Либерец
Овај чланак садржи списак литературе (папирне изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
Либерец (чеш. Liberec, нем.: Reichenberg) је шести по величини град у Чешкој Републици, и главни је град Либеречког краја, у оквиру којег је седиште засебног округа Либерец.
| Либерец чеш. Liberec | |
|---|---|
 Поглед на стари део Либереца са торња градске куће | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Чешка |
| Крај | Либеречки крај |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — | 105.240 |
| — густина | 991,89 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 50° 45′ 52″ С; 15° 02′ 49″ И / 50.764444° С; 15.046944° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 374 m |
| Површина | 106,10 km2 |
  Либерец Либерец на мапи Чешке | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Јиржи Китнер |
| Веб-сајт | |
| www.liberec.cz | |
Либерец је некада био познат по веома развијеној текстилној индустрији, па и данас носи надимак "Чешки Манчестер".
ГеографијаУреди
Либерец се налази у северном делу Чешке републике, близу државне тромеђе са Немачком и Пољском, и удаљен је од главног града Прага 110 km северно. Он је и средиште северне Бохемије.
РељефУреди
Либерец се налази на северу Чешко-Моравске висоравни, у долини реке Лужичке Нисе, на надморској висини од приближно 370 m. Изнад града се издиже планина Јештед, која чини западни део планинског венца Крконоша.
КлимаУреди
Клима области Либереца је умерено континентална.
ВодеУреди
Град Либерец се налази се на реци Лужичкој Ниси, која се улива у реку Одру.
ИсторијаУреди
Либерец се у документима први пут помиње 1348. године, када је град насељен немачким становништвом. Немачки карактер град ће задржати све до средине 20. века. Текстилна индустрија у граду почиње 1579. године и од тада је непрекидно важна привредна активност.
Град се нагло развио крајем 19. века, па данас поседује мноштво грађевина из тог раздобља: градску већницу (која је веома налик бечкој), оперу, зграду музеја у новоренесансном стилу историцистичке архитектуре тога доба. У то време становници Либереца су се трудили да парирају Прагу. Насеља изнад града су изграђена у романтичном стилу бāњā средње Европе.
Током 1930-их, овај град са становништвом које су већином чинили етнички Немци, постао је средиште нацистичког покрета Судетских Немаца и, после Минхенског споразума 1938. године постао је главни град Судетске области (нем. Sudetengau) унутар нацистичке Немачке. После Другог светског рата, немачко становништво је протерано на основу Бенешових декрета, а у град су се населили Чеси.
Од послератних грађевина истичу се ТВ торањ на планини Јештед изнад града, изграђен 1968. године, и градска библиотека из 2000. г.
СтановништвоУреди
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
| 1930. | 1950. | 1961. | 1970. | 1980. | 1991. | 2001. |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 38 568 | 56 898 | 66 297 | 72 303 | 97 474 | 101 967 | 99.102 |
Данас Либерец има нешто преко 100.000 становника, а последњих година број становника лагано расте.
ПривредаУреди
Најважнија индустрија у Либерецу данас је Либерецки аутомобилски завод (припада компанији "Шкода").
Познате личностиУреди
- Фердинанд Порше (1875—1951), дизајнер аутомобила
- Конрад Хенлајн (1898—1945), нацистички политичар
Партнерски градовиУреди
ГалеријаУреди
Градска кућа
Градска Катедрала св. Антонија
ТВ торањ на планини Јештед
Градско позориште
Град Либерец, прекривен облацима током инверзије.
РеференцеУреди
Спољашње везеУреди
- Званични веб-сајт
- www.infolbc.cz Портал Либереца (енг, чеш, пољ, нем)