Коџаџик
Коџаџик (мкд. Коџаџик) је насељено место у Северној Македонији, у западном делу државе. Коџаџик припада општини Центар Жупа.
Административни подаци | |
---|---|
Држава | Северна Македонија |
Општина | Центар Жупа |
Становништво | |
— 2002. | 275 |
Географске карактеристике | |
Координате | 41° 26′ 43″ С; 20° 36′ 07″ И / 41.4453° С; 20.6019° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 1.070 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 1258 |
Позивни број | (+389) 45 |
Регистарска ознака | DB |
Географија
уредиНасеље Коџаџик је смештено у крајњем западном делу Северне Македоније, близу државне границе са Албанијом (5 km западно). Од најближег већег града, Дебра, насеље је удаљено 22 km јужно.
Рељеф: Коџаџик се налази у области Жупа, на западним падинама планине Стогово. Насеље је положено високо, на западним висовима планине Стогово, док се даље ка западу тло стрмо спушта у долину Црног Дрима, која је у ово делу преграђена, па је ту образовано вештачко Дебарско језеро. Надморска висина насеља је приближно 1.070 метара.
Клима у насељу је планинска због знатне надморске висине.
Историја
уредиМустафа Кемал Ататурк је преко оца, пореклом из овог торбешког краја. Иван Јастребов се не слаже са Ханом да је Коџаџик некадашњи Светиград (споменут у вези са Скендербегом). Коџаџик је у крају које се зове Голо Брдо. При доласку Турака нису га бранили Албанци него Словени, ако су га могли бранити. Сматра и да су Турци већ наишли на порушену коџаџинску тврђаву. Село је недалеко од главног римског пута од Елбасана до Струге. По доласку Турака Коџаџик су населили Азијати. Раније се ово село звало Јанбори (по казивању житеља тог краја). Манастир Свети Јован Бигорски је имао Поменик приложника међу којима су, поред осталих, наведена имена и неких хришћана из Коџаџика.[1]
Становништво
уредиПо попису становништва из 2002. године Коџаџик је имао 275 становника.
Претежно становништво у насељу су Турци (Торбеши) (100%).
Већинска вероисповест у насељу је ислам.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија, pp. 261., 270. Београд: Службени гласник.