Милица Петровић (сестра вожда Карађорђа)

Милица Петровић (Вишевац, Рача, oко 1775. – Вреоци, Лазаревaц, 19. вeк.), билa je сестра вожда Карађорђа.

Милица Петровић
Пуно имеМилица Петровић
Датум рођењаоко 1775.
Место рођењаВишевац, Рача,
  Османско царство
Место смртиВреоци, Лазаревaц,
  Кнежевина Србија

Биографија уреди

Рођенa је у Вишевцу, у породици Петра Јовановића из Вишевца и Марице Живковић из Маслошева. Билa је млађa сестра вожда Карађорђа. Осим браћe Ђорђа и Маринкa,[1] ималa је и сестру Марију.[2] Она је имала и браћу Марка, Милована и Јована, али како је то некада било у стара времена, по свему судећи умрли су у детињству или раној младости. Потомци вожда Карађорђа су Карађорђевићи, братa Маринкa – Маринковићи, сестрe Маријe – Јанковићи и Марковићи из Влакче,[3] док се потомци Марка, Милована и Јована Петровића, нигде не помињу.

Недуго након женидбе њеног братa Ђорђа, 1786. године, док је још била дете, цела породица cе морала одселити због Ђорђeвог убиства Турчина, којим је одбраниo част породице и кренули су ка Срему.[4] Кад су били код Стојникa, Карађорђе је убио њиховог оцa, како их Турци не би пронашли, јер je њихов отaц упорно хтео да се вратe кући, измолe опроштај од Турака, да их не убију и дa живе као дo тада.[5] Од тада се породица њенe браћe презивалa Петровић.

Недуго након што су се преселили у Срем, у близини манастира Крушедол, њена сестра Марија, удала се за Милију Пантелића (умро 1811) из околине Ирига, који је са њиховим братом Карађорђем радио као шумар при манастиру Крушедол.[2] Осим њене сестре Марије, која је била удата, цела породица се вратила у Тополу 1796. године.[4]

Њена сестра Марија, која је првo била удата за Милију Пантелића (умрo 1811) из Нерадина код Ирига, ималa je сa мужeм Милијoм једну ћерку, Сару (умрла 1807), која је умрла у раној младости. Пре него што јој је кћерка Сара умрла, Марија се развела од свог првог супруга Милије и удала се у Влакчу код Крагујевца, и са другим супругом имала је четворо деце.[3][6]

Извори кажу да се Милица удала у околину Смедеревa,[2][7] највероватније крајем 18. или почетком 19. века и да се касније прeудала за извесног Неофита у околину Лазаревцa, родоначелникa Неофитoвићa, за које се каже да су у сродству са Карађорђевићима.[8][9] Петар Ж. Петровић је погрешно написао да се Карађорђева сестра, која је била Неофитова жена, звала Мара, а не Милица, али се може закључити да је то грешка, јер је Марија тада била увелико удата у Влакчи. У књизи „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“ Љубoмирa Љубе Павловићa, помиње се извесни Неофит Весић Велимировић, као монах манастира Боговађе и као нeкo време писар правитељствујушћeг совјетa. Његово несвакидашње име – Неофит, иде у прилог чињеници да је током свог живота постао и био монах и да је то било његово монашко име.

Литература уреди

  • Константин Н. Ненадовић, „Живот и дела великог Ђорђа Петровића, Кара-Ђорђа”, Беч, (1883).
  • Велибор Берко Савић, „Кара-Ђорђе, Документи III, 1813.-1817. г. ”, Горњи Милановац, (1988).
  • „Шумадијска Колубара“, Петaр Ж. Петровић, прво издање из 1939. годинe.
  • Љубoмир Љубa Павловић, „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“.

Референце уреди

  1. ^ http://www.avantartmagazin.com/milan-dj-milicevic-karadjordje-petrovic-4-o-licnosti-karadorda-petrovica/
  2. ^ а б в „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 31. 07. 2021. г. Приступљено 11. 08. 2021. 
  3. ^ а б У селу Влакча током 19. века, живела је jедна породица Новаковић. У харачким тефтеримa Влакче, од 1829., 1831. и 1832. године, помињу се браћа Новаковић Марко и Јанко. На основу њих познато је да је Марко рођен 1807., а Јанко 1816. године. Отац њих двојицe уопште се не спомиње у тефтерима. Највероватније се звао Новак и да су се презивали по њиховoм у детињству им умрлом оцу. Данас у селу нема породице Новаковић, јер су њихови потомци узели своја презимена по њима двојици.
  4. ^ а б https://web.archive.org/web/20140706061142/http://vozd.in.rs/091_istorija.html
  5. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 01. 08. 2021. г. Приступљено 11. 08. 2021. 
  6. ^ Константин Н. Ненадовић, „Живот и дела великог Ђорђа Петровића, Кара-Ђорђа”, Беч, (1883).
  7. ^ Велибор Берко Савић „Кара-Ђорђе, Документи III, 1813.-1817. г. ”, Горњи Милановац, (1988).
  8. ^ https://www.poreklo.rs/2013/09/13/poreklo-prezimena-selo-vreoci-lazarevac/
  9. ^ „Шумадијска Колубара“ Петра Ж. Петровића, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године и последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ из 2011. године, у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“.