Ледићи су насељено мјесто у Босни и Херцеговини, у општини Трново (Сарајево), које административно припада Федерацији Босне и Херцеговине. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 36 становника, а сада их има свега неколико.

Ледићи
Административни подаци
Држава Босна и Херцеговина
Ентитет Федерација БиХ
Кантон Кантон Сарајево
ОпштинаТрново (Сарајево)
Становништво
 — 2013.5
Географске карактеристике
Координате43°40′31″ СГШ; 18°20′07″ ИГД / 43.6753° СГШ; 18.3353° ИГД / 43.6753; 18.3353Координате: 43°40′31″ СГШ; 18°20′07″ ИГД / 43.6753° СГШ; 18.3353° ИГД / 43.6753; 18.3353
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина947 м
Ледићи на мапи Босне и Херцеговине
Ледићи
Ледићи
Ледићи на мапи Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број71223

ГеографијаУреди

Ледићи су смјештени у сјеверном подножју планине Трескавице и Бјелашнице. Од Трнова су удаљени око 8 километара ваздушне линије у правцу запада,[1] и 30-ак километара јужно од Сарајева.[2]

До села води уски макадамски пут.[2]

Већина кућа је током рата изгорјела или је оштећена гелерима, а само неке од њих су у међувремену обновљене. Како се путеви не чисте од снијега, зими је насеље готово потпуно одсјечено од остатка свијета.[2]

На улазу у Ледиће се налази хидролошки споменик, врело Ледићког потока (Збишће). Кроз село протиче Ледићки поток, са слаповима[3] и воденицама.[4] На Ледићком потоку у подножју Хојте је 1950. године изграђена једна од првих мини-хидроелектрана у БиХ, захваљујући којој су Ледићи добили струју прије много већих села на подручју Општине Трново. Ова мини-хидроелектрана се налазила у функцији до краја шездесетих година 20. вијека. Ледићки поток се улива у Бијелу ријеку, лијеву притоку Жељезнице (десна притока ријеке Босне).

Средња годишња температура за период 1961-1990 је износила 6,6 ºC. Годишња сума падавина износи 1440 мм.

ИсторијаУреди

Масакр у Ледићима се десио 3. и 4. јуна 1992. године када су припадници Армије Републике БиХ убили 24 српска цивила.[5]

Ледићи након рата нису обновљени, а није било ни организованог повратка његових некадашњих становника. Према мишљењу малобројних повратника, локалне власти нису хтјеле подстицати повратак Срба у овај дио БиХ.[2]

СтановништвоУреди

Националност[6] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 36 49 136 273
Муслимани 2
Хрвати 2
остали и непознато
Укупно 36 51 136 275
Демографија[6]
Година Становника
1961. 275
1971. 136
1981. 51
1991. 36

ПрезименаУреди

Српске породице које су живјеле у Ледићима су: Тешановић, Васић, Кењић, Миовчић и Секулић.[5]

НекрополеУреди

У непосредном окружењу насеља евидентирана су два локалитета са стећцима: Капова селишта (Борија) и Златарић из периода касног средњег вијека. Оба локалитета су 2011. године проглашена националним споменицима..[1]

Локалитет Капова селишта (Борија)Уреди

На локалитету Капова селишта (Борија) у Ледићима налази се историјско подручје — Некропола са 117 стећака.[7]

Стећци припадају врсти положених (сандук и сљемењак) и усправних монолита (крстаче). Оријентисани су у правцу сјевер — југ, док мањи дио њих са незнатним одступањем и у правцу запад — исток. Од укупно 117 споменика украшено је њих 17. Украси су у виду обичних и стилизованих крстова, са биљном стилизацијом, мачевима, сабљама, топузи, луком и стријелом, полумјесецом, урезаним линијама и обичним врпцама, док се на једном стећку налази јединствени мотив трију људских глава.[8]

У Осредцима, у близини кућа је пронађен и каменолом за стећке.[8]

На периферији се незнатно издвајају појединачни гробови са бољом обрадом, величином и украсима, што упућује на социјално раслојавање унутар заједнице.[8]

У сјеверном дијелу некрополе налази се православно гробље на коме су сахрањени становници Ледића, што индицира континуитет живљења на том простору.[8]

Локалитет ЗлатарићУреди

На локалитету Златарић у Ледићима налази се историјско подручје — Некропола са 73 стећка, која је 2011. године проглашена националним спомеником Босне и Херцеговине.[1]

Стећци припадају врсти положених монолита, који се јављају у двије форме: сандук и сљемењак. Стећци су оријентисани у првцу сјевер — југ, запад — исток, док мањи број у правцу сјеверозапад — југоисток и југозапад — сјевероисток.[1]

Од укупно 73 споменика умјетнички, у високом рељефу су украшена три сандука, обичним и стилизовани крстовима.[1]

Некропола припада широј заједници која је живјела на том простору.[1]

Споменик културе из НОБУреди

Кућа Миовчића у Ледићима проглашена је 1974. године спомеником културе, рјешењем о заштити споменика.[9]

Споменици из Рата у БиХ (1992-1995)Уреди

У Ледићима су подигнута два споменика из Рата у Босни и Херцеговини. Налазе се на улазу у село поред макадамског пута, један насупрот другог:

  • Споменик шехидима и погинулим борцима Добрињске бригаде Армије БиХ, који су 1997. подигле њихове породице. На споменику величине 120 x 100 cm, подигнутом на месту на коме их је погодила граната, уз датум 8. новембар 1994, десет имена погинулих и њихових година рођења, исписан је пропратни текст[10][11]:

Боже мили и једини, Ти помози да се никад не заборави, да се душману никад не опрости и да се никад више не понови.

  • Споменик цивилних жртава рата у Ледићима,[11] на коме су исписана 24 имена жртава Масакра у Ледићима 1992. године. Споменик је подигнут 2012. године, на иницијативу Удружења грађана „Моје огњиште” из Трнова. Величине је 180 cm х 120 cm. Осим имена жртава, њихових година рођења и смрти, на постољу споменика исписан је пропратни текст[10]:

У помен 24 цивила као жртве ратних дешавања из протеклог рата у БиХ

— Да се не заборави

Сваке године 3. јуна, код спомен-обиљежја се служи парастос, полаже цвијеће и прислужују се свијеће у помен страдалима у маскару.

ИзвориУреди

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди