Мати Макарија

Мати Макарија Соколичка (Милица Обрадовић, Сталаћ, 1940) је најпознатија монахиња Српске православне цркве, иконописац, аутор више књига и игуманија манастира Соколица смештеног на брду изнад Звечана, на Косову.

Мати Макарија
Mati Makarija Sokolička.jpg
Мати Макарија Соколичка
Датум рођења1940.
Место рођењаСталаћ
 Краљевина Југославија

БиографијаУреди

Рођена је 1940. године у Сталаћу од оца Луке, жандармеријског подофицира родом из Лике, и мајке Видосаве, девојачко Милинковић, родом из славонског села Боботе. Оца су јој током рата стрељали партизани, а мајка је после ослобођења са још три њене сестре – Братиславом, Љубицом и Смиљом прешла у банатско село Баваниште крај Ковина. Ту је упознала личког досељеника Милу Ранисављева – Теслу, и након венчања породица је прешла да живи у Ковину. Четири сестре су 1949. године добиле још једну, Даницу. Мајка Видосава се запослила у ковинској Болници као куварица, док је очух радио у Смедереву као радник на железници. Милица је основну школу завршила у Ковину, а гимназију у Смедереву увек као изразито добар ученик. У Београду је уписала природноматематички факултет, одсек за хемију, и завршила га у року. На факултету је радила као асистент, да би убрзо након магистратуре отпутовала у Љубљану где је спремила и одбранила докторску дисертацију. Одбила је понуду за изванредно плаћени посао у ИНИ и вратила се у Београд да би на факултету наставила са наставничким радом. Једно време била је и члан комунистичке партије, али је веома рано одбацила ту идеологију и, вођена љубављу према православној вери, постепено је најпре сама, а потом уз помоћ свог духовног оца владике Данила, тада викарског владике патријарха Германа, прешла под окриље вере. Крајем седамдесетих година и дефинитивно је отишла у грчки манастир Ормилију на Халкидикију и тамо, након једногодишњег искушеничког стажа, постала монахиња. У Солуну је завршила и Теолошки факултет. Полиглота је и с лакоћом је савладала и грчки језик. У Ормилији је, на инсистирање игуманије манастира, почела да се бави иконописањем и открила да поседује ванредан дар који је касније наставила да развија. По повратку у Србију дуго је била без „свог“ манастира, али онда је отишла у запуштени и пусти манастир Соколицу изнад Звечана и обновила га, подигла нов конак и звоник, увела струју, телефон, формирала иконописачку радионицу и постала омиљена монахиња на целом Косову. Осликала је и трпезарију Жичког манастира, а на молбу свог духовног оца, епископа будимског Данила, и сентандрејску цркву. Мати Макарија је имала више самосталних изложби у Београду, Франкфурту, Чикагу итд. Члан је УЛУПУДС-а по позиву. Ради заједно са монахињом Антонином која је уз њу такође постала врстан иконописац. Написала је и неколико књига, а последњу је посветила свом духовном оцу.

МонографијаУреди

  • Манастир Соколица : бисер са Косова и Метохије, Звечан, 2014,

ИзвориУреди

  • Славица Ђукић: Мати Макарија - Икона је целивна уметност, Јединство, 26. април 2015.
  • РТС: Живот и стандарди - Соколица Макарија, емисија, РТС 2, четвртак, 17. јул 2014, 19:00 часова,

Види јошУреди

Спољашње везеУреди