Лигњослав Пипак

Анимирани лик из америчког цртаног филма Сунђер Боб Коцкалоне

Лигњослав Пипак (енгл. Squidward Tentacles) измишљени је лик у америчкој анимираној телевизијској серији Сунђер Боб Коцкалоне коме глас позајмљује Роџер Бампас. Лигњослава је створио и дизајнирао морски биолог и аниматор Стивен Хиленбург. Први пут се јавља у пилот епизоди Help Wanted (срп. Тражи се радник) 1. маја 1999. године.

Лигњослав Пипак
Лик из серије Сунђер Боб Коцкалоне
Анимирани тиркизни октопод који носи смеђу мајицу
Основне информације
РођациГоспођа Пипак (мајка)[1]
ЗанимањеКасир
Подаци о лику
ВрстаОктопод[2][а]
РодМушки
Подаци о креацији
Прво прик.Help Wanted (1999)
ИзмислиоСтивен Хиленбург
ГласРоџер Бампас

Иако његово име каже да је он лигња и има шест удова, Лигњослав је човјеколика хоботница. Он живи у моаију између Сунђер Бобове и Патрикове куће. Његов лик је приказан као злоћудан, претенциозан и циничан, који веома мрзи своје комшије због њиховог сталног бучног понашања. Међутим, они нису свјесни Лигњославове антипатије према њима и сматрају га пријатељем. Лигњослав ради као касир у ресторану Код Кеба Крабе и свој посао веома мрзи.

Критичка рецепција лика од професионалаца и фанова је позитивна. Лигњослав је јавља у многим публикацијама, играчкама и другим робама Сунђер Боба Коцкалонеа. Јавља се у дугометражном играном филму Сунђер Боб Коцкалоне 2004. и у наставку који је објављен 2015. године.

Улога у Сунђер Бобу Коцкалонеу

Лигњослав је приказан као горка и арогантна тиркизна хоботница. Живи у подводном граду Коралову у моаију смјештеном између Сунђер Бобове куће од ананаса и Патрикове стијене.[4] Лигњослав мрзи своје сусједе због њиховог сталног смијеха и бучног понашања, мада Сунђер Боб и Патрик нису свјесни Лигњославовог анимозитеа према њима и сматрају га пријатељем.[5]

Лигњослав живи у сталном стању самосажаљења и биједе; он је незадовољан својим досадним начином живота и жуди за статусом звијезде, богатством, косом и гламурозном и славном каријером музичара или сликара, а посједује страст према умјетности и свира кларинет.[6] Међутим, он је примора на трпи понизан статус као касирка у ресторану брзе хране Кеба Краба. Лигњослав презире свој посао и свог похлепног послодавца Евгенија Крабу и Сунђер Боба као свог колегу.[7]

Развој

Израда и дизајн

Стивен Хиленбург је прво постао фасциниран океаном и почео је да развија умјетничке способности још као дијете. Током колеџа, мајорисовао је поморску биологију, а миноризовао умјетност. Након дипломирања 1984. године, придружио се Океанском институту, океанској образовној организацији, гдје је добио идеју да створи стрип под именом The Intertidal Zone (срп. Интертидална зона), а која је довела до стварања Сунђер Боба Коцкалонеа.[8][9][10] Хиленбург је 1987. године напустио институт како би се посвјетио својој каријери аниматора.[11][10]

Наколико година послије студирања експерименталне анимације на Калифорнијском институту за умјетност,[11] Хиленбург је упознао Џоа Марија, творца анимиране серије Rocko's Modern Life, на фестивалу анимације. Мари је Хиленбургу понудио посао режисера серије.[12][13][14] Мартин Олсон, један од писаца Rocko's Modern Life, прочитао је The Intertidal Zone и подстакао Хиленбурга да створи телевизијску серију према сличном концепту. У том тренутку, Хиленбург није размишљао о стварању сопствене серије, али је убзо схватио да је то његова шанса.[15][9][16] Недуго након што је завршио продукција на Rocko's Modern Life 1996. године,[17] Хиленбург је почео радити на Сунђер Бобу Коцкалонеу.[9]

Хиленбург је искористио поједине цртеже ликова из свог стрипа. Дизајнирао је „Сунђер Бобовог мрзовољног сусједа” као хоботницу јер му се допала велика глава те врсте; рекао је хоботнице „имају тако велику главу, а Лигњослав мисли да је интелектуалац, тако да ће наравно имати велику лоптасту главу”.[2] Хиленбург је објасно да је Лигњослав обично нацртан са шест удова, јер „заиста је било једноставније за анимацију нацртати га са шест ногу него са осам”.[2] Лигњослав се приказује са свих осам удова само у двије епизоде: у епизоди Pressure из 2. сезоне и у епизоди Sold! из 9. сезоне. Хиленбег је Лигњославу дао име по лигњи, која је сродна хоботници и има десет удова. Према ријечима глумца који Лигњославу позајмљује глас, Роџеру Бампасу, име Октослав (енгл. Octoward) „једноставно није одговарало”.[3]

О Лигњославовом дизајну, писац и сторибордиста Винсент Волер је 2010. године рекао:[18]

Лигњослава је тешко нацртати — има главу врло чудног облика. Срећом, његове емоције су прилично уједначене, а изазов је извући много великих емоција из њега. Нос му раздваја све на пола, тако да је увијек, ’У реду, како ћу ово урадити, а да то и даље буде читано?’

Хиленбург је размиљао да се нашали са Лигњославом избацињем мастила, али је од тога одустао, јер према његовим ријечима „то увијек изгледа као да се унереди у панталоне”.[2] Звук Лигњославових корака, које евоцира звук усисних отвора или пијавки повуку са тла, а настаје трљањем термофора. Кораке, као и кораке остатка главних ликова, снима екипа серије за звукове. Дизајнер звука Џет Хатчинс је рекао да звукови корака „[помажу] кажу који је лик и по каквој подлози ходају”.[18] Бампас је био инспирација за идеју да Лигњослав вози лежећи бицикл, пошто Бампас посједује такав бицикл, који вози по Бербанку у Калифорнији.[18] Он је то описао као „малу интерну шалу”.[3]

Види још

Напомене

  1. ^ Стивен Хиленбург је дизајнирао Лигњослава са шест удова због погодности за једноставније анимације. Лигњослав је тако дизајниран да има велику округлу главу, као октопод. Креатору се допао начин по коме је округла Лигњославова глава означавала као пргавог комшију.[2] Међутим, неугодност првобитног имена „Октослав” (енгл. Octoward) можда је главни разлог зашто је назван Лигњослав.[3]

Референце

  1. ^ „Krusty Towers”. SpongeBob SquarePants. Сезона 4. Епизода 9a. 1. 4. 2006. Nickelodeon. 
  2. ^ а б в г д Hillenburg, Stephen. (March 1, 2005). The SpongeBob SquarePants Movie (The Case of the Sponge "Bob") (DVD). Paramount Home Entertainment/Nickelodeon.
  3. ^ а б в Bumpass, Rodger. (March 1, 2005). The SpongeBob SquarePants Movie (The Absorbing Tale Behind The SpongeBob SquarePants Movie) (DVD). Paramount Home Entertainment/Nickelodeon.
  4. ^ Writers: Chuck Klein, Jay Lender, Mr. Lawrence (11. 09. 1999). „Opposite Day”. SpongeBob SquarePants. Сезона 1. Епизода 64b. Nickelodeon. 
  5. ^ Writers: Mike Bell (20. 05. 2005). „Good Neighbors”. SpongeBob SquarePants. Сезона 4. Епизода 64b. Nickelodeon. 
  6. ^ Writers: Aaron Springer, Sean Charmatz, Richard Pursel (19. 06. 2010). „Enchanted Tiki Dreams”. SpongeBob SquarePants. Сезона 7. Епизода 145b. Nickelodeon. 
  7. ^ Writers: Aaron Springer, Derek Iversen (27. 11. 2009). „Greasy Buffoons”. SpongeBob SquarePants. Сезона 7. Епизода 130a. Nickelodeon. 
  8. ^ „Experience is the Teacher”. Ocean Institute (на језику: енглески). Приступљено 5. 3. 2020. 
  9. ^ а б в Wilson, Thomas F. (Interviewer); Hillenburg, Stephen (Interviewee) (29. 5. 2012). Big Pop Fun #28: Stephen Hillenburg, Artist and Animator–Interview (Podcast). Nerdist Industries. Архивирано из оригинала (mp3) 21. 12. 2013. г. Приступљено 21. 12. 2013. 
  10. ^ а б Hillenburg, Stephen (2003). The Origin of SpongeBob SquarePants. SpongeBob SquarePants: The Complete First Season (DVD). Paramount Home Entertainment. 
  11. ^ а б Banks 2004, стр. 9.
  12. ^ Neuwirth 2003, стр. 50.
  13. ^ Murray, Joe (2003). The Origin of SpongeBob SquarePants. SpongeBob SquarePants: The Complete First Season (DVD). Paramount Home Entertainment. 
  14. ^ „Joe Murray Interview”. www.title14.com (на језику: енглески). The Rocko's Modern Life FAQ. Архивирано из оригинала 20. 04. 2015. г. Приступљено 5. 3. 2020. 
  15. ^ Banks 2004, стр. 20.
  16. ^ Hillenburg, Stephen; Murray, Joe; Drymon, Derek; Coleman, Eric; Hecht, Albie (2003). The Origin of SpongeBob SquarePants. SpongeBob SquarePants: The Complete First Season (DVD). Paramount Home Entertainment. 
  17. ^ „Rocko’s Modern Life” (на језику: енглески). Joe Murray Studio. Архивирано из оригинала 15. 06. 2013. г. Приступљено 5. 3. 2020. 
  18. ^ а б в „The Oral History of SpongeBob SquarePants”. Hogan's Alley (на језику: енглески). 21. 9. 2010. Приступљено 5. 3. 2020. 

Литература