Митар Милошевић
Овом чланку потребни су додатни извори због проверљивости. |
Митар Милошевић (Увач, 1924, Увач, Краљевина СХС — 1995, Нови Сад, СР Југославија) био је српски партизан, официр, писац, новинар, уредник и издавач.
Митар Милошевић | |
|---|---|
| Датум рођења | 1924. |
| Место рођења | Увач Краљевина СХС |
| Датум смрти | 1995. |
| Место смрти | Нови Сад СР Југославија |
Између осталог, творац је и серијала рото-романа „Лун, краљ поноћи“ (најмање 74 свеске), технотрилера о научнику-хероју који се бори против организованог криминала и светских владара из сенке. Ове романе Милошевић је писао под псеудонимом Фредерик Ештон,[1] под којим га најшира публика скоро искључиво зна.
Романи на српском су му збирно продати у преко десет милиона примерака, што га сврстава у групу најчитанијих српских и југословенских писаца свих времена.
Рана биографија уреди
Рођен у селу Увач у Црној Гори. Отишао је у партизане још као гимназијалац и учествовао у Другом светском рату. Више пута је одликован за ратне заслуге.
Након Ослобођења, Милошевић остаје у војној служби од 1945. до 1953, у чину капетана 1. класе.
Издавачки и новинарски рад уреди
Од 1953. до 1974. Милошевић је радио у новосадском новинско-издавачком предузећу „Дневник“. Почео је као извештач, а затим био помоћник главног уредника листа Трибина, уредник у политичкој рубрици листа Дневник, те главни и одговорни уредник комерцијалних издања НИШРО „Дневник“.
Између осталог, покренуо је и „X-100“, популарну југословенску едицију рото-романа шпијунског, акционог, каубојског, љубавног и научнофантастичног садржаја.
Књижевно дело уреди
Поред „Луна, краља поноћи“, Милошевић је под сопственим именом написао и десетак партизанских романа, као и неколико романа шпијунске и историјске садржине.
Нека од других познатијих дела су му: Комитска пећина (1959), Из бележнице једног обавештајца (1962), Тајанствени старац (1963), Распукла ледена кора (1978), Пејаков завет (1982), од којих су нека имала више издања и била награђивана угледним наградама.
Оставио је трага унутар више књижевних жанрова: шпијунског, технотрилера, партизанског и научнофантастичног.
Неистраженост опуса уреди
Дело Митра Милошевића уопште није дубље истраживано у стручној литератури, нити постоји објављена целовита библиографија овог аутора.
Сам Милошевић се ретко изјашњавао у јавности о свом деловању под псеудонимом Фредерика Ештона. Средином 1970-их, београдски магазин Зум репортер је открио јавности ко стоји иза псеудонима, а новосадски листови су тек 1980-их објавили разговоре са аутором (Став, 1982; Стрип забавник, 1985).
Награде и признања уреди
- Више одликовања за ратне заслуге у Народноослободилачкој борби
- Награда Друштва књижевника Војводине за роман Распукла ледена кора (1978)
Референце уреди
- ^ „Ešton, Frederik”. Leksikon YU mitologije. Приступљено 5. 7. 2023.
Литература уреди
- Здравко Зупан, Век стрипа у Србији, Културни центар — Галерија савремене уметности, Панчево, 2007, стр. 85 (поглавље „Време лиценци“).
- Драгољуб Јекнић. „Два узбудљива ратна романа: о књизи 'Распукла ледена кора' и 'Пејаков завет', Митра Милошевића“, Детињство, 1-2/88, Нови Сад, 1988.
- Александра Никшић, „Лун у 21. веку“, Знак Сагите, бр. 8, стр. 1291-1296, Београд, јун 2002.
- Драган Пејић, „Моји кримићи су савремене бајке: Митар Милошевић, писац са псеудонимом Фредерик Ештон“, Став, бр. 23/24, Нови Сад, 1982, стр. 66-76.
