Лу Сјуен (трад. кин. 魯迅, кин. 鲁迅, пин. Lǔ Xùn; IPA: [lù ɕŷn]),[a] правим именом Џоу Шужен (трад. кин. 周樹人, кин. 周树人, пин. Zhōu Shùrén; Шаосинг, 25. септембар 1881Шангај, 19. октобар 1936), био је један од најзначајнијих кинеских писаца 20. века и осниваче савремене кинеске књижевности на говорном, народном језику, али и класичном кинеском. Писао је кратке приче, есеје и песме, бавио се уредништвом, превођењем, књижевном критиком, дизајнирањем и др. Његова социјална мисао и критика традиционалног друштва оставила је дубок траг у Кини 20. века, нарочито на Покрет 4. маја, а преко њега и на кинеске комунисте пре стварања НР Кине. Сјуен је био познат преводилац, који је кинеској јавности први представио савремену светску књижвеност.

Лу Сјуен
LuXun1930.jpg
Лу Сјуен (1930)
Пуно имеЏоу Шужен
НадимциЏоу Џангшоу
Џоу Јушан
Џоу Јуцај
Датум рођења(1881-09-25)25. септембар 1881.
Место рођењаШаосинг (Џеђанг), Flag of China (1889–1912).svg Кина династије Ћинг
Датум смрти19. октобар 1936.(1936-10-19) (55 год.)
Место смртиШангај, Република Кина (1912—1949) Републиканска Кина
ШколаУниверзитет Тохоку
Инситут Кобун
Занимањеписац, критичар, есејиста
Период1881—1936.

Потпис

МладостУреди

Рођен је у Шаосингу, у данашњој провинцији Џеђанг. Његова породица је припадала вишој класи, али је била осиромашена. Дуга болест и смрт његовог оца подстакли су ГА да студира западну медицину, јер је сматрао да кинеска традиционална медицина није увек успешна у лечењу болести и да се њоме често баве шарлатани. Отишао је у Јапан на Виши медицински институт Тохоку (јап. 東北) у Сендаију. По повратку у Кину 1909. године, постао је предавач на Пекиншком универзитету и почео је да пише. Према сопственим речима, списатељску каријеру је започео осетивши да је важније да излечи душе својих сународника него њихова тела.[1]

Прва делаУреди

Маја 1918. године први пут је употребио свој псеудоним и објавио прву значајну приповетку на говорном кинеском језикуДневник једног лудака (кин. 狂人日记), која је постала једно од његових најзначајнијих и најпознатијих дела. У овој приповеци први пут је исказао и своју критику традиционалног кинеског друштва, створивши једно од главних дела на којима почивају темељи кинеског Покрета 4. маја. Његова друга најпознатија приповетка, Истинита прича о А Q (кин. 阿Q正传), објављена је двадесетих година 20. века.

Књижевни радУреди

 
Лу Сјуен са Сју Гуангпинг и њиховим сином Џоуом Хајјингом

До своје смрти 1936. године објавио је двадесет две приповетке у две збирке (Позив на оружје и Старе приче препричане), поему у прози Дивља трава, као и многобројне есеје и преводе (посебно је ценио Гогоља и први превео Мртве душе на кинески). Његова дела сабрана су у преко двадесет томова.

Лу Сјуен је такође био уредник неколиких левичарских часописа, од којих је најзначајнији Нова омладина (кин. 新青年). Такође, био је један од првих присталица есперанто покрета у Кини.

Иако је био симпатизер кинеског комунистичког покрета, никада није приступио КПК. Због наклоности комунистима, дела су му била забрањена на Тајвану до краја осамдесетих година.

Његова дела су и данас веома значајна и популарна, посебно међу омладином, а јављају се и у јапанским средњошколским уџбеницима.

НапоменеУреди

  1. ^ Псеудоним се такође наводи и као Лу Сјун. Пређашња романизација је била Лу Сјин (пин. Hsün).

РеференцеУреди

  1. ^ Zuoren, Zhou. 魯迅的青年時代 (Lu Xun's youth). 河北教育出版社 (Hebei Education Press). ISBN 978-7-5434-4391-4. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди