društvenim mrežama.[57]

Sedma tužba je podneta federalnom sudu na Menhetnu kao grupna tužba u ime Šona Dejlija i Edvarda Ajvija. Pored prekršaja navedenih u drugim tužbama, ova tužba navodi neopravdano bogaćenje i kršenje poslovnog zakona države Njujork, tvrdeći da su organizatori nastavili da nude VIP nadogradnje i mogućnosti uplate novca u platni sistem „Fyre Band" nakon što je festival bio otkazan.[58]

Osma tužba je podneta Višem sudu okruga Safolk u Bostonu u ime prodavca karata Tablelist. Kompanija navodi da su organizatori festivala i finansijski pokrovitelji prekršili ugovor i prevarili Tablelist i kupce karata. Tablelist traži 3,5 miliona dolara kako bi izvršili povraćaj novca kupacima, kao i odštetu koja je rezultirala gubitku posla nakon što su bili primorani da otpuste 40% svoje radne snage kako bi se fokusirao na parnicu.[59]

Dana 3. jula 2018, dvoma ljudi koji su prisustvovali festivalu iz Severne Karoline, Setu Krosnu i Marku Tompsonu, dodeljena je odšteta od 5 miliona dolara. Presuda je doneta protiv Bilija MekFarlenda u odsustvu nakon što nije odgovorio na sudski postupak. Dža Rul je prvobitno bio imenovan kao saoptuženi, ali je kasnije uklonjen iz tužbe nakon neotkrivenog privatnog sporazuma sa advokatom dvojice tužilaca.[60]

Dža Rul je rekao u januaru 2019. godine da je on takođe bio prevaren od strane MekFarlenda;[61] u novembru 2019. Izbacili su ga iz grupne tužbe koju su podneli ljudi koji su prisustvovali festivalu. Sudija je utvrdio da nije dokazano da je njegova promocija festivala na društvenim mrežama direktno dovela do prisustva tužilaca.[62]

Krivična istraga уреди

21. maja 2017. godine New York Times je objavio da su MekFarlend i njegovi saradnici bili pod aktivnom federalnom krivičnom istragom koju vodi Federalni istražni biro zbog prevara putem mejla, telekomunikacionih prevara i bezbednosnih prevara. Slučaj je nadgledao tužilac Sjedinjenih Država za južni okrug Njujorka.[63] 30. juna 2017. godine, MekFarlenda su uhapsili i optužili po jednoj tački telekomunikacionih prevara.[64]

Marta 2018. godine MekFarlend se izjasnio krivim po jednoj tački za telekomunikacionu prevaru u, kako je to Ministarstvo pravde SAD nazvalo, šemi za prevaru investitora, kao i po drugoj tački za telekomunikacionu prevaru u vezi sa šemom za prevaru prodavca karata. U oktobru 2018. godine, McFarlend je osuđen na šest godina zatvora i naloženo mu je odricanje novca u vrednosti od 26 miliona dolara.[2][65][66]

24. jula 2018, SEC je objavila da MekFarlend, dve kompanije koje je on osnovao, bivši viši izvršni direktor i bivši izvođač radova su pristali da izmire optužbe koje su proizašle iz opsežne, višegodišnje prevare u vezi sa ponudom koja je prikupila minimum 27,4 miliona dolara od preko 100 investitora. MekFarlend je priznao optužbe SEC-a protiv njega, pristao je na stalnu advokatsku komoru direktora i službenika, kao i na odricanje novca u vrednosti od 27,4 miliona dolara. Grant H. Margolin, Danijel Sajmon, Fyre Media i Magnises su pristali na nagodbu bez priznanja ili negiranja optužbi. Margolin je pristao na sedmogodišnju zatvorsku kaznu uz kaznu od 35 hiljada dolara, dok je Sajmon pristao na tri godine zatvorske kazne i mora da se odrekne i plati kaznu u vrednosti od 15 hiljada dolara. Nagodbe su predmet sudskog odobrenja.[67]

Kompenzacija уреди

Poput drugih bahamskih dobavljača, ketering servis koji je radio nije bio plaćen; 2019. godine zajedničkim finansiranjem ljudi su uspeli da skupe preko 200 hiljada dolara kako bi kompenzovali vlasnicu.[68][69] 2020. godine Služba Maršala Sjedinjenih Državala je stavila na aukciju Fyre festival brendiranu robu koju je MekFarlend čuvao kako bi kasnije prodao. Sav novac od aukcije je otišao žrtvama festivala.[69]

Filmovi уреди

2019. godine dva dokumentarska filma su objavljena koja su pokrivala priču o Fyre festivalu i MekFarlendu.

  • Fyre Fraud, čiji su producenti Džener Furst i Džulija Nejson, se premijerno prikazao na Hulu servisima 14. januara 2019. Na vebsajtu Rotten Tomatoes film je dostigao 79% uspešnost sa prosečnom ocenom 6,41 od 10.[70] Metacritic, koji koristi težinsku sredinu, je dodelio filmu ocenu 66 od 100 na osnovu 12 recenzija kritičara.[71]
  • Fyre, čiji je režiser Kris Smit, je objavljen na Netfliksu 18. januara 2019. Poput Fyre Fraud film je dobio pozitivne recenze. Na Rotten Tomatoes, film ima 90% uspešnost sa prosečnom ocenom 7,54 od 10.[72] Metacritic mu je dodelio 76 od 100 na osnovu 26 kritičkih recenzi.[73]

Pop kultura уреди

2017. godine Set Rogen je izjavio u Tviter objavi da trio iz komedije „Usamljeno Ostrvo” je planirao da napravi film o neuspešnom muzičkom festivalu. [74] 2019. godine Jorma Takoni je potvrdio da je parodija još uvek u procesu proizvodnje.[75]

2018. godine Američki pank bend Alkaline Trio - čiji je pevač i gitarista Mat Skiba takođe svirao u bendu Blink-182 u istom vremenskom periodu su bili jedni od prvih izvođača da otkažu svoj planirani nastup na festivalu. Objavili su pesmu „Goodbye Fire Island” koja je inspirisana udelom koji je bend Blink-182 imao u festivalu.[76]

2019. godine Rajan Renolds je spomenuo Endija Kinga i njegov čuveni citat iz Fyre dokumentarca u reklami za svoj brend džina.[77]

2019. godine HBO je prikazao u seriji „Silicijumska dolina" muzički događaj u pustinji koji je imao mnoge sličnosti sa stvarnim Fyre festivalom.[78][79] Epizoda iz 2016. prikazuje raskošnu žurku u Alkatrazu sa temom Havaja koju organizuje novoformirana kompanija koja će na kraju bankrotirati.[80][81]

2019. godine serija Bruklin 9-9 spominje Fyre festival kada zlikovac The Vulture tvrdi da je prijatelj sa kako on kaže „Fyre festival čovekom". Takođe tvrdi da pravi dokumentarac o svaljivanju krivice, gde će krivica pasti na ljude sa ostrva.

2020. godine u video igrici Maneater, nalazi se nekoliko kolekcionarskih predmeta u formi obeležja koje igrači mogu da pronađu. Jedan od obeležja, pod nazivom „Fyre Sale”, ismejava propali festival i tada narator (glas mu pozajmljuje Kris Parnel) kaže „Ljudi su platili preko 12 hiljada dolara da spavaju u šatorima i slušaju švedske disk džokeje ceo jedan vikend.”

2020. godine u Netfliksovoj seriji „Izmišljanje Ane” imamo scenu gde Ana prespava kod svog prijatelja, Bili MekFarlenda. Ovo dvoje prevaranata će ubrzo početi da se svađaju, vređajući se po osnovi biznis planova.

Reference уреди

  1. ^ а б Coscarelli, Joe; Ryzik, Melena (28. 4. 2017). „Fyre Festival, a Luxury Music Weekend, Crumbles in the Bahamas”. New York Times. Архивирано из оригинала 20. 2. 2019. г. Приступљено 29. 4. 2017. 
  2. ^ а б в „Where are Fyre Festival's Billy McFarland and Ja Rule now?”. Evening Standard (на језику: енглески). 2019-04-29. Архивирано из оригинала 5. 6. 2019. г. Приступљено 2019-06-05. 
  3. ^ "Hulu Debuts Fyre Festival Doc Days Before Rival Netflix Project". The Hollywood Reporter. 14. januar 2019. Arhivirano 3. februar 2019. Vraćeno 14. januar 2019.
  4. ^ „Netflix's 'Fyre' shows how fraud built and doomed Fyre Festival”. Engadget (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 10. 2. 2019. г. Приступљено 10. 1. 2019. 
  5. ^ а б Cohn, Warren H. (25. 2. 2019). „How Social Media Led To The Rise And Fall Of The Fyre Festival”. Forbes (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 25. 2. 2019. г. Приступљено 25. 2. 2019. 
  6. ^ „"American Greed" The Fyre Festival (TV Episode 2019)”. IMDB.  Недостаје или је празан параметар |url= (помоћ)
  7. ^ „Netflix's 'Fyre' shows how fraud built and doomed Fyre Festival”. Engadget (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 10. 2. 2019. г. Приступљено 10. 1. 2019. 
  8. ^ а б Bluestone, Gabrielle (29. 4. 2017). „A National Punchline”. Vice. Архивирано из оригинала 1. 5. 2017. г. Приступљено 1. 5. 2017. 
  9. ^ „Norman's Cay: Playground for Drug Smugglers”. PBS/WGBH Educational Foundation/Frontline. Архивирано из оригинала 24. 4. 2019. г. Приступљено 4. 2. 2019. „For four years it was a drug smuggling hub and tropical hideaway for Medellin cartel kingpin Carlos Lehder and associates.” 
  10. ^ а б в г д ђ е ж Fyre: The Greatest Party That Never Happened. Netflix. 2019. 
  11. ^ а б в г д ђ е ж з и Burrough, Bryan (јун 2017). „Fyre Festival: Anatomy of a Millennial Marketing Fiasco Waiting To Happen”. Vanity Fair. Архивирано из оригинала 23. 2. 2019. г. Приступљено 9. 8. 2017. 
  12. ^ Aswad, Jem; Trakin, Roy (18. 1. 2019). „Fyre Festival Documentaries: The 10 Most Outrageous Moments”. Variety. Архивирано из оригинала 3. 2. 2019. г. Приступљено 2019-02-01. 
  13. ^ Wamsley, Laurel (27. 4. 2017). „Paradise Lost: Luxury Music Festival Turns Out To Be Half-Built Scene Of Chaos”. NPR. Архивирано из оригинала 15. 2. 2019. г. Приступљено 28. 4. 2017. 
  14. ^ Spence, Shay (28. 4. 2017). „'Literally Bread, Cheese, and Salad': How Fyre Festival-Goers Were Duped After Promise of Celeb Chef Meals”. People.com. Архивирано из оригинала 23. 1. 2019. г. Приступљено 29. 4. 2017. 
  15. ^ Case, Jen (6. 4. 2017). „Fyre Festival in Bahamas Releases Final Lineup”. EDMLife.com. Архивирано из оригинала 9. 2. 2019. г. Приступљено 7. 2. 2019. 
  16. ^ Joe Coscarelli & Melena Ryzik (2017-04-28). „Fyre Festival, a Luxury Music Weekend, Crumbles in the Bahamas”. NY Times. Архивирано из оригинала 20. 2. 2019. г. Приступљено 2019-02-05. 
  17. ^ Mosendz, Polly (4. 5. 2017). „Comcast Rejected Funding Days Before Doomed Fyre Festival”. Bloomberg Businessweek. Архивирано из оригинала 22. 1. 2019. г. Приступљено 5. 5. 2017. 
  18. ^ а б Gordon, Chloe (2017-04-28). „I Worked at Fyre Festival. It Was Always Going to Be a Disaster.”. The Cut. Архивирано из оригинала 23. 1. 2019. г. Приступљено 2019-02-05. 
  19. ^ Mara Siegler (17. 4. 2017). „Are Fyre Festival organizers in over their heads?”. Page Six. Архивирано из оригинала 20. 2. 2019. г. Приступљено 29. 4. 2017. 
  20. ^ „Fyre Festival and the Power of Digital Marketing”. 25. 1. 2019. Архивирано из оригинала 31. 1. 2019. г. Приступљено 31. 1. 2019. 
  21. ^ Coscarelli, Joe; Ryzik, Melena; Sisario, Ben (21. 5. 2017). „Criminal investigation of Fyre”. New York Times. Архивирано из оригинала 16. 2. 2019. г. Приступљено 22. 5. 2017. 
  22. ^ Ohlheiser, Abby (28. 4. 2017). „The complete disaster of Fyre Festival played out on social media for all to see; 'NOT MY FAULT' says organizer Ja Rule”. Washington Post. Архивирано из оригинала 17. 2. 2019. г. Приступљено 29. 4. 2017. 
  23. ^ Lapowsky, Issie (28. 4. 2017). „The Fyre Festival: The Fiasco We All Should Have Seen Coming”. Wired. Архивирано из оригинала 26. 5. 2019. г. Приступљено 29. 4. 2017. 
  24. ^ Rankin, Seija (28. 4. 2017). „No Food, No Water, No Luxury Tents: The $12,000-Per-Ticket Disaster That Was the Short-Lived Fyre Festival”. eonline.com. Архивирано из оригинала 20. 2. 2019. г. Приступљено 29. 4. 2017. 
  25. ^ „'Like a refugee camp': Chaos at Fyre Festival”. IQ Magazine. Архивирано из оригинала 26. 5. 2019. г. Приступљено 28. 4. 2017. 
  26. ^ Hooton, Christopher (28. 4. 2017). „Fyre Festival: Attendees 'locked in airport with no food or water'”. Архивирано из оригинала 12. 2. 2019. г. Приступљено 29. 4. 2017. 
  27. ^ „How a Black Card for Millennials Went Down in Flames”. Fortune (на језику: енглески). 20. 8. 2017. Архивирано из оригинала 21. 1. 2019. г. Приступљено 20. 1. 2019. 
  28. ^ а б Wang, Amy B. (29. 4. 2017). „The founder of the disastrous Fyre Festival has a history of overpromising 'elite' access”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 29. 3. 2019. г. Приступљено 1. 5. 2017. 
  29. ^ Stone, Madeline (24. 1. 2017). „Members of a private club for 'elite' millennials want their money back”. Business Insider. Архивирано из оригинала 30. 3. 2019. г. Приступљено 1. 5. 2017. 
  30. ^ Megan Cerullo (28. 4. 2017). „A complete "s--t show"”. Vice. Архивирано из оригинала 1. 5. 2017. г. Приступљено 1. 5. 2017. „Rich millennials paid thousands for Ja Rule's Fyre Fest and are now stranded on an island in disaster-relief tents” 
  31. ^ а б Plaugic, Lizzie (28. 4. 2017). „Ja Rule's music festival disaster is a good reminder not to trust Instagram sponcon”. The Verge. Архивирано из оригинала 30. 4. 2017. г. Приступљено 1. 5. 2017. 
  32. ^ Frier, Sarah (5. 8. 2016). „FTC to Crack Down on Paid Celebrity Posts That Aren't Clear Ads”. Businessweek. Архивирано из оригинала 23. 4. 2017. г. Приступљено 1. 5. 2017. 
  33. ^ „Bella Hadid Apologized for the Fyre Festival, Kind Of”. Vanity Fair. 30. 4. 2017. Архивирано из оригинала 6. 7. 2017. г. Приступљено 14. 1. 2019. 
  34. ^ Delgado, Sara (8. 2. 2019). „Hailey Bieber Donated Her Fyre Festival Promotion Money To Charity”. British Vogue. Архивирано из оригинала 9. 2. 2019. г. Приступљено 8. 2. 2019. 
  35. ^ Livingstone, Jo (12. 2. 2019). „Fyre Festival Was a Huge Scam. Is Netflix's Fyre Documentary a Scam, Too?”. The New Republic. Архивирано из оригинала 27. 1. 2020. г. Приступљено 27. 12. 2019. 
  36. ^ Jenkins, Aric (28. 4. 2017). „Fyre Festival chaos in Exuma” (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 7. 11. 2017. г. Приступљено 4. 11. 2017. 
  37. ^ „Fyre Festival: When a $12,000 luxury festival in paradise turns into chaos”. CNN. 28. 4. 2017. Архивирано из оригинала 23. 1. 2019. г. Приступљено 29. 4. 2017. 
  38. ^ O'Connor, Roisin (28. 4. 2017). „A 'luxury festival' backed by celebrities descends into chaos as one guest calls it 'Rich Kids of Instagram meets Lord of the Flies'”. The Independent (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 29. 4. 2017. г. Приступљено 29. 4. 2017. 
  39. ^ Wanshel, Elyse (28. 4. 2017). „Fyre Festival, Which Cost Thousands Per Ticket, Devolves Into Giant Mess”. Huffington Post (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 28. 4. 2017. г. Приступљено 29. 4. 2017. 
  40. ^ White, Adam; Krol, Charlotte. „'Rich kids of Instagram meets Hunger Games': Guests at luxury Fyre Festival where tickets cost $12,000 'mugged, stranded and hungry'”. The Daily Telegraph (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 28. 4. 2017. г. Приступљено 29. 4. 2017. 
  41. ^ Deerwester, Jayme. „Fyre Festival: From rich-kid party to national joke in one day”. USA Today (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 29. 4. 2017. г. Приступљено 29. 4. 2017. 
  42. ^ „'Luxury' Fyre Festival is cancelled with ticket-holders still stranded in Bahamas”. BBC News. 28. 4. 2017. Архивирано из оригинала 29. 4. 2017. г. Приступљено 29. 4. 2017. 
  43. ^ Halliday, Josh (2019-01-20). „Online fund for unpaid Fyre festival staff raises tens of thousands”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Архивирано из оригинала 8. 7. 2019. г. Приступљено 2019-07-08. 
  44. ^ Moore, Sam (2. 5. 2017). „Fyre Festival offers ticketholders choice between full refund or VIP tickets to next year's festival”. NME. Архивирано из оригинала 8. 6. 2017. г. Приступљено 3. 5. 2017. 
  45. ^ „FYRE Festival FAQ”. Archived from fyrefestival.com as of May 17, 2017. Архивирано из оригинала 2017-05-17. г. Приступљено 1. 3. 2019. 
  46. ^ „In re Fyre Festival Litig., 399 F. Supp. 3d 203 (S.D.N.Y. 2019), Court Opinion”. www.bloomberglaw.com. Приступљено 2020-07-06. 
  47. ^ Pearce, Sheldon; Monroe, Jazz (1. 5. 2017). „Fyre Festival Hit With $100 Million Lawsuit”. Pitchfork. Condé Nast. Архивирано из оригинала 26. 5. 2019. г. Приступљено 1. 5. 2017. 
  48. ^ Parisi, Paula (1. 5. 2017). „Mark Geragos Files $100 Million Suit Against Fyre Festival”. Variety. Архивирано из оригинала 20. 11. 2018. г. Приступљено 3. 5. 2017. 
  49. ^ Chapple, Jon. „Lawyers seeking big wins over Fyre Festival woes”. IQ Magazine. Архивирано из оригинала 26. 5. 2019. г. Приступљено 3. 5. 2017. 
  50. ^ Meiselas, Ben [meiselasb] (2. 5. 2017). „On April 28, 2017 as #Fyre attendees tried to warn others, #Fyre lawyers were sending cease and desist letters to whistleblowers! #fyrefraud” (твит). Приступљено 3. 5. 2017 — преко Twitter-а. 
  51. ^ а б Mosendz, Polly [polly] (2. 5. 2017). „Interesting: The second Fyre Festival lawsuit zings influencers who were paid to hype the event but didn't disclose it, per FTC standards.” (твит). Приступљено 3. 5. 2017 — преко Twitter-а. 
  52. ^ Cullins, Ashley (2. 5. 2017). „Fyre Festival Debacle Sparks Another Class Action Lawsuit”. The Hollywood Reporter. Архивирано из оригинала 3. 5. 2017. г. Приступљено 3. 5. 2017. 
  53. ^ „CHELSEA CHINERY ET AL VS FYRE MEDIA INC ET AL”. UniCourt (на језику: енглески). Приступљено 2020-07-05. 
  54. ^ Hogan, Marc (4. 5. 2017). „Fyre Festival Hit With Third Lawsuit”. Pitchfork. Condé Nast. Архивирано из оригинала 26. 5. 2019. г. Приступљено 5. 5. 2017. 
  55. ^ „Herlihy et al v. Fyre Media, Inc et al”. Justia Dockets & Filings (на језику: енглески). Приступљено 2020-07-06. 
  56. ^ Kreps, Daniel (5. 5. 2017). „Fyre Festival Organizers Hit With Two More Lawsuits”. Rolling Stone. Архивирано из оригинала 12. 6. 2018. г. Приступљено 5. 5. 2017. 
  57. ^ Hogan, Marc (8. 5. 2017). „Fyre Threatened to Sue Twitter Critics for Potentially Inciting Riots, Sixth Lawsuit Claims”. Pitchfork. Condé Nast. Архивирано из оригинала 10. 3. 2019. г. Приступљено 8. 5. 2017. 
  58. ^ Hogan, Marc (10. 5. 2017). „Fyre Sold VIP Passes After Festival Was Canceled, Seventh Lawsuit Claims”. Pitchfork. Condé Nast. Архивирано из оригинала 26. 5. 2019. г. Приступљено 10. 5. 2017. 
  59. ^ Blistein, Jon (16. 5. 2017). „Ticket Vendor Tablelist Sues Fyre Festival Organizers for $3.5 Million”. Rolling Stone. Архивирано из оригинала 6. 12. 2017. г. Приступљено 17. 5. 2017. 
  60. ^ Aswad, Jem (3. 7. 2018). „Two Fyre Festival Attendees Awarded $5 Million in Damages”. Variety. Архивирано из оригинала 14. 12. 2018. г. Приступљено 4. 7. 2018. 
  61. ^ „Fyre Festival: Ja Rule says he was scammed by Billy McFarland too”. BBC News. 21. 1. 2019. 
  62. ^ Wheeler, André (19. 11. 2019). „Ja Rule cleared of wrongdoing over Fyre festival disaster”. The Guardian. 
  63. ^ Ryzik, Melena; Coscarelli, Joe; Sisario, Ben (21. 5. 2017). „In Wreckage of the Fyre Festival, Fury, Lawsuits and an Inquiry”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 16. 2. 2019. г. Приступљено 22. 5. 2017. 
  64. ^ „Manhattan U.S. Attorney Announces Charges Against Individual For Defrauding Investors In Digital Media Company”. justice.gov (на језику: енглески). 30. 6. 2017. Архивирано из оригинала 14. 5. 2019. г. Приступљено 1. 7. 2017. 
  65. ^ „William McFarland Pleads Guilty In Manhattan Federal Court To Defrauding Investors And A Ticket Vendor Of Over $26 Million”. justice.gov (на језику: енглески). 6. 3. 2018. Архивирано из оригинала 4. 1. 2019. г. Приступљено 7. 3. 2018. 
  66. ^ Moynihan, Colin (6. 3. 2018). „Organizer of Failed Fyre Festival Pleads Guilty to Fraud”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 30. 1. 2019. г. Приступљено 7. 3. 2018. 
  67. ^ „SEC.gov | SEC Charges Failed Fyre Festival Founder and Others With $27.4 Million Offering Fraud”. sec.gov (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 23. 3. 2019. г. Приступљено 28. 7. 2018. 
  68. ^ „Fyre Festival: Fund for unpaid caterer hits £60k”. BBC News. 20. 1. 2019. 
  69. ^ а б „Fyre Festival merchandise up for auction”. 3. 8. 2020. 
  70. ^ „Fyre Fraud”. Rotten Tomatoes. Fandango. Архивирано из оригинала 21. 1. 2019. г. Приступљено 28. 7. 2019. 
  71. ^ „Fyre Fraud”. Metacritic. CBS Interactive. Архивирано из оригинала 6. 2. 2019. г. Приступљено 24. 1. 2019. 
  72. ^ „Fyre”, Rotten Tomatoes (на језику: енглески), Fandango, Архивирано из оригинала 20. 2. 2019. г., Приступљено 2019-07-28 
  73. ^ „Fyre”, Metacritic, CBS Interactive, Архивирано из оригинала 25. 1. 2019. г., Приступљено 2019-07-28 
  74. ^ Kreps, Daniel (2017-04-29). „Seth Rogen, Lonely Island Making Fyre Festival-Like Film”. Rolling Stone (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 14. 10. 2019. г. Приступљено 2020-01-19. 
  75. ^ Dodgson, Lindsay (12. 2. 2019). „Seth Rogen and The Lonely Island are working on a spoof film of Fyre Festival, and it might even feature Andy King”. Insider. Приступљено 2020-01-19. 
  76. ^ Exposito, Suzy (2018-08-09). „Alkaline Trio on How Depression, Trump-Era Mayhem Fueled Their New LP”. Rolling Stone (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 27. 1. 2020. г. Приступљено 2020-02-06. 
  77. ^ Kreps, Daniel (2019-06-05). „Ryan Reynolds Redeems Fyre Festival Meme King”. Rolling Stone (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 16. 7. 2019. г. Приступљено 2020-01-19. 
  78. ^ SFGATE, Dan Gentile (2019-12-02). „HBO' 'Silicon Valley' RussFest is Burning Man meets Fyre Fest, plus a hologram”. SFGATE (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-27. 
  79. ^ SFGATE, Dan Gentile (2019-11-25). „HBO's 'Silicon Valley' launches spoof Fyre Fest website”. Chron (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-27. 
  80. ^ Hall, Jacob (2016-05-30). „Everyone on 'Silicon Valley' Tries to Get Laid”. Esquire (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-27. 
  81. ^ HBO (31. 5. 2016). „Newly formed incubator Bachmanity had a launch party and it was absolute insanity”. Mashable (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-27. 

Spoljašnje veze уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Zetetika1i1/песак&oldid=25706425”