Милан Туба (Лучани, 27. август 1952) је редовни професор Факултета за компјутерске науке Мегатренд универзитета и некадашњи ванредни професор Математичког факултета Универзитета у Београду на Катедри за рачунарство и информатику и бивши директор Висока школа за компјутерске науке.

Милан Туба
Датум рођења(1952-08-27)27. август 1952.(68 год.)
Место рођењаЛучани
ФНРЈ

БиографијаУреди

Дипломирао је математику на тадашњем ПМФ у Београду 1976. године.

Магистрирао из области математичких наука на истом факултету 1979. године, теза је имала наслов „Анализа рада процесора у раздељеном времену са аспекта теорије масовног опслуживања“, 74 стране. Добио је научне степене M.Sc. 1986. и M.Ph. 1989. на New York University, Courant Institute of Mathematical Sciences у области рачунарских наука. Докторирао је из области рачунарства на ПМФ у Београду 23.12. 1993. године. Наслов тезе био је „Нови прилаз одређивању топологије и пута у рачунарским мрежама“, 138 страна, ментор је био Недељко Парезановић а остали чланови комисије Марица Прешић и Мирјана Зафировић.

Од 1983. до 1993. боравио је у САД као последипломац, асистент и наставник на Vanderbilt University, New York University и Cooper Union. Од 1976. до 1983. био је асистент на Катедри за вероватноћу и математичку статистику и Катедри за програмирање и нумеричку математику, ПМФ Београд. Од 1983. до 1987. године био је асистент на Vanderbilt University и New York University. Од 1987. до 1993. био је доцент електротехнике на Cooper Union универзитету у Њујорку.

По повратку из САД, од 1994. године је доцент, а од 2001. ванредни професор на Катедри за рачунарство и информатику Математичког факултета у Београду.

До 2003. је објавио 26 научних радова. Већину радова објавио је је сам, док су у некима коаутори Александар Б. Самарџић, Душан Тошић, Мирослав Ашић и Душан Старчевић. Публиковао је збирку статистичких програма као поглавље у универзитетском уџбенику „Математичка статистика“ аутора С. Стојановића, Научна књига, Београд 1980. Објавио је монографију „Fixed and Adaptive Routing in Computer Networks“, Monography MB-13, Interuniversity Network in Central Europe, Technical University of Budapest, 2000. Учествовао је са радовима на 8 домаћих и 17 међународних конференција.

Као наставник предавао је на Cooper Union универзитету у Њујорку (редовне и последипломске студије) предмете: Микропроцесори, Микропроцесорски пројекти, Електроника, Оперативни системи, Рачунарска графика, Рачунарско процесирање слика, VLSI дизајн, Програмски језици, Случајни процеси, Дипломски радови. На Математичком факултету у Београду предавао је следеће предмете: Програмски системи, Оперативни системи, Микрорачунари са применама, Технологија програмирања, Рачунари и програмирање, Методика наставе рачунарства, Примена рачунара у биологији, Програмирање за физичаре, Рачунарство I и II на ПМФ у Крагујевцу и Бањој Луци.

Био је члан редакционих одбора више научних и стручних часописа, председник Комисије за такмичења из информатике, руководилац летњих школа, члан Комисије Министарства просвете за средњошколске програме, управник Рачунарске лабораторије, директор Лабораторија за микропроцесоре и VLSI на Cooper Union у Њујорку, руководилац пројекта CURF 6442 за развој дијагностичког инструмента за рак простате, главни истраживач на NSF пројекту развоја лабораторија. Публиковао је многе стручне радове и одржао многа јавна предавања. Члан је ACM од 1983, IEEE од 1984, New York Academy of Sciences од 1987.

Као истраживач од 2006. учествује на пројекту бр. 144007. „Математички модели и методе оптимизације са применама“ Министарства за науку Републике Србије.

Директор је Више школе за компјутерске науке у оквиру приватног Мегатренд универзитета у Београду. Ту је координатор програма ECDL (European Computer Driving Licence).

Професор Милан Туба је ожењен и живи у Београду. Има шесторо деце.[1]

РеференцеУреди

ЛитератураУреди

  • Споменица 125 година Математичког факултета, 632 стране, Београд 1998. ISBN 86-7589-006-0
  • Споменица 130 година Математичког факултета, CD, Београд 2003. ISBN 86-7589-036-2

Спољашње везеУреди