Отворите главни мени

Кориша (алб. Korishë) је насељено место у општини Призрен на Косову и Метохији. Према попису становништва из 2011. у насељу је живело 5.279 становника.

Кориша
Saint Peter Koriški Hermitage.JPG
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Косово и Метохија
Управни округПризренски
ОпштинаПризрен
Становништво
 — 2011.5.279[1]
Географске карактеристике
Координате42°15′31″ СГШ; 20°47′49″ ИГД / 42.2586° СГШ; 20.7969° ИГД / 42.2586; 20.7969Координате: 42°15′31″ СГШ; 20°47′49″ ИГД / 42.2586° СГШ; 20.7969° ИГД / 42.2586; 20.7969
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина742 м
Кориша на мапи Србије
Кориша
Кориша
Кориша на мапи Србије

ПоложајУреди

Атар насеља се налази на територији катастарске општине Кориша површине 1478 ha. Село се налази у Призренском подгору.

ИсторијаУреди

Насеље се први пут помиње 1348. године, у Арханђеловској повељи. Преподобни Петар Коришки је овде рођен. Познат је и његов ујак Марко Коришки.

У Кориши је у 18. веку био парох поп Стојан.[2] Ту су живели Срби, Албанци и Турци између два светска рата. Постојала је основна школа са учитељима од којих су познати: Шућри Галиб (1926), Живојин Трифуновић (1927), Сељман(овић) Абаз (1929), Живко Моравчевић (1937).

Сакрални објектиУреди

 
Црква и звоник Светог Марка Коришког (испод дрвета гроб Симе Игуманова), 1992, снимак Драгана Јовановића
 
Рушевине цркве Светог Николе
  • Манастир Свети Марко Коришки - Најзначајнији сакрални објекат у Кориши је манастир Св. Марко Коришки. Према сачуваном запису, манастирска црква је саграђена 1467. године. За све време турске владавине манастир је остао неразрушен, а са звоника манастирске цркве огласила су се прва звона по ослобођењу призренског краја од Турака. Једно време манастир је био запустео. Зна се да је у 18. веку манастир био обновљен и насељен, и да се у његовој библиотеци налазила знатна збирка старих књига и рукописа. Ту се чувао и препис Душановог законика, тзв. призренски препис, који се сматра најпотпунијим и најближим оригиналу из 1349. године. Данас се овај препис налази у Народном музеју у Београду.
  • Црква Светог Петра - Цркву Св. Петра подигао је хиландарски старац Григорије, економ једног хиландарског метоха. По завршетку градње, цркву је 19. маја 1343. године даровао краљу и цару Стефану Душану за привремено седиште митрополита који ће руководити градњом Душанове задужбине — манастира Св. Арханђела код Призрена. Године 1885. Турци су порушили цркву и од њеног материјала направили џамију и турску школу у Кориши. Црква је обновљена након Првог балканског рата и ослобођења 1912. године, али је већ у Првом светском рату поново срушена. Други пут је обновљена 1930. године, али су је Албанци коначно срушили 1941. године. Шездесетих година откопани су и конзервирани њени темељи, и том приликом су пронађени делови фресака изузетне уметничке вредности.
  • Црква Светог Ђорђа - У центру села на гробљу постоје рушевине једноставне једнобродне цркве посвећеној Светом Ђорђу.
  • Црква Пресвете Богородице код Врела - На крајњем источном делу села Корише у засеоку Врело (које је можда средњевековно Бусино) налази се једнобродна црква покривена каменим плочама. Није познато када је сазидана, али је сликарство из 16. или 17. века у апсиди добрим делом очувано. Преправке архитектуре везују се за 18. и 19. век као и на околним манастирима Св. Марку Коришком и Св. Тројици у Мушутишту.[3]

СтановништвоУреди

Према попису из 2011. године, Кориша има следећи етнички састав становништва:

Националност[1] 2011.[a]
Албанци 5.278 (99,98%)
други 1 (0,02%)
Укупно 5.279


Демографија[1][4]
Година Становника
1948. 864
1953. 998
1961. 1.236
1971. 1.980
1981. 3.085
1991. 4.065
2011. 5.279

НапоменеУреди

  1. ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја косовских Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 Етнички састав становништва на Косову и Метохији из 2011. године (на језику: енглески)
  2. ^ "Сион", Београд 1875.
  3. ^ Споменици културе у Србији: Црква Пресвете Богородице код Врела
  4. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везеУреди