Википедија

Мири Регев

Мири Регев, рођена као Мирјам Сибони (26. мај 1965), израелска је политичарка, бивши бригадни генерал у израелским одбрамбеним снагама. Тренутно је члан Кнесета за Ликуд и министарка културе и спорта. [1] У јуну 2017 постављена је за замјеницу премијера, док је премијер Бенјамин Нетанјаху боравио у иностранству.[2] Чланица Кнесета била је и у 18[3] и 19 сазиву.[4]

Мири Регев
Лични подаци
Датум рођења(1965-05-26)26. мај 1965. (59 год.)
Место рођењаКирјат Гат, Израел
ДржављанствоИзраел
НародностИзраелка
Религијајудаизам
Професијамастер управљања пословањем
Породица
СупружникДрор Регев
Деца3
Политичка каријера
Политичка
странка		Ликуд
5. министар културе и спорта Израела
Тренутна функција
Функцију обавља од 14. маја 2015.
Избори17. март 2015.
ПредседникРувен Ривлин
Председник владеБенјамин Нетанјаху
ПретходникЛимор Ливнат

Биографија

уреди

Регев је рођена у Кирјат Гату, 26. маја 1965. од стране Сефардских Јевреја, који су мигрирали у Израел. Њен отац Феликс је из Марока, а мајка Мерседес из Шпаније.[5] Године 1983 придружила се војном програму Гадна, у коме је касније именована за команданта вода и на тој позицији остала је до 1986. Стекла је диплому из неформалног образовања, као и мастер управљања пословањем (MBA). Удата је за Дрора Регева, инжињера у израелској авио индустрији; имају троје дјеце: Рои, Џоел и Мајкл. Њен супруг је љевичарски оријентисане средине и има погледе доста супротне од ње.[6][7][8][9]

 
Генерал Мири Регев 2005 године.

Служење у војсци почела је као говорник у јужној команди војске Израела. Чин пуковника добила је 2002, док је 2003 године постављена на функцију координатора за јавне односе канцеларије премијера, у припремама за Ирачки рат. Након кратког периода у којем је обављала функцију директора медија (2004–2005), именована је за бригадног генерала 2005 године. [8] На тој функцији била јр током израелског сукоба у Гази 2005 и Либанског рата 2006.[10] Године 2007 смијењена је и на њено мјесто постављен је Ави Бенајаху.[11]

Политичка каријера

уреди
 
Мири Регев (лијево) са премијером Нетанахјуом, Ајелет Шакед (центар) и Нафтали Бенет (десно)

У новембру 2008, Регев се придружила партији Ликуд, изјавивши да је подржавала платформу партије доста година.[12] На изборима 2009 нашла се на 27 мјесту на листи Ликуда, што је било довољно да уђе у Кнесет, јер је Ликуд освојио 27 мјеста.[13] [14] На изборима 2013, Регев се нашла на 21 мјесту на листи; Ликуд је освојио 31 мјесто, те се она тако нашла и у 19 сазиву Кнесета.[15][16] На изборима 2015, Регев је била пета на листи[17] и ушла је у Кнесет трећи пут заредом, јер је Ликуд освојио 30 мјеста.[18][19] Предложена је од стране премијера Нетанјахуа за министарку културе и спорта у новој влади.

Бев сајт Дејли бист описао је као нападачког пса Ликуда, као отворену политичарку, нешто најближе Сари Пејлин што Израел има.[20] Ревитал Мадар, туниско-израелски писац за Херец,[21] истакао је да се Регев суочава са дискриминацијом због свог мароканског поријекла.[22]

Министарка културе и спорта

уреди

У септембру 2015, четири мјесеца након избора за министарку, Регев је објавила списак критеријума који ће довести до повлачења државних финансирања наредне године. Листа укључује измјену државних симбола и позив на бојкот Израела.[23]

У јулу 2016, Регев је изјавила да неће учествовати на церемонији отварања Олимпијских игара 2016 у Рио де Женеиру, због тога што се за одржава за вријеме шабата.[24]

На позицији министра културе, Регев је изједначила умјетничку слободу изражавања, користећи моћ Владе да повуче њихове финансије, користећи термин "слобода финансија".[25][26] Такође је истакла да умјетници и организације које финансира држава, морају показати лојалност Израелу. Ово је назвала иницијативом "лојалност културе" и предложила је закон "подршка културним институцијама зависи од њихове лојалности држави Израела."[27] Истакла је да невладина организација "Разбијајући тишину" (Breaking the Silence) нарушава слику Израела и оптужила је галерију у којој је организација држала говор за одржавање политичких активности.[28]

На церемонији затварања Макабијских игара 2017 Регев је обишла је ишла око макабијске бакље у част макабијских спортиста.[29][30]

Погледи

уреди

Миграције из Африке

уреди

У мају 2012, на демонстрацијама против илегалне миграције из Африке у Израел, Регев је изјавила да су мигранти из Судана "канцер у тијелу нације".[31][32][33][34] Касније је изјавила да је њена изјава погрешно протумачена и извинила се због поређења људских бића са канцером.[35]

ЛГБТ права

уреди

Иако је хетеросексуалне опредијељености и придржава се конзервативних породичних вриједности, састала се са члановима ЛГБТ заједнице[36] и истакла је да (у погледу друштвене активности) "не могу само лијеви подржати и пригрлити геј заједницу."[37]

Референце

уреди
  1. ^ „Current Knesset Members of the Twentieth Knesset”. knesset.gov.il. Приступљено 14. 3. 2018. 
  2. ^ „Miri Regev appointed acting PM while Netanyahu abroad”. timesofisrael.com. 14. 6. 2017. Приступљено 14. 3. 2018. 
  3. ^ „Knesset Members of the Eighteenth Knesset”. knesset.gov.il. Приступљено 14. 3. 2018. 
  4. ^ „Knesset Members of the Nineteenth Knesset”. knesset.gov.il. Приступљено 14. 3. 2018. 
  5. ^ „Miri Regev's Culture War”. New York Times. 20. 10. 2016. Приступљено 14. 3. 2018. 
  6. ^ „Miri Regev”. knesset.gov.il. Приступљено 14. 3. 2018. 
  7. ^ „Miri Regev”. mfa.gov.il. Приступљено 14. 3. 2018. 
  8. ^ а б „Appointment of new IDF Spokesperson”. dover.idf.il. 7. 8. 2007. Архивирано из оригинала 31. 5. 2008. г. Приступљено 14. 3. 2018. 
  9. ^ „Miri Regev”. mako.co.il. 21. 11. 2016. Приступљено 14. 3. 2018. 
  10. ^ „IDF Spokeswoman Miri Regev to leave army”. Jerusalem Post. 11. 5. 2007. Приступљено 14. 3. 2018. 
  11. ^ „Brigadier General Avi Benayahu, IDF Spokesperson”. dover.idf.il. 7. 8. 2007. Архивирано из оригинала 22. 07. 2012. г. Приступљено 14. 3. 2018. 
  12. ^ Somfalvi, Attila (2. 11. 2008). „Benny Begin to run for Knesset”. Ynetnews. Приступљено 14. 3. 2018. 
  13. ^ תוצאות סופיות לא רשמיות (на језику: хебрејском). Knesset Board of Elections. 12. 2. 2009. Приступљено 14. 3. 2018. 
  14. ^ „Tesan izborni rezultat u Izraelu”. rts.rs. 11. 2. 2009. Приступљено 14. 3. 2018. 
  15. ^ „Final official results of the Elections for the Nineteenth Knesset”. Israeli Central Elections Committee. 30. 1. 2013. Архивирано из оригинала 24. 01. 2018. г. Приступљено 14. 3. 2018. 
  16. ^ „Likud sa partnerima osvojio tijesnu većinu”. mondo.me. 22. 1. 2013. Приступљено 14. 3. 2018. 
  17. ^ „Candidate List – Likud Led By Benjamin Netanyahu for Prime Minister” (на језику: хебрејском). Архивирано из оригинала 03. 03. 2016. г. Приступљено 14. 3. 2018. 
  18. ^ Hartman, Ben (20. 3. 2015). „Final Knesset tally bumps female MKs up to 29”. Jerusalem Post. Приступљено 14. 3. 2018. 
  19. ^ „Glatka pobjeda partije izraelskog premijera”. vijesti.me. 18. 3. 2015. Приступљено 14. 3. 2018. [мртва веза]
  20. ^ Yadin, Nira; Ben-David, Ricky (18. 2. 2015). „The Sarah Palin of Israel”. thedailybeast.com. Приступљено 14. 3. 2018. 
  21. ^ Georgi, Anat (14. 5. 2013). „The Israeli melting pot and its discontents”. haaretz.com. Приступљено 14. 3. 2018. 
  22. ^ „למה מירי רגב דוחה את ראש הממשלה ומשה כחלון לא”. haaretz.co.il (на језику: хебрејском). 8. 1. 2015. Приступљено 14. 3. 2018. 
  23. ^ „חשיפה: הקריטריונים החדשים לתקצוב מוסדות התרבות”. mako.co.il (на језику: хебрејском). 2. 9. 2015. Приступљено 14. 3. 2018. 
  24. ^ Gilban, Marcus (1. 8. 2016). „Olympics: Israel’s largest-ever delegation is ready for Rio 2016”. jta.org. Приступљено 14. 3. 2018. 
  25. ^ Eichner, Itamar; Birenberg, Yoav (6. 1. 2017). „Miri Regev threatens to pull gov't funds from Israel Festival over nudity”. ynetnews.com. Приступљено 14. 3. 2018. 
  26. ^ Baruch, Hezki (28. 3. 2017). „New Israeli show a slap in the face to bereaved families”. israelnationalnews.com. Приступљено 14. 3. 2018. 
  27. ^ Erlanger, Steven (29. 1. 2016). „Israel, Mired in Ideological Battles, Fights on Cultural Fronts”. nytimes.com. Приступљено 14. 3. 2018. 
  28. ^ „Gallery refuses eviction after hosting Israeli veterans’ group; Jerusalem gallery seems to fail culture minister’s “loyalty test”. theartnewspaper.com. Архивирано из оригинала 21. 03. 2017. г. Приступљено 14. 3. 2018. 
  29. ^ Steinberg, Kayla (7. 6. 2017). „20th Maccabiah Games open with spectacular Jerusalem ceremony”. Jerusalem Post. Приступљено 14. 3. 2018. 
  30. ^ Sinai, Allon (16. 7. 2017). „Athletes make last medal pushes”. Jerusalem Post. Приступљено 14. 3. 2018. 
  31. ^ „Israeli MP Miri Regev Says African Migrants Are 'A Cancer In Our Body' At Tel Aviv Protest”. The Huffington Post. 25. 5. 2012. Приступљено 14. 3. 2018. 
  32. ^ Schechter, Asher (21. 12. 2012). „How Likud MK Miri Regev Talked Her Way to the Top”. Haaretz. Приступљено 14. 3. 2018. 
  33. ^ Schechter, Asher (27. 6. 2015). „How the Right-wing Already Won Israel's Culture War”. Haaretz. Приступљено 14. 3. 2018. 
  34. ^ Nesher, Talila (24. 5. 2012). „Demonstrators attack African migrants in south Tel Aviv Israel News”. Haaretz. Приступљено 14. 3. 2018. 
  35. ^ Hoffman, Gil (27. 5. 2012). „Miri Regev apologizes for calling migrants ‘cancer'”. The Jerusalem Post. Приступљено 14. 3. 2018. 
  36. ^ Cohen, Evan; Mizrachi, Dror (24. 12. 2012). „Regev is a source of pride?”. ynet.co.il. Приступљено 14. 3. 2018. 
  37. ^ Mualem, Mazal (3. 2013). „Likud's Miri Regev Challenges Netanyahu's Grip on the Party”. Al Monitor. Приступљено 14. 3. 2018. 

Спољашње везе

уреди
 
Мири Регев на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мири_Регев&oldid=28704337”