Википедија

Милан Туба

Милан Туба (Лучани, 27. август 1952.) редовни је професор рачунарских наука, математике и електротехнике, руководилац пројекта вештачке интелигенције Универзитета Сингидунум у Београду,[1] и проректор за науку Универзитета Синергија у Бијељини.[2] Уврштен је на Станфордску листу 2% најутицајнијих научника света у свим дисциплинама за године 2020., 2021. и 2022. Био је проректор за међународну сарадњу Универзитета Сингидунум, шеф Департмана за математичке науке Државног универзитета у Новом Пазару и декан Факултета рачунарских наука Универзитета Џон Незбит. Проф. Туба је аутор или коаутор око 300 научних радова, цитиран преко 6500 пута[3] и уредник, коуредник или члан уређивачког одбора или научног одбора низа научних часописа, Спрингер монографија, конгреса и конференција. Одржао је по позиву преко 90 уводних говора, пленарних и инаугуралних предавања на међународним конгресима и конференцијама.

Милан Туба
Лични подаци
Датум рођења(1952-08-27)27. август 1952. (71 год.)
Место рођењаЛучани, ФНР Југославија

Биографија уреди

Дипломирао је математику на тадашњем ПМФ у Београду 1976. године.

Магистрирао из области математичких наука на истом факултету 1979. године. Добио је научне степене M.Sc. 1986. и M.Ph. 1989. на New York University, Courant Institute of Mathematical Sciences у области рачунарских наука.

Од 1983. до 1993. боравио је у САД као последипломац, асистент и наставник на Vanderbilt University, New York University и Cooper Union. Од 1976. до 1983. био је асистент на Катедри за вероватноћу и математичку статистику и Катедри за програмирање и нумеричку математику, ПМФ Београд. Од 1983. до 1987. године био је асистент на Vanderbilt University и New York University. Од 1987. до 1993. био је доцент електротехнике на Cooper Union универзитету у Њујорку.

По повратку из САД, од 1994. године је доцент, а од 2001. ванредни професор на Катедри за рачунарство и информатику Математичког факултета у Београду.

Публиковао је збирку статистичких програма као поглавље у универзитетском уџбенику „Математичка статистика“ аутора С. Стојановића, Научна књига, Београд 1980. Објавио је монографију „Fixed and Adaptive Routing in Computer Networks“, Monography MB-13, Interuniversity Network in Central Europe, Technical University of Budapest, 2000.

Као наставник предавао је на Cooper Union универзитету у Њујорку (редовне и последипломске студије) предмете: Микропроцесори, Микропроцесорски пројекти, Електроника, Оперативни системи, Рачунарска графика, Рачунарско процесирање слика, VLSI дизајн, Програмски језици, Случајни процеси, Дипломски радови. На Математичком факултету у Београду предавао је следеће предмете: Програмски системи, Оперативни системи, Микрорачунари са применама, Технологија програмирања, Рачунари и програмирање, Методика наставе рачунарства, Примена рачунара у биологији, Програмирање за физичаре, Рачунарство I и II на ПМФ у Крагујевцу и Бањој Луци.

Био је члан редакционих одбора више научних и стручних часописа, председник Комисије за такмичења из информатике, руководилац летњих школа, члан Комисије Министарства просвете за средњошколске програме, управник Рачунарске лабораторије, директор Лабораторија за микропроцесоре и VLSI на Cooper Union у Њујорку, руководилац пројекта CURF 6442 за развој дијагностичког инструмента за рак простате, главни истраживач на NSF пројекту развоја лабораторија. Публиковао је многе стручне радове и одржао многа јавна предавања. Члан је ACM од 1983, IEEE од 1984, New York Academy of Sciences од 1987.

Као истраживач од 2006. учествује на пројекту бр. 144007. „Математички модели и методе оптимизације са применама“ Министарства за науку Републике Србије.

Има шесторо деце.[4]

Референце уреди

  1. ^ „Милан Туба”. Универзитет Сингидунум. Архивирано из оригинала 19. 6. 2023. г. 
  2. ^ „Милан Туба” (PDF). Универзитет Синергија. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 6. 2023. г. 
  3. ^ „Milan Tuba”. Google Scholar (на језику: енглески). 
  4. ^ Јединствена спортска породица у Србији (17. април 2012)

Литература уреди

  • Споменица 125 година Математичког факултета, 632 стране, Београд 1998. ISBN 86-7589-006-0
  • Споменица 130 година Математичког факултета, CD, Београд 2003. ISBN 86-7589-036-2

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Милан_Туба&oldid=26412895”