Отворите главни мени

Чедомир Ђурђевић

Др Чедомир Ђурђевић (Јагодина, 25. јануар 1866Београд, 24. новембар 1940) био је српски лекар, хирург, санитетски генерал, професор универзитета, управник Завода за ратну хирургију Медицинског факултета у Београду.

Чедомир Ђурђевић
Чедомир Ђурђевић.JPG
Др Чедомир Ђурђевић
Датум рођења(1866-01-25)25. јануар 1866.
Место рођењаЈагодина
 Кнежевина Србија
Датум смрти24. новембар 1940.(1940-11-24) (74 год.)
Место смртиБеоград
 Краљевина Југославија
Чинсанитетски генерал
Битке/ратовиПрви балкански рат,
Други балкански рат,
Први светски рат

Живот и радУреди

Рођен је у Јагодини 25. јануара 1866. године. Гимназију завршава у Крагујевцу 1886. године.[1] Као одличан ђак, пријавио се на расписан конкурс за добијање стипендије Војног санитета за студије медицине.[2] Добија стипендију Министарства војске Србије и одлази на студије медицине у Беч. После завршених студија 1893. године враћа се у Београд. Након одслуженог војног рока, полаже испит за војног лекара, и у чину санитетског капетана II класе бива постављен за гарнизонског лекара у Београду.[2] После годину дана премештен је у Пожаревац, где је постављен за управника Привремене војне болнице.

Године 1895. одлази у Скопље где је постављен за лекара при нашем конзулату. У Скопљу је остао до 1897. године, када поново одлази у Беч на специјализацију хирургије на клиници професора Карла Гусенбауера.[3] По повратку из Беча 1899. године основао је Хируршко одељење Војне болнице у Зајечару, где је једно време био и управник. Истовремено је био и референт санитета Тимочке дивизијске области.[4] За шефа Хируршког одељења нове Војне болнице у Београду постављен је 1909, где је остао до 1912. године.

За време Балканских ратова 1912—1913. обављао је дужност начелника санитета Прве армјске области, а пред крај ратова, поново је постављен за шефа Хируршког одељења нове Војне болнице у Београду.

У I светском рату, 1914-1918, био је на разним дужностима, хирург консултант при Врховној команди и Трећој резервној болници у Крагујевцу а истовремено и начелник Хируршког одељења Друге резервне болнице у Крагујевцу.[5] Био је и председник комисије за сузбијање епидемије пегавца, основане у Крагујевцу при Врховној команди.

Ha Солунском фронту, 1916-1917, био је хирург консултант и шеф одељења у пољској хируршкој болници код Острова. Крајем 1917. године и све до пробоја Солунског фронта (септембар 1918), др Ђурђевић обавља дужност начелника Хируршког одељења Српске болнице у Солуну. По пробоју Солунског фронта био је хирург консултант при Врховној команди, али и начелник хируршких екипа у ратним дивизијским завојиштима.[6] Почетком 1920. године, постављен је за управника Главне војне болнице у Београду. Указом из 1922. постављен је за ванредног професора ратне хирургије на Медицинском факултету у Београду.[4] Унапређен је 1928. у чин санитетског генерала и постављен је за начелника санитета Треће армије у Скопљу. На своју молбу пензионисан је 1929. године.

Др Ђурђевић је био један од пет првих војних хирурга у српској војсци. Поред др Чедомира Ђурђевића, треба споменути и: др Михаила Петровића, др Јордана Стајића, др Романа Сондермајера, др Лазара Генчића.[2] Био је активан члан Српског лекарског друштва, Лекарске коморе, Члан Главног одбора Црвеног крста Србије, председник Друштва за чување народног здравља, члан Управе друштва за сузбијање рака, Друштва за заштиту деце и Лиге против туберкулозе.[1] Био је сарадник Удружења за културну сарадњу с Енглеском и Америком, један од главних иницијатора Југословенско-бугарске лиге и њен први председник.[7] Био је сарадник ,,Народне одбране”. Учествовао је и при оснивању и раду многих наших културних и хуманитарних удружења.

Др Чедомир Ђурђевић написао је и велики број стручних научних реферата и казуистике. Бавио се и питањем свесловенске медицинске терминологије па је правио озбиљне предлоге за стварање једног заједничког словенског језика, коме је дао чак и име "Свеслав".[7]

Генерал др Чедомир Ђурђевић умро је 24. новембра 1940. године у 74. години живота.

ОдликовањаУреди

Домаћа одликовањаУреди

Инострана одликовањаУреди

  • Грчки орден Феникс I степена (1931)

БиблиографијаУреди

  • Др Ђурђевић Ч. Балкански покрет и даљи рад конференције. Прештампано из књиге Четврта балканска конференција. - Београд. Југословенска национална група за балканску конференцију. Штампарија "Привреда". 1935.
  • Др Ђорђевић Ч. Борба против туберкулозе у Енглеској (Великој Британској). (Прештампано из "Рада III годишњег скупа Југословенског лекарског друштва"). - Београд. Штампарија Саве Раденковића и брата. 1922.са 2 цртежа.
  • Др Ђурђевић Ч. Циљеви и рад Друштва за очување народног здравља и здравствена организација код нас. – Београд. Издање Југословенског друштва за чување народног здравља. Штампарија "Цв. Ђорђе". 1930.
  • Др Ђурђевић Ч. Кратки преглед балканског покрета и рада три прве конференције. Прештампано из књиге Трећа балканска конференција. – Београд. Југословенска национална група за Балканску конференцију. Задружна штампарија. 1934.
  • Dr Diourdiévitch. Tch. Morale Internacionale et Morale Interbalkanique and International Moral and Inter-Balcanie Morale. – Beograd. Edition de l'auteut, (Imprimerie "Planeta"). 1933.(Tirage à part) Les Balkans, vol IV. n11, Aout 1933.
  • Др Ђурђевић Ч. Напреци у хирургији и општа пракса. Одштампано из "Српског архива", 1912. год. – Београд. Штампано у Државној штампарији Краљевине Србије. 1912.
  • Др Ђурђевић Ч. О преображају у нашем санитету. – Београд. (Издање аутора). Штапарија Топографског одељења Врховне команде. 1919.
  • Др Ђурђевић Ч. Поздравни говор председника Југословенског друштва за чување народног здравља на годишњем друштвеном скупу 16. јула 1929. – Београд. (Југословенско друштво за чување народног здравља). Штампарија "Св. Ђорђе". 1929.
  • Др Ђурђевић Ч. Свесловенски или Свеслав. Један оглед општег међусловенског наречја аналитичког карактера. – Београд. (Издања аутора). Штампарија "Меркур". 1940.
  • Dr. Diourdievitch Tch. Vers l'Union monétarie balkanique et peut-être même européеnne. Towards a Balkan monetary union and eventually a European M. M. C.C. U. C. – Beograd (Yugoslavie). Imprimerie "Radenkovic". 1936.+(2)
  • Др Ђурђевић Ч. За монетарну унију Балканских земаља. За балканску монетарну унију, па можда и Европе. С. С. – Београд. Југословенско Удружење за Балканску Заједницу. Штампарија "Раденковић". 1935.
  • Др Ђурђевић Ч. За јужнословенску медицинску терминологују. – Београд. Јужнословенско лекарско друштво. 1932.Сепаратни отисак. Рад IV годушњег скупа Југословенског лекарског друштва 25—27. септембра 1932. у Врњачкој Бањи.
  • Др Ђурђевић Ч. Заједнички словенски језик, Свеслав и заједничка медицинска терминологија. – Београд. Штампарија Ж. Маџаревић. пређе "Туцовић". 1931.Српски архив за целокупно лекарство : часопис Српског лекарског друштва = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, vol. 33, свеска III, 1931 год.
  • Др Ђурђевић Ч. О једном новом, механичком начину сузбијања катаралне пнеумонје после трбушних операција, Српски архив за целокупно лекарство : часопис Српског лекарског друштва = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, vol.16, год.1910
  • Др Ђурђевић Ч. Пројекат правила Друштва српских лекара, Солун, 1918.
  1. Др Ђурђевић Ч. План рада лекара при посланству у савезничкој земљи, Солун, 1918.

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 Станојевић Владимир, Историја српског војног санитета = (L'histoire du service de santé de l'armée serbe) / написао Влад. Станојевић. Наше ратно санитетско искуство = (Notre expériece du service de santé pendant la guerre) / прикупио, средио за штампу и издао Влад. Станојевић, [Поново штампано и допуњено изд.] / приредили Мирослав Јовановић, Мирослав Перишић, Београд : Војноиздавачки и новински центар, 1992 (Београд : Војна штампарија). стр. 889.
  2. 2,0 2,1 2,2 Српско лекарско друштво, Споменица 1872-1972, Београд : Српско лекарско друштво, 1972 (Крагујевац : "Никола Николић"). стр. 187.
  3. ^ Милановић М., Познати српски лекари : биографски лексикон, Београд ; Торонто : М. Милановић =Belgrade ; Toronto : M. Milanović, 2005 (Београд : Војна штампарија =Belgrade : Vojna štamparija). стр. 252.
  4. 4,0 4,1 Чоловић Б. Радоје, Хроника хирургије у Србији, Београд : Просвета, 2002 (Суботица : Бирографика). стр. 564.
  5. ^ Српско лекарско друштво, Споменица 1872-1972, Београд : Српско лекарско друштво, 1972 (Крагујевац : "Никола Николић"). стр. 188.
  6. ^ Станојевић Владимир, Историја српског војног санитета = (L'histoire du service de santé de l'armée serbe) / написао Влад. Станојевић. Наше ратно санитетско искуство = (Notre expériece du service de santé pendant la guerre) / прикупио, средио за штампу и издао Влад. Станојевић, [Поново штампано и допуњено изд.] / приредили Мирослав Јовановић, Мирослав Перишић, Београд : Војноиздавачки и новински центар, 1992 (Београд : Војна штампарија). стр. 890.
  7. 7,0 7,1 Петровић М.: Др Чеда Ђурђевић, Српски архив за целокупно лекарство : часопис Српског лекарског друштва = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, vol. 42, година 1940., свеска 12. стр. 584–585.

ЛитератураУреди

  1. Недок А., Поповић Б., Тодоровић В., Српски војни санитет у Првом светском рату, Београд : Медија центар "Одбрана", 2014 (Београд : Војна штампарија)
  2. Вуковић Ж., Да не заборавимо = Lest We Forget = De peur que nous n'oublions = ПустЬ не забудем : савезничке медицинске мисије у Србији, 1915, Београд : "Филип Вишњић", 2009 (Београд : "Филип Вишњић")
  3. Јовановић-Батут М., Пјегави тиф : како се шири и како се сузбија, Цетиње : Државна штампарија Краљевине Црне Горе, 1915.
  4. Недок А., Поповић Б., Српски војни санитет 1914—1915. године, Београд : Министарство одбране Републике Србије, Управа за војно здравство : Академија медицинских наука Српског лекарског друштва, 2010 (Београд : Војна штампарија)
  5. Недок А., Димитријевић Б., Српски војни санитет у 1916. години, Београд : Академија медицинских наука Српског лекарског друштва, 2007 (Београд : "Филип Вишњић")
  6. Недић Ђ. Милан, Српска војска и солунска офанзива, Београд : Издавачка књижарница "Напредак", 1932 (Скопље : Графичко-индустриско предузеће Крајничанац А. Д.)
  7. Димитријевић Б., У контејнеру : записи српског војног хирурга 1916-1918., Београд : Водич за родитеље, 2004 (Београд : Војна штампарије)
  8. Југословенска војна библиографија : грађа за библиографију. Т. 1, 1748-1918. Део 1, 1748-1899 / главни уредник Александар Васиљевић, Београд : Центар за војнонаучну документацију и информације, 1981
  9. Југословенска војна библиографија : грађа за библиографију. Т. 1, 1748-1918. Део 2, 1900-1918 / главни уредник Александар Васиљевић, Београд : Центар за војнонаучну документацију и информације, 1981
  10. Српска библиографија : књиге : 1868-1944 / главни редактор Миодраг Живанов, Београд : Народна библиотека Србије, 1989- (Београд : Стандард 2), Књ. 3: ДЕТ-ФО. - XIV. стр. 504

Спољашње везеУреди