Отворите главни мени

Македонски Брод (мкд. Македонски Брод) је град у Северној Македонији, у западном делу државе. Македонски Брод је седиште истоимене општине Македонски Брод, као и средиште области Порече.

Македонски Брод
мкд. Македонски Брод
Makedonski brod panorama.JPG
Поглед на Македонски Брод
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Северна Македонија
ОпштинаМакедонски Брод
Становништво
 — (2002)3.740
Географске карактеристике
Координате41°30′48″ СГШ; 21°13′03″ ИГД / 41.5133087633375° СГШ; 21.21743287990326° ИГД / 41.5133087633375; 21.21743287990326Координате: 41°30′48″ СГШ; 21°13′03″ ИГД / 41.5133087633375° СГШ; 21.21743287990326° ИГД / 41.5133087633375; 21.21743287990326
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина540 м
Македонски Брод на мапи Северне Македоније
Македонски Брод
Македонски Брод
Македонски Брод на мапи Северне Македоније
Остали подаци
Поштански број6530
Позивни број(+389) 45
Регистарска ознакаMB

ГеографијаУреди

Град Македонски Брод је смештен у средишњем делу Северне Македоније. Од најближег већег града, Кичева град је удаљен 26 km источно, а од главног града Скопља 80 km јужно.

Рељеф: Македонски Брод је средиште историјске области Порече, која обухвата средишњи део слика реке Треске. Дато подручје је изразито планинско. Насеље је положено у долини Треске, на приближно 540 m надморске висине. Западно од града издиже се планина Песјак, јужно Бушева планина, а источно Даутица. Западно од насеља долина је шира и плоднија.

Клима у Македонском Броду је континентална.

Воде: Кроз Македонски Брод протиче река Треска, која на на месту где река прави заокрет из правца запад-исток у правац југ-север. Она северније улази у Поречку клисуру.

ИсторијаУреди

Подручје Македонског Брода је било насељено још од праисторије. Међутим, све до почетка 20. века Македонски Брод је био омање село насељено словенским, православним живљем. Почетком 20. века цео Брод и Порече су били наклоњени српској народној замисли, па се месно становништво у огромној већини изјашњавало Србима.

У Броду је радила српска народна школа 1871-1878. године. После дводеценијског присилног прекида рада, поново је отворена 1898. године.[1]

Значајнији развој насеља уследио је после Другог светског рата, када Македонски Брод постаје седиште простране општине. Тада насеље добиле црте градића.

1912. године Македонски Брод се са околином припаја Краљевини Србији, касније Краљевини Југославији, кад град носи име Јужни Брод. Од 1991. године град је у саставу Северне Македоније.

СтановништвоУреди

 
Православна Црква Пресвете Богородице у Македонском Броду

По попису становништва из 2002. године, град Македонски Брод имао је 3.740 становника, што је десетоструко више него почетком 20. века.

Састав према народности био је следећи:

Попис 2002.‍
Македонци
  
3.725 99,60 %
Срби
  
9 0,24 %
Роми
  
3 0,08 %
Бошњаци
  
1 0,02 %
остали
  
2 0,02 %
укупно: 3,740

Већинска вероисповест у насељу је православље.

ЛичностиУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1904. године

ИзвориУреди

Спољашње везеУреди