Мирко Ловрић

Мирко Ловрић (Лучинци код Славонске Пожеге, 26. мај 1935Београд, 6. новембар 2013) био је српски уметнички фотограф и члан Удружења ликовних уметника примењене уметности и дизајенера Србије (УЛУПУДС) од 1957. године. Један је од оснивача националног центра за фотографију.[1]

Мирко Ловрић
Mirko Lovrić.jpg
Мирко Ловрић
Датум рођења(1935-05-26)26. мај 1935.
Место рођењаЛучинци код Славонске Пожеге
Краљевина Југославија
Датум смрти6. новембар 2013.(2013-11-06) (78 год.)
Место смртиБеоград
Србија

БиографијаУреди

МладостУреди

Рођен је у селу Лучинци у близини Славонске Пожеге у земљорадничкој породици од оца Милића и мајке Милке. Због Другог светског рата није редовно похађао основну школу, да би 1951. године нижу гимназију завршио у Славонској Пожеги. Те године уписује Школу примењених уметности - одсек за фотографију у Загребу. Постаје члан Фото-клуба Загреб 1953. године, а годину дана касније осваја прво признање. На Првој међународној изложби уметничке фотографије у Скопљу осваја трећу награду.[2]

У Београду 1956. године уписује историју уметности на Филозофском факултету. Током студирања паралелно излаже, па тако добија другу награду на Бијеналу фотографске уметности у Анверсу. Године 1956. постаје члан Фото-клуба Београд, а годину дана касније Удружења ликовних уметника примењене уметности и дизајнера Србије. Дипломирао је 1961. године.[2]

Рад у кабинету председника ТитаУреди

 
Фотографи Мирко Ловрић и Милош Рашета у Кенији 1970. године

После факултета одлази на одслужење војног рока, а након повратка 1963. године запошљава се у Генералном секретаријату председника Републике где се бави фоторепортажом до 1971. године. Добија прилику да посети велики број земаља између осталих Индију, Египат, Иран, Кенију, Совјетски Савез, Аустирју и др. Тада је направио велики број фотографија председника Тита приликом његових посета у овим земљама. Своју прву критику објављује 1966. године, а годину дана касније први пут долази у Париз и ту излаже на Бијеналу младих.[2]

Слободни уметникУреди

Статус слободног уметника добија 1972. година и исте године приређује прву самосталну изложбу у салону Музеја примењених уметности у главном граду. Излаже циклус „Гигантографија” − Фотографије великих димензија. Нову изложбу имао је 1973. године у Галерији Графички колектив у којој истражује нове могућности фотографије. У Скопље је пренета изложба годину дана касније.[2]

Заједно са Змагом Јерајем, мариборским уметником покренуо је иницијативу да се 1973. године у Музеју савремене уметности у Београду, Галерији савремене уметности у Загребу и изложбеном павиљону Ротовж у Марибору организује изложба под називом Нова фотографија. Веолео је да снима архитектонске објекте, споменике културе, скулптуру у простору итд. На 18. октобарском салону у Београду 1977. године добија награду за фотографију, а исте године упознао је Власту Јечмен по професији професорку музике и његову будућу супругу.[2]

Заједно са Станком Црнобрњом 1982. године радио је за Радио-телевизију Београд серију од осам епизода о историји фотографије. На телевизији Арт радио је 1995. године прилоге за емисију „Фотограм”, аутора Горана Малића. Осамдесетих година био је присутан на више изложба у Француској: у Руану 1984, Паризу 1986 и Сезану 1988. године. Заједно са десеторо уметника и културних радника (историчара уметности, фотографа, сликара и ликовних критичара) из Београда, Новог Сада, Крагујевца и Приштине основао је 4. априла 1992. године Национални центар за фотографију. Функцију председника обављао је од 1994. до 2001. године.[3]

Од 2000. године све ређе је користио фотоапарат и посветио се техници фотограма. Преминуо је 5. новембра у Београду, а сахрањен је 11. новембра на Новом Бежанијском гробљу.[4]

Уметничка делаУреди

 
Мирко Ловрић

О својим делима Мирко Ловрић је причао да се никада није задовољавао са простим пресликавањем природих мотива или са њиховом репродукцијом и да га фотографију у смислу документарности није интересовала. Он је увек тежио да „створи дело које ће бити биће по себи, уметнички предмет, а не нешто што личи или што је копија узорка из природе”.[5] Истицао је да фотографија пружа велике могућности и да то није само средство за индентификацију како се сматра.[6] Фотографија је по њему апстрактна уметност која сугерише потпуно нову стварност. Циљ фотографије је стварање нове сопствене природе, тј. једног новог сопственог бића.[7]

Његова дела данас се налазе на неколико локација у Србији и Европи. Између осталих она се могу погледати у Музеју савремене уметности, Музеју града Београда, Историјском музеју Србије, Националном центру за фотографију, Музеј Југославије, Народној Библиотеци Србије и др. У Француској могу се видети у Националној библиотеци у Руану и Музеју савремене уметности у Сезану, али и у великом броју градова у региону и у унутрашњости Србије, као и у многим приватним колекцијама.[8]

Сликар скулптор и теоретичар уметности Милија Белић за Ловрићева дела каже:[1]

Дубоко заокупљен визуелним истраживањима, након значајног фотографског искуства и више експерименталних фаза у којима је настојао да примени различите методе и да тако прошири могућности фотографског израза, са визуром прожетом баухаусовским учењем, али и отвореном за неке аспекте надреализма или оп-арта, Мирко Ловрић се враћа изворима фотографије преко фотограма, да би се наднео и замислио над самом природом медија и креативним границама фотографске уметности, у време када ова уметничка дисциплина доживљава одлучујући заокрет.

За време свог живота орагнизовао је велики број изложба. Прву самосталну изложбу имао је у јануару 1972. године у Салону музеја примењених уметности под називом „Гигантографија”, a последњу у словачком граду Пјештјани под називом „Метафотографије”. Поред самосталних изложби, био је аутор великог броја групних изложби.[9]

Постхумно, у галерији „Артгет” је 2015. године изложба фотограма Мирка Ловрића. Када је умро Ловрић је оставио иза себе фелики број фотограма које јавност није имала да види па је ова изложба била права прилика да се она погледају.[10] Током 2017. године у Музеју Југославије одржана је изложба „Тито у Африци − слике солидарности” у коме су приказане фотографије које је једним делом направио Мирко Ловрић.[11] Изложбу је видело више од 50.000 посетилаца, а она је током 2018. године приказана у музеју „Пит Риверс” у Оксфорду.[12]

Функције које је обављаоУреди

НаградеУреди

Мирко Ловрић је у својој дугој каријери добио велики број награда и признања:[13]

  • Треће место на Првом међународној изложби фотографске уметности у Скопљу (1954)
  • Награда главног одбора Народне технике на изложби салон фотографије „20. октобар” у Београду (1955)
  • Друго место на Бијеналу фотографске уметности у Анверсу (1958)
  • Откупна награда Музеја примењене уметности на Октобарском салону у Београду (1969)
  • Годишња награда УЛУПУДС-а (1973)
  • Награда за фотографију на 18. октобарском салону у Београду (1977)
  • Диплома са плакетом УЛУПУДС-а, награда за фотографију архитектонских објеката на Салону архитектуре у Београду
  • Награда СИЗ-а за културу СР Србије за изложбу у Салону Музеја савремене уметности (1979)
  • Годишња награда УЛУПУДС-а (1985)
  • Откупна награда Културно − просветне заједнице Београда на Мајском салону (1986)
  • Награда за животно дело УЛУПУДС-а (1996)
  • Награда за животно дело Националног центра за фотографију (2002)

ФотограмиУреди

Из циклуса фотографија „На изворима фотографије”
Из циклуса фотографија посвећеног конструктивизму
Из циклуса „Генеза”

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 „Preminuo fotograf Mirko Lovrić”. b92.net. Приступљено 14. 5. 2018. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Белић, Милија. Метафотографије Мирка Ловрића. Београд: Културни центар Београда. стр. 183. 
  3. ^ Белић, Милија. Метафотографије Мирка Ловрића. Београд: Културни центар Београда. стр. 184. 
  4. ^ „Мирко Ловрић (1935—2013)”. fotoss.org. Приступљено 14. 5. 2018. 
  5. ^ Белић, Милија. Метафотографије Мирка Ловрића. Београд: Културни центар Београда. стр. 37. 
  6. ^ Белић, Милија. Метафотографије Мирка Ловрића. Београд: Културни центар Београда. стр. 72. 
  7. ^ Белић, Милија. Метафотографије Мирка Ловрића. Београд: Културни центар Београда. стр. 128. 
  8. ^ Белић, Милија. Метафотографије Мирка Ловрића. Београд: Културни центар Београда. стр. 185. 
  9. ^ Белић, Милија. Метафотографије Мирка Ловрића. Београд: Културни центар Београда. стр. 185—190. 
  10. ^ „Фотограми Мирка Ловрића отворили сезону у „Артгегу. politika.rs. Приступљено 14. 5. 2018. 
  11. ^ „Изложба "Тито у Африци - слике солидарности" у Музеју Југославије”. novosti.rs. Приступљено 14. 5. 2018. 
  12. ^ „Изложба „Тито у Африци” у Оксфорду”. politika.rs. Приступљено 14. 5. 2018. 
  13. ^ Белић, Милија. Метафотографије Мирка Ловрића. Београд: Културни центар Београда. стр. 184—185.