Крушева Глава је насеље у Пољаници, град Врање у Пчињском округу. Налази се на истоку Пољанице, на око 4 км од центра Власа. Према попису из 2002. било је 135 становника (према попису из 1991. било је 197 становника).

Крушева Глава
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПчињски
ГрадВрање
Градска општинаВрање
Становништво
 — 2011.135
Географске карактеристике
Координате42° 43′ 04″ С; 21° 54′ 28″ И / 42.7178° С; 21.9078° И / 42.7178; 21.9078
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина940 m
Крушева Глава на карти Србије
Крушева Глава
Крушева Глава
Крушева Глава на карти Србије
Остали подаци
Поштански број17507
Позивни број017
Регистарска ознакаVR

Положај и историја уреди

Заузима изворишни део Крушоглавског потока, све до природне границе Пољанице, тј. развођа Крушоглавског потока (притоке Градњанске реке) и Лепенице и Суве Мораве, које су притоке Јужне Мораве. Доста је удаљено од добрих путева, па је због тога и своје надморске висине релативно тешко приступачно. Прилаз селу најлакши је из правца Власа, бољим путем до центра Градње, а одатле је слабијим путевима могуће стићи једним правцем преко Лазине, а другим уз Крушоглавски поток. Може се доћи, по сувом времену, и из Владичиног Хана преко Јагњила. Некада је изнад села пролазио стари Турски пут од Лесковца за Врање, а који је ишао гребеном на развођу Ветернице и Јужне Мораве. Слабо је пошумљено, храстове шуме местимично има по забранима (забјима) у близини кућа. Познати извори воде су Смрдан, Пиљот, Змијевче, Вирови, Церје, Ливађе, Липа, Средорска, Риљак, Стража и Студени кладанац.

Спада у старија села Пољанице. У почетку, село се налазило испод Горње махале, где је сада селиште. Било је збијеног типа. Ту су становници до скоро налазили металне предмете, делове алата, ћерамиде, и новчиће. Касније су се становници населили на своја имања и пашњака, тако да је настало садашње село, разбијеног типа, а осим староседелаца многе породице су се доселиле из других села Пољанице или из околине Врања и Владичиног Хана. Изражене су махале: Горња (на заравни у врху села), Доња (са десне стране Крушоглавског потока) и Здравковска (око долине Дулан). Познате старе породице су Бошковци, Миленковци, Кесманци, Баба-Стојини, Здравковци, Ивчинци, Стајинци, Кесерци и Павуновци.

У центру села, где је заветина, постоји црквиште, а ту је наводно била црква о којој нема никаквих података. На десној страни долине је, по предању, било неко латинско гробље о коме се такође ништа не зна. Село је до пред крај 20. века имало основну четвороразредну школу, која је сада затворена. Становништво се бави претежно пољопривредом, нарочито ратарством, сточарством и воћарством. У новије време многи су се иселили у ниже пределе Пољанице, Врање и друга места у Србији.

Сеоска слава (крсте, заветина, литије) је Велика Госпојина (Богородица).

Демографија уреди

У насељу Крушева Глава живи 124 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 56,2 година (53,7 код мушкараца и 58,4 код жена). У насељу има 56 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,41.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 453
1953. 471
1961. 456
1971. 401
1981. 294
1991. 197 197
2002. 135 139
2011. 89
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
135 100,0%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце уреди

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература уреди

  • Риста Т. Николић, Пољаница и Клисура, издање 1905. године, pp. 194. (Српски етнографски зборник, Београд, књига IV, Српска краљевска академија).

Спољашње везе уреди