Отворите главни мени

Милорад Јанковић

Др Милорад М. Јанковић (Београд, 13. јул 1924. — Београд, 24. јул 2002) је био један од најзначајнијих српских биолога и еколога.[1] Био је универзитетски професор и председник Еколошког друштва Србије. Такође се бавио писањем научне фантастике и био истакнути активиста на овом подручју.

Милорад Јанковић
Датум рођења(1924-07-13)13. јул 1924.
Место рођењаБеоград
 Србија, Краљевина Југославија
Датум смрти24. јул 2002.(2002-07-24) (78 год.)
Место смртиБеоград
 Србија

Научна и стручна каријераУреди

Професор Јанковић своју каријеру започиње у Природњачком музеју Српске земље у Београду 1943. године. Докторирао је 1955. године на Биолошкој групи Природно-математичког факултета у Београду са дисертацијом „Екологија, распрострањење, систематика и еволуција рода Trapa L. у Југославији“.

Године 1970. постаје редован професор на истом факултету. Био је први управник Одсека за биолошке науке који је касније прерастао у Биолошки факултет. Оснивач је и дугогодишњи шеф Катедре за екологију и географију биљака на Биолошкој групи ПМФ-a као и Одељења за физиолошку и биохемијску екологију биљака Института за биолошка истраживања "Синиша Станковић". Био је дугогодишњи управник Института за ботанику и Ботаничке баште.

У дугој и плодној каријери објавио је преко 1.000 научних и стручних радова, елабората, студија, просторних планова. Аутор је преко 30 књига, монографија и уџбеника. У оквиру педагошког рада, поред руковођења израдом многих дипломских, магистарских и докторских радова, организовао је наставу и предавао на Центру за мултидисциплинарне студије, Географском факултету, Биолошкој групи Универзитета у Крагујевцу, Природно-математичком факултету у Приштини. Био је редован или почасни члан многих научних и стручних друштава.

Рад у научној фантастициУреди

Јанковић је био писац научне фантастике и истакнути члан Првог српског НФ фандома од 1983. године па до смрти. Проф. др Александар Б. Недељковић каже да је професор Јанковић битно допринео раду, респектабилности и успешности Друштва пријатеља научне фантастике “Лазар Комарчић”.[2]

Проф. Јанковић је држао истакнута предавања о улози фантазије и маште у стваралачком и научном раду („Беокон 86“), о проблему космизације човечанства у делима Константина Циолковског (1991), о градовима као амбијенту садашњег и будућег живљења људског рода (1992) и многа друга.

Под псеудонимом Миле Јанковић Бели објавио је роман Бледа месечева светлост у едицији „Знак Сагите“, 1992. године. За ову књигу критичар Илија Бакић каже: „Упркос свим манама, овај роман, као једно нетипично али успешно дело у савременој домаћој СФ продукцији, заслужује пажњу“.[3]

Награде и признањаУреди

Јанковић је био добитник две Октобарске награде Београда, Седмојулске награде као и више захвалница и повеља. Одликован је Орденом заслуга за народ са сребрним зрацима.

ИзвориУреди

  1. ^ Којић, Момчило. „Професор Милорад М. Јанковић: поводом 55 година живота и 35 година научног рада“ и „Библиографија радова професора Милорада Јанковића“, Гласник Института за ботанику и Ботаничке баште Универзитета у Београду, том XIII (XV) 1-3, Београд 1982, pp. 161-209.
  2. ^ Недељковић, Александар Б. „Ин мемориам: др Милорад М. Јанковић“[мртва веза], Вести Српског друштва за научну фантастику, 30. јул 2002.
  3. ^ Бакић, Илија „Рат људи и шкорпија: 'Бледа месечева светлост' Миле Јанковић-Бели, издавач ИП Фламарион, Београд, 1992.“, Дневник, Нови Сад, 1993.

Спољашње везеУреди