Лазар Јовановић (оперски певач)
Лазар Јовановић (Земун, 8. април 1911 — Сулмона, Италија, 26. март 1962), био је знаменити југословенски и српски оперски певач (тенор), ерудита, познавалац уметности и културе, полиглота и преводилац оперских либрета и певане поезије.[1] Био је првак Опере Народног позоришта у Београду од 1942. године и сматра се једним од најзначајнијих тенора на југословенској музичкој сцени средином 20. века.[2] По њему је названо Међународно такмичење соло певача "Лазар Јовановић" које се одржава у Београду.[2]
| Лазар Јовановић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 8. април 1911. |
| Место рођења | Земун, Аустроугарска, (данас Србија) |
| Датум смрти | 26. март 1962. (50 год.) |
| Место смрти | Сулмона, Италија |
| Занимање | Оперски певач, преводилац |
| Музички рад | |
| Жанр | Опера |
| Инструмент | Глас (Тенор) |
| Остало | |
| Награде | [тражи се извор] |
| Повезани чланци | Народно позориште у Београду, Међународно такмичење соло певача "Лазар Јовановић" |
Биографија
уредиМладост и образовање
уредиРођен је у Земуну 8. априла 1911. године, у старој горњоварошкој породици, као Лаза Јовановић - Порција'.[1] Након завршене Земунске гимназије, апсолвирао је на Машинском факултету Универзитета у Београду.[1] Пре почетка Другог светског рата, радио је у Команди ваздухопловства у Земуну.[1] Упоредо са студијама и послом, развијао је свој музички таленат, узимајући приватне часове певања код професора Александра Руца и код својих пријатеља и истакнутих уметника, баса Жарка Цвејића и сопрана Зденке Зикове.[1]
Каријера у Београдској опери
уредиПо избијању рата, 1941. године, прешао је у Београд и постао члан хора Опере Народног позоришта. Његов таленат брзо је препознао диригент Стеван Христић, тадашњи директор Опере, који га је усмерио ка солистичким улогама.[1] Већ 1942. године постао је првак Београдске опере.[2]
У периоду од 1941. до краја 1950. године, током осам сезона проведених у Народном позоришту, Лазар Јовановић је остварио низ истакнутих тенорских улога, претежно драмског и спинто фаха.[1] За свој уметнички рад у овом периоду добио је многа признања и три висока државна одликовања.[тражи се извор]
Међународна каријера и емиграција
уредиПочетком педесетих година 20. века, Београдска опера је почела да остварује значајна гостовања у иностранству, чиме је и Лазар Јовановић привукао пажњу међународне музичке јавности.[1] Током једног гостовања у Цириху, Швајцарска, крајем 1950. године, одлучио је да се не врати у Југославију, наводно како би могао да настави своје музичко усавршавање у иностранству.[1]
Након емиграције, наступао је на значајним европским оперским сценама, укључујући Рим, Милано, Грац и Беч, где је, према наводима, постигао значајан успех.[1][2]
Смрт и наслеђе
уредиЛазар Јовановић је изненада преминуо 26. марта 1962. године у месту Сулмона у Италији, у 51. години живота.[2]
Иако је био један од водећих тенора свог времена, до данас је сачуван само један музички запис његовог гласа – магнетофонска трака снимљена приватно у Бечу као поздрав породици, непосредно пред његову смрт.[1] Овај снимак сведочи о квалитету његовог вокала.
Поред певачке каријере, Јовановић је био познат као ерудита, полиглота (говорио је више језика) и бавио се превођењем оперских либрета и поезије.[1]
У знак сећања на његов значај, 2004. године у Београду је основано Међународно такмичење соло певача "Лазар Јовановић", које организује Удружење грађана „Културни елемент“. Такмичење је посвећено откривању и афирмацији младих оперских талената.[2][3]
Значајне улоге
уредиЛазар Јовановић је био познат по тумачењу захтевних тенорских улога. Неке од његових најзначајнијих креација укључују:[1][4]
- Радамес (Аида, Верди)
- Отело (Отело, Верди)
- Дон Хозе (Кармен, Бизе)
- Марио Каварадоси (Тоска, Пучини)
- Канио (Пајаци, Леонкавало)
- Туриду (Кавалерија рустикана, Маскањи)
- Ленски (Евгеније Оњегин, Чајковски)
- Херман (Пикова дама, Чајковски)
- Димитрије Самозванац (Борис Годунов, Мусоргски)
- Полионе (Норма, Белини)
- Вертер (Вертер, Масне)
- Милош Обренбеговић (Кнез од Зете, Коњовић)
Референце
уреди- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л „У МУЗЕЈУ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА ОДРЖАНО СЕЋАЊЕ НА ЛАЗАРА ЈОВАНОВИЋА”. Народно позориште у Београду. 27. 12. 2011. Приступљено 29. 9. 2016.
- ^ а б в г д ђ „Sećanje na tenora Lazara Jovanovića”. Танјуг (преко Глас јавности). 27. 12. 2011. Архивирано из оригинала 02. 10. 2016. г. Приступљено 28. 9. 2016.
- ^ „Међународно такмичење соло певача „Лазар Јовановић””. Културни елемент. Приступљено 2025-04-25.
- ^ „Театрослов — Лазар Јовановић (оперски певач)”. Музеј позоришне уметности.
