Отворите главни мени

Лазар Генчић (Зајечар, 1868Београд, 1942) био је српски лекар, хирург, санитетски пуковник, начелник санитета Врховне команде Србије 1912-1916.

Лазар Генчић
Др Лазар Генчић.jpg
Др Лазар Генчић
Датум рођења(1868-00-00)1868.
Место рођењаЗајечар
Кнежевина Србија Кнежевина Србија
Датум смрти1942.(1942-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (73/74 год.)
Место смртиБеоград
Војна управа у Србији (1941—1944) Србија под немачком окупацијом
ЧинПуковник
Битке/ратовиПрви балкански рат,
Други балкански рат,
Први светски рат

Живот и радУреди

Рођен је у Зајечару 1868. године, где завршава гимназију 1886. године. Након завршене гимназије одлази у Беч где уписује Медицински факултет. Дипломирао је 1892. године.[1] После завршеног факултета враћа се у земљу где је постављен за лекара Војне болнице у Крагујевцу. Крајем 1892. године упућен је на специјализацију хирургије на клинику професора Карла Гусенбауера у Бечу.[1] По повратку 1895. године, основао је Хируршко одељење Војне болнице у Крагујевцу. За начелника санитета у Министарству постављен је 1909. године. У ратовима 1912-1916. године постављен је за начелника санитета Врховне команде.[2]

Генчић је, заједно са још неколико војних хирурга Михаилом Петровићем, Јорданом Стајићем, Романом Сондермајером, Чедомиром Ђурђевићем, један од пионира хирургије у српској војсци.[3]

Активно је учествовао у раду Српског лекарског друштва, затим у припремама за оснивање Медицинског факултета у Београду. Био је члан одбора за израду новог санитетског закона, радио је на припреми тог нацрта све до избијања ратова 1912-1918. године.[4]

Генчић је био учесник ослободилачких ратова, и члан Врховне команде. Није био унапређен, већ напротив, по оценама Врховне команде није „задовољио својим радом”. Његов рад је био критикован, због неблаговремених и неодговарајућих мера против епидемије пегавог и трбушног туфуса, услед чега су настали масовни губици у војсци и народу.[4]

Уследила је смена 1916. године, а пензионисан је 1918. године.[5] Преминуо је 1942. године.

Своју богату библиотеку из области медицине, књижевности и других грана науке, оставио је Хируршкој клиници Опште болнице у Београду.[4]

ЗанимљивостиУреди

Његов брат је Ђорђе Генчић, а унука Јелена Генчић.

БиблиографијаУреди

  1. Предлог за оснивање англо-југословенске здравствене лиге, [Б. м. : б. и.], 1919 (Београд : Топографско одељење Врховне команде)
  2. Зашто је дошло до епидемија и помора у нашој војсци и народу за време ратова 1912-1918, Историја српског војног санитета = (L'historie du service de santé de l'аrмéе serbe) ; Наше ратно санитетско искуство = (Notre expérience du service de santé pendant la guerre), Београд : В. Станојевић, 1925 (Београд : Златибор). стр. 772-789
  3. О значају војено-санитетске струке, о здрављу у нашој војсци и потреби реорганизације наше санитетске струке од д-р--. Саопштено у Српском Лекарском Друштву 5. фебруара 1911. године у Београду. Српски архив, Год. 17, година (1911). стр. 299.
  4. Николић Ђ.Ј., Наш војни санитет у последњим ратовима од д-ра--. Реферат са дискусијом, у којој су учествовали д-ри: Андрија Николић, Драгослав Ј. Поповић, Лазар Генчић и Тома М. Леко. Српски архив, Год. 20, година (1914). стр. 196.

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 Станојевић Владимир, Историја српског војног санитета = (L'histoire du service de santé de l'armée serbe) / написао Влад. Станојевић. Наше ратно санитетско искуство = (Notre expériece du service de santé pendant la guerre) / прикупио, средио за штампу и издао Влад. Станојевић, [Поново штампано и допуњено изд.] / приредили Мирослав Јовановић, Мирослав Перишић, Београд : Војноиздавачки и новински центар, 1992 (Београд : Војна штампарија). стр. 889.
  2. ^ Српско лекарско друштво, Споменица 1872-1972, Београд : Српско лекарско друштво, 1972 (Крагујевац : "Никола Николић"). стр. 190.
  3. ^ Рстановић Е., Начелници војномедицинска академије : монографија, Београд : Војномедицинска академија, 2009 (Вршац : Миленијум центар) pp. 21.
  4. 4,0 4,1 4,2 Милановић М., Познати српски лекари : биографски лексикон, Београд ; Торонто : М. Милановић =Belgrade ; Toronto : M. Milanović, 2005 (Београд : Војна штампарија =Belgrade : Vojna štamparija). стр. 164.
  5. ^ Чукић Г., Др Лазар Генчић, пуковник (1868—1942) (начелник санитета Врховне команде Србије 1912-1916.), Acta medica Medianae, часопис Подружнице Српског лекарског друштва у Нишу - Год. 48, бр. 1 (2009). стр. 66.–74

ЛитератураУреди

  1. Недок А., Поповић Б., Тодоровић В., Српски војни санитет у Првом светском рату, Београд : Медија центар "Одбрана", 2014 (Београд : Војна штампарија)
  2. Вуковић Ж., Да не заборавимо = Lest We Forget = De peur que nous n'oublions = ПустЬ не забудем : савезничке медицинске мисије у Србији, 1915, Београд : "Филип Вишњић", 2009 (Београд : "Филип Вишњић")
  3. Протић Ђ. Упут за дезинфекцију, штампарија "Мироточиви", Београд, 1924
  • Тимочки медицински гласник, Год. 32, бр. 4 . (2007). стр. 194.–204
  • Тимочки медицински гласник, Год. 30, бр. 2 . (2005). стр. 86.–92
  1. Југословенска војна библиографија : грађа за библиографију. Т. 1, 1748-1918. Део 1, 1748-1899 / главни уредник Александар Васиљевић, Београд : Центар за војнонаучну документацију и информације, 1981
  2. Југословенска војна библиографија : грађа за библиографију. Т. 1, 1748-1918. Део 2, 1900-1918 / главни уредник Александар Васиљевић, Београд : Центар за војнонаучну документацију и информације, 1981

Спољашње везеУреди