Коџаџик (мкд. Коџаџик) је насељено место у Северној Македонији, у западном делу државе. Коџаџик припада општини Центар Жупа.

Коџаџик
мкд. Коџаџик
Ali Riza Efendi memorial house in Kodzadzik, Macedonia.JPG
Реконструисана кућа родитеља Мустафе Кемала Ататурка
Административни подаци
Држава Северна Македонија
ОпштинаЦентар Жупа
Становништво
 — (2002)275
Географске карактеристике
Координате41° 26′ 43″ СГШ; 20° 36′ 07″ ИГД / 41.4453° СГШ; 20.6019° ИГД / 41.4453; 20.6019
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина1.070 м
Коџаџик на мапи Северне Македоније
Коџаџик
Коџаџик
Коџаџик на мапи Северне Македоније
Остали подаци
Поштански број1258
Позивни број(+389) 45
Регистарска ознакаDB

ГеографијаУреди

Насеље Коџаџик је смештено у крајњем западном делу Северне Македоније, близу државне границе са Албанијом (5 km западно). Од најближег већег града, Дебра, насеље је удаљено 22 km јужно.

Рељеф: Коџаџик се налази у области Жупа, на западним падинама планине Стогово. Насеље је положено високо, на западним висовима планине Стогово, док се даље ка западу тло стрмо спушта у долину Црног Дрима, која је у ово делу преграђена, па је ту образовано вештачко Дебарско језеро. Надморска висина насеља је приближно 1.070 метара.

Клима у насељу је планинска због знатне надморске висине.

ИсторијаУреди

Мустафа Кемал Ататурк је преко оца, пореклом из овог торбешког краја. Иван Јастребов се не слаже са Ханом да је Коџаџик некадашњи Светиград (споменут у вези са Скендербегом). Коџаџик је у крају које се зове Голо Брдо. При доласку Турака нису га бранили Албанци него Словени, ако су га могли бранити. Сматра и да су Турци већ наишли на порушену коџаџинску тврђаву. Село је недалеко од главног римског пута од Елбасана до Струге. По доласку Турака Коџаџик су населили Азијати. Раније се ово село звало Јанбори (по казивању житеља тог краја). Манастир Свети Јован Бигорски је имао Поменик приложника међу којима су, поред осталих, наведена имена и неких хришћана из Коџаџика. [1]

СтановништвоУреди

По попису становништва из 2002. године Коџаџик је имао 275 становника.

Претежно становништво у насељу су Турци (Торбеши) (100%).

Већинска вероисповест у насељу је ислам.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија, pp. 261., 270. Београд: Службени гласник. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди