Ксенофонт и Марија

Преподобни Ксенофонт и Марија, и синови њихови Јован и Аркадије су били угледни и богати Цариграђани, Ксенофонт и Марија, живљаху животом богоугодним и сву пажњу посвећиваху хришћанском васпитању синова својих. Када им синови порастоше, послаше их на науке у Вирит (Бејрут); но догоди се, да бура потопи лађу. Промислом пак Божјим Јован и Аркадије буду некако спасени и таласима избачени на обалу, али на два разна места, тако да сваки мишљаше за другога да је потонуо. Из туге један за другим они се оба замонаше у два разна манастира.[1] После две године ожалошћени њихови родитељи дођу у Јерусалим на поклоњење светињама. Тамо помоћу прозорљивости једнога духовника састану се најпре брат с братом, а потом и родитељи с децом својом. Из благодарности према Богу Ксенофонт и Марија раздаду све своје имање сиромасима, а они се обоје замонаше.[2] Дирљива историја ове четири свете душе јасно показује како Господ дивно руководи судбом оних, који у Њега верују; како попушта на њих муку и жалост, да би их после, још већма ојачане у вери, увео у што већу радост. Умрли су у V веку.[3]

Српска православна црква слави их 26. јануара по црквеном, а 8. фебруара по грегоријанском календару.[4]

Извори

уреди
  1. ^ „Свети преподобни Ксенофонт и Марија, и синови њихови Јован и Аркадије”. Prijateljboziji.com (на језику: српски). Приступљено 2024-01-23. 
  2. ^ „ПРЕПОДОБНИ КСЕНОФОНТ И МАРИЈА”. Црква Христа Спаситеља у Убу. 2019-09-29. Приступљено 2024-01-23. 
  3. ^ Administrator. „Преподобни Ксенофонт и Марија - Епархија Шумадијска”. www.eparhija-sumadijska.org.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-01-23. 
  4. ^ „Sveci pravoslavne crkve na dan 8. februar/veljača”. www.nadanasnjidan.net. Приступљено 2024-01-23. 

Велики део овог текста је преузет из охридског пролога светог владике Николаја Велимировића. Он не подлеже ауторским правима