Мањак је насеље у Србији у општини Владичин Хан у Пчињском округу. Према попису из 2002. било је 641 становника (према попису из 1991. било је 864 становника).

Мањак
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПчињски
ОпштинаВладичин Хан
Становништво
 — 2011.641
Географске карактеристике
Координате42° 46′ 05″ СГШ; 22° 07′ 53″ ИГД / 42.7681° СГШ; 22.1314° ИГД / 42.7681; 22.1314
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина721 м
Мањак на мапи Србије
Мањак
Мањак
Мањак на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број017
Регистарска ознакаVR

Положај селаУреди

Село се налази на пространом планинском земљишту, које лежи на саставу потока Гарванице и Мутнице. Од њих настаје Џепска Река. Околна насеља су: Мачкатица, Дикава, Ружић, Љутеж, Мрковица-Гузевје, Лебет

Воде, Земље и шумеУреди

Мештани користе воду за пиће са извора. Познатији извори су: Петров Кладенац – у махали Селиште, Средњи Рид, Студенац – у махали Дупна Липа, Кладенче и др. Поједини крајеви атара носе ове називе: Седло, Станци, Рајна Гарина, Гумниште, Криви Присад, Шиљи Камен, Резбарци, Големи Рид, Радосињске Гарине, Староседелски Рид, Стране, Селиште, Црквиште, Старо Село, Острчавица, Зајчевица, Мечја Рупа, Бучје, Зајечева Ораница, Бегов Угар, Манастир у Лозиште.

Тип селаУреди

Прелаз између Мањака и Мачкатице је неприметан. У Мањаку постоје седам махала. Зову се по родовима – Николинци, Анђелковци и Деда Илинци или по називу места где су основане – Трлиште, Селиште, Падина, Дупна Липа. Мањак је 1960. године имао 132 дома.

Старине у селуУреди

У Мањаку постоје старине и карактеристични називи. Они указују да је овде било становника у раније доба. На саставу Гаравнице и Мутнице налази се узвишење. На његовом темену види се кружни зид грађен од камена. Местимично је висок метар изнад земље. Ово су свакако остаци тврђаве из које се штитио саобраћај у долинама поменутих потока. Недалеко од тврђаве је место Манастир. То су рушевине неког храма. По остацима од зидова види се да је храм био дуг око 6 а широк око 5 m. Мештани Мањака наводе, да је ту био „стари српски манастир“. Код тог манастира раније су се мештани скупљали на дан Св. Јована. У садашњем Мањаку постоје места Црквиште и Селиште. На месту Црквишту данас се виде слаби остаци од зидова. Прича се да је ту била нека црква око које је било старих гробова. Њих су уништили власници њива. Место Старо Село или Селиште је у североисточном делу Мањака. На тромеђи између Мањака, Љутежа и Мрковице је потес Самоков. Он лежи у долини Мутнице. Тамо се виде остаци „згурије“. Мештани кажу да је у времену „када је радио самоков“ неки бег „придржавао“ у Дупној Липи – место звано Бегова Орница.

Постанак селаУреди

Постоји предање и о постанку Мањака. Оно наводи да је село основано крајем XVIII века. Основао га је досељеник Петар Вардарац, досељен из неког места у Македонији. Најстарији део Мањака представља махала Селиште, потом махала Падина. Најкасније су основане махале Деда Илинци и Дупна Липа – после 1878. године. У Мањаку постоје три крста; по један у махалама Селиште, Николинци и Дупна Липа. У прве две махале заветина је Марковдан а у трећој Никољдан – пролећни. У Мањаку су два гробља; једно је у Дупној Липи а друго близу махале Селиште.[1]

ДемографијаУреди

У насељу Мањак живи 536 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,7 година (38,3 код мушкараца и 43,2 код жена). У насељу има 178 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,60.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 871
1953. 902
1961. 963
1971. 1.016
1981. 970
1991. 864 852
2002. 641 655
Етнички састав према попису из 2002.‍[3]
Срби
  
638 99,53%
Украјинци
  
1 0,15%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

РеференцеУреди

  1. ^ Др. Ј. Ф. Трифуновски, Грделичка Клисура, Лесковац, 1964, 112-114 страна
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везеУреди