Купуасу

Дрво из рода теоброма

Купуасу (порт. Cupuaçu) или Теоброма крупноцветна (лат. Theobroma grandiflorum) тропско је дрво из рода Theobroma, које припада породици слезова (Malvaceae). Близак је сродник какаовца.[1]

Купуасу
Стабло са плодовима
Научна класификација
Царство:
(нерангирано):
(нерангирано):
(нерангирано):
Ред:
Породица:
Потпородица:
Племе:
Род:
Врста:
T. grandiflorum
Биномно име
Theobroma grandiflorum

Аутохтона је врста из Амазонске тропске кишне шуме чије аутохтоно становништво је користило плодове ове биљке још у претколумбовско време. Данас се комерцијано узгаја у северним државама Бразила, посебно у савезним државама Пара, Амазонас, Рондонија и Акре, те у влажним тропским пределима Боливије, Колумбије, Венецуеле, Еквадора и Перуа. У мањим количинама узгаја се и у Костарици и Мексику.[1]

Опис врсте уреди

 
Зрео плод капуасуа

Капуасу је средње високо дрво просечне висине између 5 и 15 метара, док поједини примерци могу да нарасту и до 20 метара. Кора је смеђа и глатка. Листови су овални, крупни и кожасти, јарко зелене боје на лицу и сивкасти на наличју. Дужина листова варира од 23 до 35 центиметара, док је ширина од 6 до 10 центиметара. Лисна нерватура је пераста са 9 до 10 парова лисних нерава. Млади листови обично имају светло розу боју, а што су старији то добијају све тамније нијансе зелене боје.

Цветови су каулифлорични и развијају се директно на стаблу или на дебљим гранама, а опрашивање се врши углавном преко инсеката. Плодови су дугуљасти, смеђи и доста крупни, са просечном дужином до око 25 цм, ширином до 12 цм и тежином од 1 до 2 килограма. Са спољашње стране плода налази се од 4−7 мм дебео и тврд егзокарп који штити мекану и сочну унутрашњост плода.[1]

Унутрашњост плода представља сочна и мекана бела пулпа слатко-киселкастог укуса која омотава између 25 и 50 семена распоређених у 5 гнезда. Пулпа има посебан укус који представља мешавину укуса чоколаде и ананаса. Плод садржи пуринов алкалоид теакрин. Плодови се користе свежи и за припрему сокова, слаткиша и бројних јела. Семе чини петину укупне масе плода, а садрже и до 50% масноћа које су по својим својствима доста сличне какао путеру.

Хемијска својства уреди

Плодови садрже танине, гликозиде, теограндине, катехине, кверцетине, кемпферол и изоскутелареине који му дају специфичну арому.[2]

Такође садржи и кофеин, теобромин и теофилин који се могу наћи и у какау, али у знатно мањим количинама.[3]

Купуасу маслад је триглицерид састављен од засићених и незасићених масних киселина које маслацу дају ниску тачку топљења од свега 30 °C и ствара компактну кремасту масу погодну за кондиторску индустрију (посебно код добијања беле чоколаде). Најважније масне киселине у купуасу бутеру су стеаринска (38%), олеинска (38%), палмитинска (11%) и арахидинска киселина (7%).[4]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ а б в Giacometti DC (1998). „Cupuaçu. In: Neglected Crops: 1492 from a Different Perspective, J.E. Hernándo Bermejo and J. León (eds.). Plant Production and Protection Series No. 26. FAO, Rome, Italy. p. 205-209.”. Center for New Crops & Plant Products, Purdue University, Department of Horticulture and Landscape Architecture, W. Lafayette, IN, USA. 
  2. ^ Yang, H.; Protiva, P.; Cui, B.; Ma, C.; Baggett, S.; Hequet, V.; Mori, S.; Weinstein, I. B.; Kennelly, E. J. (2003). „New bioactive polyphenols from Theobroma grandiflorum ("cupuaçu")”. Journal of Natural Products. 66 (11): 1501—1504. PMID 14640528. doi:10.1021/np034002j. 
  3. ^ Lo Coco F, Lanuzza F, Micali G, Cappellano G (2007). „Determination of theobromine, theophylline, and caffeine in by-products of cupuaçu and cacao seeds by high-performance liquid chromatography”. J Chromatogr Sci. 45 (5): 273—5. PMID 17555636. 
  4. ^ Cohen, K. de O. & Jackix, M. de N. H. (2009). „Características químicas e física da gordura de cupuaçu e da manteiga de cacau” (PDF). Documentos / Embrapa Cerrados (на језику: Portuguese) (269): 1—22. 

Спољашње везе уреди