Мауријско царство
Маурја царство је било пространо царство у древној Индији током гвозденог доба, којом је владала династија Маурја од 322. п. н. е. до 185. п. н. е. Царство води порекло од краљевства Магада у Индогангској низији (данашњи Бихар и источни Утар Прадеш) на источној страни Индијског потконтинента Главни град царства је била Паталипутра (данашња Патна). Царство је основао Чандрагупта Маурија, који је збацио династију Нанда и уз Чанакјину помоћ брзо ширио своју власт на запад преко централне и западне Индије, искористивши поремећаја локалних власти у по повлачењу на запад војске Александра Великог. До 316. пне царство је потпуно заузело северозападну Индију, победивши и покоривши сатрапе које је поставио Александар. Чандрагупта је затим одбио инвазију Селеука I, освојивши још територија западно од реке Инд.
Маурја царство је било једно од највећих царстава у свету у своје време. На свом врхунцу царство се простирало на северу дуж природних граница Хималаја, на истоку у Асам, на западу у Белуџистан (југозападни Пакистан и југоисточни Иран) и планина Хиндукуш у данашњем Авганистану. Царство су у централне и јужне регије Индије проширили цареви Чандрагупта и Биндусара, али они није обухватало мали део племенских и шумовитих регија код Калинге (данашња Одиша), све док их није покорио Ашока. Царство је пропало око 50 година након што је окончана Ашокина владавина, и распало се 185. п. н. е. са успотављањем династије Шунга у Магади.
Под Чандрагуптом и његовим наследницима, узнапредовале су унутрашња и спољна трговине, пољопривреда и економске активност и проширила се широм Индије захваљујући стварању јединственог и ефикасног система финансија, управљања и безбедности. Након Калингског рата царство је уживало скоро пола века мира и безбедности под Ашоком. Маурјанска Индија је такође уживала у ери друштвене хармоније, верске трансформацију и ширење науке и знања. Чандрагуптино прихватање ђаинизма је појачало друштвену и верску обнову и реформе широм његове државе, док се за Ашокино прихватање будизма говорило да је било темељ владавине друштвеног и политичког мира и ненасиља широм целе Индије. Ашока је подстицао ширење будистичких идеала у Шри Ланку, југоисточну Азију, западну Азију и медитеранску Европу.
Становништво царства је процењена на око 50-60 милиона, што чини Маурја царство једним од најмногољуднијим царстава антике. Период владавине Маурја у јужној Азији арехеолошки спада у време културе северне црне глачане керамике). Арташастра и Ашокини едикти су главни писани извори из доба Маурја. Лављи капител Ашоке из Сарната је постао државни амблем Индије.
Мауријско царство на Викимедијиној остави. |
![]() | Овај чланак везан за историју је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |