Netflix

(преусмерено са Нетфликс)

Netflix (транскр. Нетфликс) је амерички медијски услужни провајдер и продукцијска кућа са седиштем у Лос Гатосу. Основна делатност компаније је претплатничка стриминг услуга која нуди мрежно преношење библиотеке филмова и телевизијских серија, укључујући оне самопроизведене.[3] Доступан је широм света осим у Кини (због локалних ограничења), Сирији, Северној Кореји и Криму (због америчких санкција). Компанија такође има кацеларије у Индији, Холандији, Бразилу и Јужној Кореји.[4] Netflix је члан Америчке асоцијације кинематографије (MPA).

Netflix
Netflix 2015 logo.svg
Веб-адресаwww.netflix.com
Тип
OTT платформа
Број рег. корисника195 милиона
ТворацРид Хејстингс
Марк Радолф
Кључни људи
Рид Хејстингс (председавајући, главни извршни директор)
Тед Сарандос (главни директор садржаја)
Џесика Нил (главни службник за људске ресурсе)
Џек Ли-Џо (директор маркетинга)
Грег Питерс (главни директор производа)
Покренут8. мај 1997. год.; пре 23 године (1997-05-08)[1]
Алекса ранг
Стагнација 20[2]

Почетни пословни модел компаније Netflix обухватио је продају и изнајмљивање DVD издања поштом, али Хејстингс је одустао од продаје око годину дана након што је компанија кренула да се фокусира на почетни посао изнајмљивања DVD издања.[3][5] Netflix је проширио своје пословање 2010. године увођењем стриминга задржавајући пословање изнајмљивања DVD и Blu-ray издања. Компанија се међународно проширила у 2010. године, са доступним стримингом у Канади,[6] а затим у Латинској Америци и Карибима. Netflix је ушао у индустрију производње садржаја 2013. године, дебитовањем прве серије Кућа од карата.

ИсторијаУреди

Netflix је основан 1997. године у Скотс Валију у области Санта Круз у Калифорнији. Некадашњи сарадници у фирми Пјур Софтвер, Марк Рандолф[7][8] и Рид Хејстингс били су његови оснивачи. Идејни покретач био је Рид Хејстингс, у тренутку када је морао да плати казну од 40 долара због кашњења са враћањем филма Аполо 13. Хејстингс је претходно био власник Пјур Софтвера који је продао за 700 милиона долара, од којих је 2,5 милиона уложио у покретање Нетфликса. Рандолф, са друге стране, био је један од оснивача фирме Мајкроверхаус, намењене продаји рачунара. Такође је био и потпредседник за маркетинг у фирми Борленд Интернашонал.

Нетфликс је покренут 29. августа 1997. године,[9] са 30 запослених и 925 остварења спремних за изнајмљивање. Исплата се у почетку вршила на традиционалан начин, али 1999. године уведен је систем месечне претплате. Компанија је изградила углед пословања по „флет-фи” (енгл. flat-fee) моделу неограниченог изнајмљивања, без рокова и са другим погодностима.

Компанија је у почетку имала губитке и два пута је на берзи продавала деонице. 2000. године понуђена је компанији Блокбастер за 50 милиона долара, али понуда је одбијена.

Први добици забележени су 2003. године.

Продаја дискова је расла, а 2005. забележена је просечна испорука од милион DVD издања дневно. 2007. године испоручено је милијардито DVD издање. Након тога, Нетфликс прелази на VOD (енгл. video-on-demand (VOD)) систем преко интернета и продаја штампаних издања опада.

Компанија има запажену улогу и у филмском издаваштву. Преко продукцијске куће Ред Енвелоуп Ентертејнмент, компанија је објавила 16 независних филмова. 2008. године, продукцијска кућа је угашена због избегавања конкуренције Нетфликса са својим пословним партнерима.

Нетфликс је 2008. године најавио укидање интернет профила. Корисници са једним налогом могли су да имају више профила на основу различитих особа. Ти профили су пружали више могућности, јер је сваки од њих имао своје пријатеље, препоруке... Челници Нетфликса укидање ове опције објаснили су као олакшавање коришћења њихових услуга.

Сарадња Нетфликса са LG-јем и Визиом најављена је 2009. године. Објављено је да ће садржај са Нетфликса бити доступан преко ових HD телевизора. Нетфликс је исте године ушао у сарадњу и са Сонијем, како би се омогућио приступ Нетфликсу са Sony Bravia HD телевизора. Након тога, у сарадњу са Нетфликсом ступио је и Панасоник. Омогућено је да Панасоник HD телевизори директно пуштају садржај Нетфликса на својим екранима. Нетфликс је омогућен и на Гугл ТВ-у, као и на Самсунговим телевизорима, као апликација спремна за преузимање.

2011. најављена је нова промена. 18. септембра те године, извршни директор Рид Хејстингс објавио је на свом блогу да ће се служба штампаних издања у потпуности одовијити од интернет стримовања и да ће јој се додати нова опција пошиљки видео-игара. Овако одвојена служба за испоруку штампаних издања добила би свој веб-сајт и ново име Квикстер (енгл. Qwikster). Октобра исте године ова промена је опозвана.

Године 2012. Нетфликс је ушао у сарадњу са Федералном изборном комисијом (енгл. Federal Election Commission (FEC)). Из ових разлога, компанија је доведена у везу са сузбијањем пиратерије на интернету. Стручњаци за односе са јавношћу и извршни директори негирали су ове тврдње. Њихов став је да интернет пиратерија подстиче потражњу и да корисници након што се заинтересују преко пиратских копија пожеле да добију пуну легалну услугу.

Почетком 2013. године објављено је да ће Нетфликс одржавати сопствену доделу награда под именом The Flixies. Сем тога, Нетфликс је на свом интерфејсу додао дугме за дељење садржаја на Фејсбуку. Новембра те године најављено је да ће Дизни и Марвел обезбедити Нетфликсу премијерно емитовање акционе серије са почетком 2015. године. Ове године, такође је додан садржај емитован на Америчком каналу 4, ITV-у и Би-Би-Сију.

Међународна експанзијаУреди

 
Доступност платформе Netflix:
  доступно
  недоступно

Први искорак ван граница Сједињених Америчких Држава, Нетфликс је имао септембра 2010. године.[10] Прва држава на коју је компанија проширила поље свог деловања је Канада, омогућивши приказивање садржаја преко интернета. 2011. године, поље деловања проширено је и на Централну и Јужну Америку. Следеће године (2012), Нетфликс добијају Велика Британија и Ирска.[11][12] Октобра 2012. године земље северне Европе (Норвешка, Данска, Шведска, Финска) добиле су могућност коришћења услуга ове компаније. Холандија је добила своје право на Нетфликс септембра 2013. Затим се Нетфликс проширио на Француску и Немачку. До сада, Нетфликс је присутан свуда у свету, осим Кине, Сирије и Крима.

Netflix и играчке конзолеУреди

Новембра 2008. године, Нетфликс је ушао у сарадњу са Мајкрософтом, чиме је омогућена повезаност са Xbox лајвом. Власници конзоле Xbox 360 са неограниченим Нетфликс налогом и Xbox Лајв Голд (енгл. Xbox Live Gold) налогом могли су да пуштају садржај Нетфликса директно преко конзоле.[13] Посебна погодност Xboxа је Party Mode, могућност да корисници умрежени у окружењу виртуелног биоскопа заједно прате садржај Нетфликса. Новембра 2013, у продају је пуштен Xbox One, а Нетфликс је недуго након тога био расположив за преузимање.

Октобра 2009, најављено је да ће ове погодности имати и корисници PlayStation 3 конзоле. Ова сарадња је изнедрила сличне могућности са Мајкрософтовом конзолом, али је довела до тога да је Сони PlayStation 3 2012. године постао уређај који се највише користио за праћење садржаја са Нетфликса. До октобра 2010. године, Нетфликс апликација се користила преко Блу-реј диска, али од тог тренутка омогућено је да се преузме са PlayStation мреже.[14] PlayStation Vita такође је добила могућност Нетфликс апликације од фебруара 2012. Истог дана када је у продају пуштен PlayStation 4, Нетфликс је био расположив за преузимање са PlayStation продавнице.

Године 2010., Нетфликс почиње сарадњу и са Нинтендом. Јануара те године најављено је да ће садржај Нетфликса бити доступан на Wii конзоли, што се остварило неколико месеци касније. Као и за претходне две конзоле, ова услуга није додатно наплаћивана. Са друге стране, Wii конзола није у могућности да пушта садржај HD резолуција. У почетку, пуштање Нетфликса захтевало је убачен посебан диск, али од октобра 2010, диск је замењен Нетфликс апликацијом која се преузимала са Wii Shop канала. Године 2011. Нетфликс је омогућен и на Nintendo 3DS конзоли. Без Нетфликса није остао ни Wii U, а од марта 2013, Нетфликс је постао уграђена апликација.

КонкурентиУреди

Успех Нетфликса условио је појаву сличних компанија како у Америци, тако и ван граница Сједнињених Држава. Блокбастер видео укључио се у Америчко интернет-тржиште 2004, што је отпочело рат ценама са Нетфликсом. Раније поскупеле опције на Нетфликсу сада су додатно појефтиниле, а Блокбастер је пратио спустивши цену месечне претплате са 19,95 америчких долара на 14,99. Већ 2005. компаније су договориле истоветне цене. Конкуренција је коначно прекинута најавом Dish Network-а да излази из конкуренције са Нетфликсом.[15] Компанија Коинстар, власница Редбокса, једна је од конкурентских фирми Нетфликсу. Редбокс користи популарни киоск-приступ, који подразумева продавнице штампаних DVD издања. Коинстар је најавио да ће се удружити са Веризоном ради стварања заједничког пројекта. Овај пројекат се није показао као такмац Нетфликсу због мањкавости у раду.

Такође се показало да конкуренцију Нетфликсу може да представља и Амазон.[16] Амазон је нудио изнајмљивање садржаја у Великој Британији и Немачкој, све док ову услугу није купио LoveFilm. Амазон је касније купио LoveFilm, а садржај сада стримује омогућује преко Амазон инстант видеа.

НаградеУреди

Јула 2013, Нетфликс је номинован на 65. додели Емија. Област у којој је номинован односи се на садржај који се емитује само преко интернета. Три његове серије укупно су зарадиле 14 номинација. Од укупно три номиноване серије (House of Cards, Arrested Development, Hemlock Grove) које су имале 14 номинација, три Еми награде однела је прва сезона серије House of Cards (Кућа од карата).

Децембра 2014, Нетфликс је зарадио шест номинација за Златни глобус, од којих је House of Cards заслужила четири. Робин Врајт је добила награду за најбољу женску улогу и то је прва награда коју је компанија добила за глуму.

РеференцеУреди

  1. ^ „Business Search – Business Entities – Business Programs | California Secretary of State”. businesssearch.sos.ca.gov. Архивирано из оригинала на датум 13. 8. 2017. Приступљено 26. 5. 2017. 
  2. ^ „Netflix.com Traffic, Demographics and Competitors – Alexa”. alexa.com. Приступљено 11. 1. 2020. 
  3. 3,0 3,1 Pogue, David (25. 1. 2007). „A Stream of Movies, Sort of Free”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала на датум 22. 3. 2016. Приступљено 7. 2. 2016. 
  4. ^ „Netflix Corporate Information”. Netflix. Архивирано из оригинала на датум 3. 1. 2018. 
  5. ^ Keating, Gina (2012). Netflixed: The Epic Battle for America's Eyeballs. New York: Portfolio/Penguin. стр. 47. ISBN 9781101601433. 
  6. ^ „Netflix launches Canadian movie service”. CBC News. Архивирано из оригинала на датум 13. 2. 2016. Приступљено 7. 2. 2016. 
  7. ^ „Marc Randolph LinkedIn Profile”. Приступљено 31. 10. 2011. 
  8. ^ Вотерс, Робин. „Marc Randolph Techcrunch”. Приступљено 31. 10. 2011. 
  9. ^ Кар, Дејвид (3. 10. 2013). „Netflix Inc.”. The New York Times. Приступљено 3. 10. 2013. 
  10. ^ Новак, Питер (22. 9. 2010). „Netflix launches Canadian movie service”. CBC News. Приступљено 2. 7. 2012. 
  11. ^ Netflix to provide service to the UK, Ireland. Примљено 25. 10. 2011.
  12. ^ Виторович, Лили (20. 8. 2012). „Netflix Reaches 1 Million Membership Milestone in UK, Ireland”. The Wall Street Journal. Приступљено 18. 10. 2012. 
  13. ^ „Netflix Online Movie Rentals — Rent DVDs, Classic Films to DVD New Releases”. Netflix.com. Приступљено 21. 11. 2008. 
  14. ^ „Netflix on PS3 without disc”. Hexus.net. 19. 10. 2010. Приступљено 29. 6. 2011. 
  15. ^ „Blockbuster Abandons Plans for Netflix-Like Streaming Service”. PC Magazine. Приступљено 6. 10. 2012. 
  16. ^ Фишер, Кен (19. 6. 2005). „Netflix sees a bright future, sans Amazon competition”. arstechnica.com. Condé Nast. Приступљено 25. 4. 2014. 

Спољашње везеУреди

Званични веб-сајт