Локарда (Scomber colias), позната и под називом Атлантска скуша, је пелагична врста скуше која се може пронаћи у Атлантском океану, Средоземном мору и Црном мору. Првобитно се сматрало да је у питању подврста скуше Scomber japonicus colias.

Локарда
Scomber colias
Научна класификација уреди
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Actinopterygii
Ред: Perciformes
Породица: Scombridae
Род: Scomber
Врста:
S. colias
Биномно име
Scomber colias
Gmelin, 1789
Синоними
Списак
    • Pneumatophorus colias (Gmelin, 1789)
    • Pneumatophorus japonicus marplatensis López, 1955
    • Scomber capensis Cuvier, 1832
    • Scomber dekayi Storer, 1855
    • Scomber gigas Fowler, 1935
    • Scomber gracilis Swainson, 1839
    • Scomber grex Mitchill, 1814
    • Scomber japonicus (non Houttuyn, 1782)
    • Scomber macrophthalmus Rafinesque, 1810
    • Scomber maculatus Couch, 1832
    • Scomber pneumatophorus Delaroche, 1809
    • Scomber scomber lacertus Walbaum, 1792
    • Scomber japonicus colias (Gmelin, 1789)
    • Scomber undulatus Swainson, 1839

Опис

уреди

Локарда је дуга риба са рачвастим репом, а тијело је прекривено врло малим крљуштима. Прво леђно пераје има девет или десет бодљи и одвојено је од другог леђног пераја великим размаком. Подрепно пераје се налази непосредно испод или непосредно иза другог леђног пераја. Ова риба је сребрнасте боје. Горњи дио тијела је украшен цик-цак линијама, док је стомак блијеђи и обиљежен валовитим линијама. [2]

Локарда и други припадници рода Auxis су важне пелагичне врсте.

Рибарство

уреди

Источни Медитеран је нарочито богат овом рибом. Разликују се двије варијанте: у касно љето и јесен, риба је дебела, док је у касну зиму и у прољеће врло мршава, готово исрцпљена. Грчка имена за ова два облика су koliós и tsíros.

Обично се пеку или прже, мада се често пакују у со ради касније конзумације. Риба испушта сопствено уље у паковању соли и добија веома дуг рок трајања. На острвима у Егејском мору се јавља специјалитет под назвиом goúna: свјеже уловљена локарда се расцијепи на стомаку, испразни и њено месо се остави да се суши на сунцу у току једног дана. Навече се кратко запече на ватри и затим послужи преливена лимуновим соком.

Дуж источне обале Сјеверне Америке, локарда није била мета комерцијалног риболова све до 2013. године, када су рибари почели да их лове због недостатка лигњи. Зарада је скочила од нула до скоро пет милиона фунти у току једне године. [3]

Статус

уреди

Иако се на одређеним мјестима лови у великим мјерама, ова популација дјелује релативно стабилно и МУЗП ју је навео под најмању забринутост.[1]

Референце

уреди
  1. ^ а б Collette, B.; Amorim, A.F.; Boustany, A.; Carpenter, K.E.; de Oliveira Leite Jr.; N.; Di Natale, A.; Fox, W.; Fredou, F.L.; Graves, J.; Viera Hazin, F.H.; Juan Jorda, M.; Kada, O.; Minte Vera, C.; Miyabe, N.; Nelson, R.; Oxenford, H.; Teixeira Lessa, R.P.; Pires Ferreira Travassos, P.E. (2011). Scomber colias. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2011: e.T170357A6767497. doi:10.2305/IUCN.UK.2011-2.RLTS.T170357A6767497.en . Приступљено 19. 11. 2021. 
  2. ^ „Species fact sheets: Scomber japonicus (Houttuyn, 1782)”. FAO. Приступљено 27. 12. 2013. 
  3. ^ Robins, Rick. „Time to Protect Our Bullet Tunas”. sportfishingmag.com. Sport Fishing Mag. Приступљено 21. 6. 2019. 

Спољашње везе

уреди