Отворите главни мени

Либерец (чеш. Liberec, нем.: Reichenberg) је шести по величини град у Чешкој Републици, и главни је град Либеречког краја, у оквиру којег је седиште засебног округа Либерец.

Либерец
чеш. Liberec
Liberec Rathaus Aussicht.JPG
Поглед на стари део Либереца са торња градске куће
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Чешка
КрајЛиберечки крај
Становништво
Становништво
 — 105.240
 — густина991,89 ст./km2
Географске карактеристике
Координате50°45′52″ СГШ; 15°02′49″ ИГД / 50.764444° СГШ; 15.046944° ИГД / 50.764444; 15.046944Координате: 50°45′52″ СГШ; 15°02′49″ ИГД / 50.764444° СГШ; 15.046944° ИГД / 50.764444; 15.046944
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина374 м
Површина106,10 км2
Либерец на мапи Чешке
Либерец
Либерец
Либерец на мапи Чешке
Остали подаци
ГрадоначелникЈиржи Китнер
Веб-сајт
www.liberec.cz

Либерец је некада био познат по веома развијеној текстилној индустрији, па и данас носи надимак "Чешки Манчестер".

ГеографијаУреди

 
Либерец 1900. године
 
Главни градски трг

Либерец се налази у северном делу Чешке републике, близу државне тромеђе са Немачком и Пољском, и удаљен је од главног града Прага 110 km северно. Он је и средиште северне Бохемије.

РељефУреди

Либерец се налази на северу Чешко-Моравске висоравни, у долини реке Лужичке Нисе, на надморској висини од приближно 370 m. Изнад града се издиже планина Јештед, која чини западни део планинског венца Крконоша.

КлимаУреди

Клима области Либереца је умерено континентална.

ВодеУреди

Град Либерец се налази се на реци Лужичкој Ниси, која се улива у реку Одру.

ИсторијаУреди

Либерец се у документима први пут помиње 1348. године, када је град насељен немачким становништвом. Немачки карактер град ће задржати све до средине 20. века. Текстилна индустрија у граду почиње 1579. године и од тада је непрекидно важна привредна активност.

Град се нагло развио крајем 19. века, па данас поседује мноштво грађевина из тог раздобља: градску већницу (која је веома налик бечкој), оперу, зграду музеја у новоренесансном стилу историзујуће архитектуре тога доба. У то време становници Либереца су се трудили да парирају Прагу. Насеља изнад града су изграђена у романтичном стилу бāњā средње Европе.

Током 1930-их, овај град са становништвом које су већином чинили етнички Немци, постао је средиште нацистичког покрета Судетских Немаца и, после Минхенског споразума 1938. године постао је главни град Судетске области (нем. Sudetengau) унутар нацистичке Немачке. После Другог светског рата, немачко становништво је протерано на основу Бенешових декрета, а у град су се населили Чеси.

Од послератних грађевина истичу се ТВ торањ на планини Јештед изнад града, изграђен 1968. године, и градска библиотека из 2000. г.

СтановништвоУреди

Демографија
1930.1950.1961.1970.1980.1991.2001.
38 56856 89866 29772 30397 474101 96799.102

Данас Либерец има нешто преко 100.000 становника, а последњих година број становника лагано расте.

ПривредаУреди

Најважнија индустрија у Либерецу данас је Либерецки аутомобилски завод (припада компанији "Шкода").

Познате личностиУреди

Партнерски градовиУреди

ГалеријаУреди

РеференцеУреди

Спољашње везеУреди