Манастир Добрићево

Манастир Добрићево је манастир Епархије захумско-херцеговачка и приморске Српске православне цркве који се налази у селу Орах, на 12 km од Билеће, општина Билећа. Манастир је саграђен у првој половини 13. вијека.[1]

Манастир Добрићево
Dobricevo, klasterni kostel.jpg
Основни подаци
ЈурисдикцијаСрпска православна црква
ЕпархијаЕпархија захумско-херцеговачка и приморска
Оснивање1232
ОснивачРастко
ПосвећенВаведење
Локација
МестоОрах (Билећа)
Држава Босна и Херцеговина ( Република Српска)
Координате42°49′04.1″N 18°24′47.9″E / 42.817806° СГШ; 18.413306° ИГД / 42.817806; 18.413306
Манастир Добрићево на мапи Босне и Херцеговине
Манастир Добрићево
Манастир Добрићево
Манастир Добрићево на мапи Босне и Херцеговине


Симеон Биберџић је био настојатељ манастира Добрићево од 1993-2009

Положај и прошлостУреди

Манастир Добрићево се до 1965. године налазио на извору ријеке Требишњице поред Требиња, када је због изградње хидроцентрале и потопљавања премјештен у село Орах, општина Билећа.[2]

Манастир је изграђен у првој половини 13. вијека на темељима раније ранохриншћанске базилике. Градњу манастира Добрићево предање везује за Немањиће и за цара Константина и његову мајку Јелену. Најстарији сачувани документ о манастиру потиче из средине 17. вијека.

Манастир Добрићево налазио се 1905. године у области Билећком.[3]

СтрадањеУреди

Манастир Добрићево је опљачкан 1549. и 1680. године, а унутрашњост манастира је два пута спаљивана 1672. и 1914. године. Животопис је доста страдао када су Аустријанци запалили цркву 1914. године.

У 19. вијеку манастир су опсједали мјесне муслиманске кабадахије. Муслимани Корјенићи су пљачкали и убијали по свом нахођењу. Муса Шеовић је радо долазио са својим Корјенићима и пријетио иноцимаа. Једном приликом скинуо је са себе ђечерму оковану сребром (токе), и окачио је на царске двери олтара. Рекао је да ће одсјећи главу оном ко скине ћечерму. Када је чуо за то неки Мијајло Анђелић, дошао је у манастир са својим друштвом и скинуо са царских двери одјевни предмет и бацио га Шеовићу. Када је видио Муса да је више Хришћана него његових изјавио је да је он те токе донио манастирској цркви на дар. Да није било Анђелића иноци би пострадали. Касније, године 1856. у сред дана Шеовић је из објести убио инока тог манастира свештеноинока Спиридона.[4]

ХрамУреди

Манастирска црква посвећена Ваведењу Пресвете Богородице изграђена је од мјесног камена кречњака. Садашњи животопис у храму је радило више мајстора. Мајстор Георгије Митрофановић је крајем 16. вијека и почетком 17. вијека преко старијих стјенописа осликао зидове манастира. Према сачуваним записима, манастирске стјенописе је осликавао и мајстор Теодосије. Садашњи црквени иконостас је 1745. године осликао зограф Рафаило Димитријевић из Рисна. Прилоком премјештања манастира 1965. године, испод слоја стјенописа су пронађени остаци старијих стјенописа. Повјесничари умјетности сматрају да манастирски стјенописи представљају најљепшу цјелину српског живописа тога времена. У манастиру се чувају свете мошти, рука непознатог светитеља окована у позлаћену сребрну наруквицу из једног комада.

Види јошУреди

ИзвориУреди

  1. ^ Епархија захумско-херцеговачка: Манастир Добрићево (језик: српски)
  2. ^ Радио-телевизија Републике Српске: Манастир Добрићево, април 2011.[мртва веза] (језик: српски)
  3. ^ "Источник", Сарајево 1905. године
  4. ^ "Србски дневник", Нови Сад 1857. године

СликеУреди

Спољашње везеУреди