Милан Богојевић
Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: Правопис, викисинтакса. |
Милан Богојевић (Земун, 8. август 1981) српски је писац и публициста. Члан Удружења књижевника Србије.
| Милан Богојевић | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 8. август 1981. |
| Место рођења | Земун СФРЈ |
БиографијаУреди
Милан Богојевић је рођен у Земуну 8. августа 1981. године. Одрастао је у Попинцима. Након завршене средње војне школе у Београду, као један од најбољих у рангу, почeo je да ради у репрезентативној јединици Војске Србије - Гарди, а затим у „Кобрама”, специјалној јединици Војске Србије, која се бави заштитом важних личности.
Крајем 2008. године, на позив престолонаследника Александра II Карађорђевића, напустиo je војску и почео да ради за краљевску породицу Карађорђевић у Београду. 2010. године Милан је стeкao академско звање дипломираног економисте и наставиo да ради на свом усавршавању. 2010. године Милан постаје секретар Њ.К.В. Принца Владимира Карађорђевића старешине дома Краљевића Андреја Карађорђевића, и ту ће дужност обављати до 2015. године. У периоду од 2013 до 2016. године Милан ради у области дипломатске безбедности а затим прелази у компанију која је светски лидер у области корпоративне безбедности, где је обављао функцију директора све до 2020. године. Од 2020. године Милан Богојевић обавља функцију директора Туристичке организације општине Инђија.
ДелаУреди
Милан Богојевић своје текстове данас објављује у неколико српских листова и интернет портала: Недељник, Борба, Глас Србије, Краљевске новине, Гласу академске Србије, Водичу за живот и тд.
Редовни је саговорник у емисији "Тамо где смо били" у којој говори о личностима и догађајима са почетка ХХ века. Емисија се емитује на неколико телевизијских станица у Србији, Босни и Црној гори.
Богојевић пише и уређује свој блог под називом Б(л)оговање.
Писати је започео онога дана када је љубав према читању прерасла у жељу да и сам на неком парчету папира остави трага о својим размишљањима. Без обзира на прилично обиман и по мишљењу критичара вредан књижевни опус који углавном обухвата кратке приче и наративну поезију, читалачкој публици се представио 2011. године причом: „О жено! Велика је вјера твоја!”. Прича је, по мишљењу жирија, једно од најбољих и најзрелијих радова пристиглих конкурс за награду „Српско перо”, 2011. године.
Затим су уследиле следеће књиге:
- Атентат 1934, Еволута, Београд, 2014.
- Милунка Савић - ордење и ожиљци, Глас Србије, Краљево, 2017.
- Мале приче Великог рата, Чвор, Београд, 2018.
- Краљ Александар Карађорђевић - Жртва завере, Чвор, Београд, 2019.
- Заборављени јунаци Великог рата, Чувари, Београд, 2020.
- Заборављени догађаји Великог рата, Чувари, Београд, 2020.
- Војсковође вечности, Самиздат, 2021.
НаградеУреди
- Пушкинова Златна медаља „За верност слову и делу”[1] - Москва
- Воља чини чуда „Бранко Радунковић”[2]- Вршац
- Српско перо - Јагодина
- Видовданска награда - Топола
- Церска споменица - Шабац
- Златна повеља СКАНУ - Београд
- Захвалница Прихватилишта за децу Београда за дугогодишњу сарадњу
- Повеља хуманости Гласа Србије - Краљево
- Захвалница Друштва српских домаћина - Параћин
- Захвалница одбора за подизање споменика краљу Петру - Сремска Митровица
- Одликовање за идејни допринос СКАНУ - Београд
- Грамата Свебор Савеза Србије за хуманост[3]
- Захвалница за хуманост и помоћ у раду УКС - Београд
РеференцеУреди
- ^ Alo!. „Puškinova zlatna medalja za pisca Milana Bogojevića”. alo (на језику: српски). Приступљено 2019-06-26.
- ^ admin (2019-05-16). „Vršac, NAGRADA "BRANKO RADUNKOVIĆ - VOLJA ČINI ČUDA"”. Lokalni internet portal grada Vršca (на језику: српски). Приступљено 2019-06-26.
- ^ „Милан Богојевић”. milanbogojevic.in.rs. Архивирано из оригинала на датум 19. 01. 2019. Приступљено 17. 1. 2019.