Макс Печар
Макс Печар (Доброва, 10. октобар 1907 — Село при Водицах, 30. септембар 1941), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
макс печар | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 10. октобар 1907. |
Место рођења | Доброва, Аустроугарска |
Датум смрти | 30. септембар 1941.33 год.) ( |
Место смрти | Село при Водицах, Нацистичка Немачка |
Професија | рудар |
Деловање | |
Члан КПЈ од | 1933 |
Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба |
Служба | НОВ и ПО Југославије Југословенска народна армија |
Чин | мајор |
Херој | |
Народни херој од | 22. јула 1953. |
Биографија
уредиРодио се у Доброви у близини Љубљане 10. октобра 1907. године. У Комунистичку партију је примљен 1933. године. По налогу огранизовао је партијску организацију у Чрнугама и постао њен секретар. Као функционер синдиката столарских радника организовао је велики број штрајкова. Због тога га је полиција неколико пута хапсила, а у јануару 1941. године је интерниран у Ивањицу.[1]
У првим данима окупације припремао је устанак. Када је основана Рашићка чета постао је помоћник комесара. Чета је нападала Немце у околини Љубљане. Немци су због подршке партизанима спалили село Рашицу и сравнили га са земљом, а сви становници су отерани у логор. У сукобима који су касније уследили рањена су три партизанска борца. Саборци су их пренели у село и сакрили. Код рањеника су као заштитмица остали Вид Кнез, Резека Драгар и Павле Цедилник. Међутим, њих је неко издао и опкољени су од стране немачких јединица. У нападу Немаца 30. септембра 1941. године Макс је убијен, а остали борци су одведени у затвор Бегуње где су мучени и касније убијени.[1]
Указом председника ФНР Југославије Јосипа Броза Тита, 21. јула 1953. године, проглашен је за народног хероја.[2]
Референце
уреди- ^ а б Народни хероји Југославије 1982, стр. 81.
- ^ Народни хероји Југославије 1982, стр. 82.
Литература
уреди- Народни хероји Југославије том II. Београд: Народна књига. 1982.