Марко Глушац
Марко Глушац (Беране, 4. јануар 1969 — Београд, 12. фебруар 2012) био је српски и југословенски филмски монтажер.
| Марко Глушац | |
|---|---|
| Датум рођења | 4. јануар 1969. |
| Место рођења | Беране СФР Југославија |
| Датум смрти | 12. фебруар 2012. (43 год.) |
| Место смрти | Београд Србија |
БиографијаУреди
Дипломирао је на Факултету драмских уметности у Београду — одсек филмска и ТВ монтажа.
Марко Глушац је сам по себи био „први кадар”’ који је уместо филма отварао прави свет филмског заната. Било да се радило о амбициозним студентима, неискусним редитељима или већ афирмисаним глумцима, Глушац је за све њих престављао чврст стуб сигурности који је тако потребан у компликованом процесу кинематографске производње. Својим смиреним, разложним и ненаметљивим ставовима иза којих су се крили висока интелигеција, широко образовање и велики ауторитет, Марко је давао немерљив допринос у развоју једног филмског ствараоца. Он је демистификовао и процес производње и саму филмску уметност.
После успеха дебитантског филма Кажи зашто ме остави из 1993, остао је две године дуже да ради као асистент на ФДУ.Предавања која је тамо држао и данас се препричавају међу оно мало монтажера који су имали срећу да студирају код Марка. Његов метод рада је био једноставан: студенте је одмах гурао на „ватру”.
После 1995. за њега није било места на ФДУ и запослио се на Факултету за уметност и дизајн.[који? ] Касније се посвећује монтажи филмова и стигао је да учествује на скоро сваком бољем српском филму. Сарађивао је са звучним редитељима као што су: Радивоје Андрић, Срдан Голубовић, Дејан Зечевић, Срђан Драгојевић, Младен Ђорђевић, Душан Милић, Горан Марковић. Међу његове најславније дебитанте спадају Љубиша Самарџић, Душан Ковачевић и Драган Бјелогрлић. Освојио је доста награда у иностранству а филм Клопка који је монтирао био је српски кандидат за Оскара.
Умро је изненада 2012. године после тешке болести и иза себе је оставио жену и сина.
2015. године Фондација Марко Глушац је покренула и установила награду Марко Глушац која ће се додељивати сваке године за најбољег монтажера на Фестивалу ауторског филма.
2016. године, по идеји Марка Глушца, Милош Радовић је написао сценарио и режирао филм Дневник машиновође.
Никола Пејаковић Коља, који је сарађивао са Марком, посветио му је песму Слика покојног друга на албуму 4 прста (2018). [1][2][3][4]
ФилмографијаУреди
РеференцеУреди
Спољашње везеУреди
- Марко Глушац на сајту IMDb (језик: енглески)