Крестци

Варошица у Новгородској области у Русији

Крестци (рус. Кре́стцы) насељено је место са административним статусом варошице (рус. посёлок городского типа) на северозападу европског дела Руске Федерације. Налази се у централном делу Новгородске области и административно припада Крестечком рејону чији је уједно и административни центар.

Крестци
Кре́стцы
Krestsy sobor E.jpg

Административни подаци
Држава Русија
Федерални округСеверозападни
Област Новгородска област
РејонКрестечки рејон
Основанпрви помен 1393.
Варошица од1938.
Становништво
Становништво
 — 2014.8.196
Географске карактеристике
Координате58°15′17″ СГШ; 32°30′41″ ИГД / 58.254722° СГШ; 32.511389° ИГД / 58.254722; 32.511389Координате: 58°15′17″ СГШ; 32°30′41″ ИГД / 58.254722° СГШ; 32.511389° ИГД / 58.254722; 32.511389
Временска зонаUTC+3
Крестци на мапи Русије
Крестци
Крестци
Крестци на мапи Русије
Крестци на мапи Новгородске области
Крестци
Крестци
Крестци на мапи Новгородске области
Остали подаци
Поштански број175461
Позивни број+7 81659
Регистарска ознака53
ОКАТО код49 214 551
ОКТМО код49 614 151 051

Према проценама националне статистичке службе за 2014. у вароши је живело 8.196 становника.

ГеографијаУреди

Варошица Крестци налази се у централним деловима Новгородске области, на подручју Прииљмењске низије на око 85 километара југоисточно од административног центра Великог Новгорода. Кроз насеље протиче река Холова, лева притока реке Мсте и део басена језера Иљмењ.

Кроз варош пролази национални аутопут М10 на релацији МоскваСанкт Петербург.

ИсторијаУреди

У писаним изворима насеље Крестци први пут се помиње у новгородском летопису из 1393. године: „В лето 1393 года поставлена церковь Святой Богородицы на Хрестьцах“ (У лето 1393. године подигнута је црква Свете Богородице у месту Хрестци). Име насеља вероватно потиче од чињенице да се развило на месту где се укрштају два важна пута, од Москве ка Новгороду и од Пскова ка Вологди. У каснијим временима било је познато и као Хрестцовски (рус. Хрестцовский) и Крестецки Јам (рус. Крестецкий Ям).

Одлуком императорке Екатерине II од 4. септембра 1776. године дотадашње село Крестецкиј је преображено у град Крестци, уједно поставши и окружним центром. Две године касније изграђен је и први генерални урбанистички план града, саграђена је Јекатеринска саборна црква и цараско одмаралиште.

Крајем XVIII века у граду је живело око две хиљаде становника, деловала је циглана и млин те укупно 12 трговачких радњи. У исто време готово све стамбене грађевине су биле од дрвета, а једино 8 од њих је било изграђено од чврстих материјала. Привредни и демографски напредак града током XIX века текао је умереним темпом. У том периоду у граду је радила пилана, дестилерија водке, кожара и тканица. Посебна врста веза која се развила у ткачким радњама у то време прославила је Крестце широм земље (узорак те чипке „крестечки вез“ данас се налази на застави рејона и уврштен је у списак руског културног наслеђа). Године 1881. отворена је градска библиотека.

Године 1926. након 250 година насеље је изгубило статус града и преобразовано је у село. Са статусом руралне заједнице остаје све до 1938. када је преобразовано у радничку варошицу. У јануару 2006. успостављена је другостепена Крестечка урбана општина као део Крестечког рејона, и поред варошице Крестци обухватала је и 9 оближњих села.

СтановништвоУреди

Према подацима са пописа становништва 2010. у граду је живело 9.095 становника, док је према проценама националне статистичке службе за 2014. варошица имала 8.196 становника.[1]

Кретање броја становника
1939.1959.1970.1979.1989.2002.2010.2014.
5.2468.5029.74910.19010.464[2]9.963[3]9.095[4]8.196

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2014 года
  2. ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  3. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 
  4. ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везеУреди