Марк Антоан Парсевал
Марк Антоан Парсевал (франц. Marc-Antoine Parseval; Розијер о Салин, 27. април 1755 — Париз, 16. август 1836) био је француски математичар, најпознатији по Парсеваловој теореми, која је наговестила унитарност Фуријеове трансформације.
| Марк Антоан Парсевал | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 27. април 1755. |
| Место рођења | Розијер о Салин, Француска |
| Датум смрти | 16. август 1836. (81 год.) |
| Место смрти | Париз, Француска |
| Научни рад | |
| Поље | математика |
| Познат по | Парсеваловој теореми Парсеваловој једнакости |
Рођен је у Розијер о Салину, у Француској, у аристократској француској породици. Оженио се Урсулом Геријо 1795. године, али се убрзо и развео од ње. Као монархиста и противник Француске револуције, заробљен 1792. године, Парсевал је касније побегао из земље због објављивања поезије која је критиковала Наполеонову владу.
Касније је номинован за Француску академију наука пет пута, од 1796. до 1828. године, али никад није одабран. Његова једина математичка дела састоје се из пет радова објављених 1806. године као Mémoires présentés à l'Institute des Sciences, Lettres et Arts, par divers savans, es lus dans ses assemblées. Sciences mathématiques et physiques. (Savans étrangers.) Ово је укључивало и следеће раније монографе:
- "Mémoire sur les résolution des équations aux différences partielles linéaires du second ordre," (5. мај 1798).
- "Mémoire sur les séries et sur l'integration complète d'une équation aux différences partielles linéaires du second ordre, à coefficents constants," (5. април 1799).
- "Intégration générale et compléte des équations de la propagation du son, l'air étant considéré avec ses trois dimensions," (5. јул 1801).
- "Intégration générale et complète de deux équations importantes dans la mécanique de fluides," (16. август 1803).
- "Méthode génerale pour sommer, par le moyen des intégrales définies, la suite donnée par le théoréme de M. Lagrange, au moyen de laquelle il trouve une valeur qui satisfait à une équation algébrique ou transcendente," (7. мај 1804).
У другом свом мемоару је, 1799. године, дао исказ, али не и доказ (тврдећи да је очигледно) теореме која данас носи његово име. Даље ју је разрадио у свом мемоару из 1801. године и користио ју је да реши разне диференцијалне једначине. Теорема је први пут одштампана 1800. године као део (на страни 377) рада Traité des différences et des séries Силвестера Лакроа.
Види још уреди
Литература уреди
- O'Connor, John J.; Robertson, Edmund F. „Марк Антоан Парсевал”. MacTutor History of Mathematics archive. University of St Andrews.
- Hubert Kennedy, Осам математичких биографија, Peremptory Publications, Сан Франциско, 2002.