Отворите главни мени

Радоиња је насеље у Србији у општини Нова Варош у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 572 становника.

Радоиња
Административни подаци
Држава Србија
Управни округЗлатиборски
ОпштинаНова Варош
Становништво
 — 2011.Пад 572
Географске карактеристике
Координате43°30′58″ СГШ; 19°45′05″ ИГД / 43.5161° СГШ; 19.7514° ИГД / 43.5161; 19.7514Координате: 43°30′58″ СГШ; 19°45′05″ ИГД / 43.5161° СГШ; 19.7514° ИГД / 43.5161; 19.7514
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина876 м
Радоиња на мапи Србије
Радоиња
Радоиња
Радоиња на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број033
Регистарска ознакаNV

ИсторијаУреди

Место Радоиња у области доњег тока Увца, се помиње 1388. године, под господаром кнеза Лазара.[1]

Након 1470. године у Новопазарском кадилуку (Вилајету) јављају се нове нахије, издвајањем делова старих. Једна од нахија које су тада постале је и Радохна. Нахија Радохна је у Старом Влаху од 15. до 17. века имала повластице и неку врсту аутономије у оквиру турске царевине, какву нису имале остале окупиране земље и области. Ова повластица понајвише је везана за име и дело старовлашких кнезова Рашковића, који су, по успостављању турске власти, постали бератлијски наследни кнезови са потпуном самoуправом. Они су, са другим имућним породицама, много допринели укупном развоју нововарошког краја.[2]

Касније, крајем 16. века је нахија Радохна из Брвеничког кадилука издвојена и заједно са још неколико придодата новом кадилуку Стари Влах.[3]

Жупа Радохна је 1516. године имала 29 влашких села.[4] Село Горња Радохна је имало 38, а Доња Радохна 37 кућа. Ова два села су заједно у 17. веку имала преко 100 домаћинстава.

У двадесетом веку у селу поред староседелаца има и насељеника из Херцеговине, Црне Горе и Косова и Метохије.

Овде се налази спомен ОШ „Гојко Друловић”.

По народном предању где је село био је "грчки град". У околини су на више места пронађени римски споменици.[5] Учитељ из месне школе је открио храм римског бога Јупитера.

ДемографијаУреди

У насељу Радоиња живи 554 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 44,6 година (43,7 код мушкараца и 45,5 код жена). У насељу има 217 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,18.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
 
Демографија[6]
Година Становника
1948. 880
1953. 981
1961. 1.408
1971. 969
1981. 875
1991. 801 794
2002. 690 691
Етнички састав према попису из 2002.[7]
Срби
  
678 98,26 %
Црногорци
  
9 1,30 %
Словенци
  
1 0,14 %
непознато
  
1 0,14 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

РеференцеУреди

  1. ^ Милош Благојевић: "Државна управа у српским средњевековним земљама", Београд 1997.
  2. ^ „Историјат”. ОШ „Гојко Друловић” Радоиња. Приступљено 28. 11. 2017. 
  3. ^ "Новопазарски зборник", Нови Пазар 40/2017.
  4. ^ "Стари Влах", Београд 1963.
  5. ^ Увац: Атријум чува античко благо („Вечерње новости“, 28. септембар 2014)
  6. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  7. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  8. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везеУреди