Милорад Вујичић
Милорад А. Вујичић (Радоиња, 1. фебруар 1869 — Београд, 29. април 1936) био је српски правник, министар и народни посланик.
Милорад Вујичић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 1. фебруар 1869. |
Место рођења | Радоиња, Кнежевина Србија |
Датум смрти | 29. април 1936.67 год.) ( |
Место смрти | Београд, Краљевина Југославија |
Професија | правник, министар, народни посланик |
Политичка каријера | |
Политичка странка | Народна радикална странка |
Биографија
уредиРођен је у селу Радоиња код Нове Вароши 1869. године у свештеничкој породици. Отац Анта пребегао је у Србију 1875, уочи Јаворског рата и населио се са породицом у Бајиној Башти. Милорад се школовао у Чачку, где је завршио четврти разред гимназије, и Ужицу где је матурирао. Правни факултет завршио је на Великој школи у Београду 1894. године. У државној служби прошао је пут од полицијског писара до окружног начелника. Од 1898. радио је као писар Јадарског среза, затим као секретар и окружни начелник Подринског округа, начелник Азбуковачког среза, a од 1909. године начелник Министарства унутрашњих дела у Београду.[1] Као резервни официр учествовао је у Балканским ратовима и Првом светском рату. У чину капетана прве класе упућен је у Одесу ради формирања Српског добровољачког корпуса од аустроугарских војника, ратних заробљеника у Русији. Вратио се у Србију по избијању Октобарске револуције 1918.[2]
Политичка каријера
уредиПо завршетку рата укључио се у политички живот. Као члан Народне радикалне странке први пут је биран за народног посланика за Подрински округ 1920. године. На свим осталим изборима до 1929. године биран је за посланика у Ужичком округу на листи Мише Трифуновића. Био је једно време потпредседник Народне скупштине. У влади Николе Пашића изабран је за министра унутрашњих дела од 16.12.1922. до 27.3.1924. ВС295-298. У влади Николе Узуновића био је министар грађевина од 15.4—24.12.1926,[3] затим министар вера од 24.12.1926 - 1.2.1927, министар поште и телеграфа (кратко, од 1-4.2.1927). Министар правде био је у влади Велимира Вукићевића од 23.2—27.7.1928 и Антона Корошеца од 27.7.1928 - 6.1.1929.[4] После укидања Устава 6. јануара 1929. престао је да се активно бави политиком.
Носилац је више одликовања: ордена Белог орла, ордена Светог Саве и Карађорђеве звезде.
Преминуо је у Београду 29. априла 1936. године, а сахрањен је у Бајиној Башти.[5]
Референце
уредиЛитература:
уреди- Т. Пивнички-Дринић, Вујичић Милорад А., у : Српски биографски речник 2, В-Г, Нови Сад, 2006.
- Владе Србије (1805-2005), Београд, 2005.
- Б. Марјановић, Вујичић Милорад, у : Биографски лексикон Златиборског округа, Београд 2006.
- Шематизам Србије 1899, 1901-1912, 1914.
- Смрт једног заслужног политичара, Политика, 30.4.1936.
- Споменица чачанске Реалне гимназије 1837-1937, Чачак 1938.
- Б. Глигоријевић, Парламент и политичке странке у Југославији 1919-1929, Београд, 1980.