Марко Глушац (Беране, 4. јануар 1969Београд, 12. фебруар 2012) био је српски и југословенски филмски монтажер.

Марко Глушац
Датум рођења(1969-01-04)4. јануар 1969.
Место рођењаБеране
 СФР Југославија
Датум смрти12. фебруар 2012.(2012-02-12) (43 год.)
Место смртиБеоград
 Србија

Биографија уреди

Дипломирао је на Факултету драмских уметности у Београду — одсек филмска и ТВ монтажа.

Марко Глушац је сам по себи био „први кадар”’ који је уместо филма отварао прави свет филмског заната. Било да се радило о амбициозним студентима, неискусним редитељима или већ афирмисаним глумцима, Глушац је за све њих престављао чврст стуб сигурности који је тако потребан у компликованом процесу кинематографске производње. Својим смиреним, разложним и ненаметљивим ставовима иза којих су се крили висока интелигеција, широко образовање и велики ауторитет, Марко је давао немерљив допринос у развоју једног филмског ствараоца. Он је демистификовао и процес производње и саму филмску уметност.

После успеха дебитантског филма Кажи зашто ме остави из 1993, остао је две године дуже да ради као асистент на ФДУ.Предавања која је тамо држао и данас се препричавају међу оно мало монтажера који су имали срећу да студирају код Марка. Његов метод рада је био једноставан: студенте је одмах гурао на „ватру”.

После 1995. за њега није било места на ФДУ и запослио се на Факултету за уметност и дизајн.[који? ] Касније се посвећује монтажи филмова и стигао је да учествује на скоро сваком бољем српском филму. Сарађивао је са звучним редитељима као што су: Радивоје Андрић, Срдан Голубовић, Дејан Зечевић, Срђан Драгојевић, Младен Ђорђевић, Душан Милић, Горан Марковић. Међу његове најславније дебитанте спадају Љубиша Самарџић, Душан Ковачевић и Драган Бјелогрлић. Освојио је доста награда у иностранству а филм Клопка који је монтирао био је српски кандидат за Оскара.

Умро је изненада 2012. године после тешке болести и иза себе је оставио жену и сина.

2015. године Фондација Марко Глушац је покренула и установила награду Марко Глушац која ће се додељивати сваке године за најбољег монтажера на Фестивалу ауторског филма.

2016. године, по идеји Марка Глушца, Милош Радовић је написао сценарио и режирао филм Дневник машиновође.

Никола Пејаковић Коља, који је сарађивао са Марком, посветио му је песму Слика покојног друга на албуму 4 прста (2018). [1][2][3][4]

Филмографија уреди

Год. Назив Улога
1990-е
1993. Кажи зашто ме остави
1995. Сложна браћа
1998. Три палме за две битанге и рибицу
2000-е
2000. Механизам (филм из 2000)
2000. Небеска удица
2001. Нормални људи
2001. Бумеранг
2001. Наташа
2001. Муње
2002. Звоњава у глави
2002. Рингераја
2003. Ледина
2003. Професионалац
2003. Кордон
2004. Кад порастем бићу кенгур
2004. Јесен стиже дуњо моја
2004. Сиви камион црвене боје
2005. Потера за срећком
2005. Ми нисмо анђели 2
2006. Гуча!
2006. Ми нисмо анђели 3
2007. Забрањени без забране
2007. Хадерсфилд
2007. Клопка
2007. Коњи врани
2007. Четврти човек
2007-2008. Вратиће се роде
2009. Teхнотајз: Едит и ја
2009. Живот и смрт порно банде
2009. Роде у магли
2009. На терапији
2009. Јесен стиже, Дуњо моја (ТВ серија) 4 епизоде
2010-е
2010. Мисија Лондон
2010. Жена са сломљеним носем
2010. Монтевидео, Бог те видео!
2011. Непријатељ
2012. Црна Зорица
2012. Војна академија (ТВ серија) 8 епизода
2012. Монтевидео, Бог те видео! (ТВ серија) 8 епизода
2012. Кругови (филм)
2016. Дневник машиновође идеја за филм

Референце уреди

Спољашње везе уреди