Леонид Хабаров

Леонид Васиљевич Хабаров (рус. Леонид Васильевич Хабаров; Схадринск, 8. мај 1947) бивши је совјетски и руски војни официр, учесник рата у Авганистану који је до пензионисања достигао чин пуковника, главни критичар руског министра одбране Анатолија Сердјукова. Познат је као припадник ваздушно-десантног батаљона, који је први из 40. армије прешао границу са Демократској Републици Авганистан, и после 450 km дугог марша без губитка заузео стратешки важан пролаз Саланг.[1]

Леонид Хабаров
Col. Leonid Khabarov at the Veteran’s Day – Photo 2.JPG
Леонид Хабаров
Датум рођења8 мај, 1947.(1947-05-08)
Место рођењаРуска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република Схадринск, Курганска област, РСФСР
Служба СССР
Род Совјетска армија
Године службе1966—1991 (војна служба)
1991—2010 (ректорска делатност)
ЧинПуковник (десант) Пуковник
ЈединицаUSSR Airborn troops flag.svg 56. бригада посебна ваздушно-десантна
Командант4. падобрански батаљон
Битке/ратовиСовјетско-авганистански рат
ОдликовањаOrder of Red Banner.png Орден црвене заставе
Каснији радДруштвене делатности

Војна службаУреди

Крајем децембра 1979. батаљон под командом капетана Хабарова је заузео изузетно важно стратешко место — пролаз Саланг, који је повезивао Кабул са Совјетским Савезом. Војници под његовом командом су стигли до Саланга за 22 часа без иједног губитка. Непријатељ их једноставно није видео пошто су већину пута прешли под окриљем мрака. Захваљујући исправном тактичком потезу тихо је преузео контролу над пролазом и преузео заштиту тунела. Да га је непријатељ уништио, улазак совјетске војске у Авганистан би био много проблематачнији. Његови падобранци су осамнаест месеци држали пролаз Саланг, а онда су га предали моторизованом пешадијском пуку и кренули даље. Хабаров је 13. априла 1980. рањен први пут у руку у коју ће касније бити опет рањен. При том другом тежем рањавању он је још неко време био свестан па је спасио рањеног војника након чега је смештен у хеликоптер и евакуисан. Свест је изгубио тек у борбеном хеликоптеру, а након доласка у војну болницу над њим ће бити извршено 7 операција у покушају спасавања руке.[2]

Након излечења други пут је послан у Авганистан и тамо ће остати од октобра 1984. до септембра 1985. Леонид је постао начелник штаба 56. бригаде посебне ваздушно-десантне јединице. Осам месеци касније током борбене мисије када је водио одред он је био нападнут из заседе, а заповедни оклопни транспортер с Хабаровом ће од последице директног поготка бити избачен с пута и пасти у провалију дубоку двадесет метара. Као резултат тога, Леонид је тешко повређен (сломљена кључна кост, три ребра и опет десна рука), а лечен је прво у Кабулу, а потом и Ташкенту. За храброст и јунаштво током вршења дужности у Авганистану одликован је Орденом црвене заставе.[2]

Друштвене делатности и хапшењеУреди

Након отпуштања из Оружаних снага 1991, Хабаров је постављен на чело Института Војно-техничког образовања УДТУ (Уралски државни технички универзитет), а изабран је и за потпредседника Свердловске регионалне организације РСВА (Руска Унија авганистанских бораца).

Пуковник Хабаров је 19. јула 2011. ухапшен и тренутно је под истрагом, а задржан је у истражном затвору у Јекатеринбургу на основу сумње за „оружану побуну и укључивање у друге терористичке активности“. У разним градовима Руске Федерације одржани су митинзи подршке, а слично се догодило и из руских дипломатских мисија и конзуларних уреда у ЗНД.

Фото галеријаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Антонов, Александр. (1999). „«Шторм-333». Как штурмовали дворец Амина (језик: руски)[[Категорија:Чланци са спољашњим везама на језику — руски]]”. Журнал “Родина”. Москва: “Правда” (2). Архивирано из оригинала на датум 20. 6. 2012. Приступљено 20. 7. 2012.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  2. ^ а б Штепо, Валерий. (2011). Дневник «убитого» офицера (језик: руски)[[Категорија:Чланци са спољашњим везама на језику — руски]]. Самара: с. и.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди