Википедија

Миша Блам

(преусмерено са Михаило Блам)

Михаило Миша Блам (Београд, 15. децембар 1947 — Београд, 19. јун 2014) био је српски џез музичар, контрабасиста, композитор, џез публициста, аранжер и музички педагог.

Миша Блам
Миша Блам крајем осамдесетих
Лични подаци
Име по рођењуМихаило Блам
Датум рођења(1947-12-15)15. децембар 1947.
Место рођењаБеоград, ФНРЈ
Датум смрти19. јун 2014.(2014-06-19) (66 год.)
Место смртиБеоград, Србија
Занимањемузичар, композитор, аранжер
Музички рад
Активни период1965—2014.
Жанрџез, фанк, етно џез
Инструментконтрабас, бас гитара
Издавачка кућаПГП РТБ, Дискос, Београд диск
Остало
Повезани чланциСтјепко Гут

Биографија

уреди

Рођен је у старој дорћолској јеврејској породици. Његов отац Рафаел је такође био џез музичар и оснивач Народног оркестра Радио Београда (сматра се да је донео џез у Београд), а деда Маркус Давид један од оснивача Радио Београда. Када је имао 4 године, почео је да учи виолину, али су родитељи убрзо схватили да то није инструмент за њега. Уписују га у музичку школу „Станковић“, смер клавир. Дипломирао је на Факултету музичке уметности у Београду и то на катедри за контрабас. Магистрирао је на Академији у Белгији и положио аудицију код чувеног диригента Херберта фон Карајана. Један је од иницијатора џез одсека у музичкој школи Станковић, у којој је касније радио као професор, пошавши стопама свога оца. Сестра му је чувена глумица Нада Блам.

Женио се четири пута, а био је ожењен и чувеном певачицом Изворинком Милошевић, са којом је имао сина Давида. Најстаријег сина Маркуса добио је с првом супругом Биљаном Вуковић. Преминуо је изненада, 19. јуна 2014. године. Сахрањен је на јеврејском гробљу у Београду.[1][2]

Музичка каријера

уреди
 
Џез концерт у нишком Народном позоришту 1981. године: Нада Кнежевић (вокал), Миливоје Марковић (саксофон), Миша Блам (контрабас)

Професионално је почео да се бави музиком 1964. године. Већ као средњошколац свирао је у Камерном оркестру Душана Сковрана, а затим и у Београдској филхармонији, под диригентском палицом Живојина Здравковића. Следи ангажовање у Берлинском радио оркестру, тада под руководством Херберта фон Карајана. Након тога одлази у Њујорк, где почиње џез каријеру свирајући по клубовима. Упознаје Чета Бејкера и са њим ради две године. У Југославију се враћа да би одслужио војни рок, свира у у Симфонијском оркестру ЈНА, а затим наставља џез каријеру у Немачкој, Израелу, Доминиканској Републици, Уганди. Свирао је и у Великом народном оркестру РТБ-а, џез секстету Марковић-Гут, Великом џез оркестру РТБ-а, Оркестру Мише Блама и другим. Снимио је преко 40 албума као контрабасиста и бас гитариста. Једини је контрабасиста на Балкану који је снимио три солистичке плоче џез музике. Поред џеза, свирао је и класичну, фанк и народну музику.[3][4]

Сарађивао је са многим врсним домаћим и страним музичарима: Бором Дугићем, Душаном Прелевићем, Бокијем Милошевићем, Душком Гојковићем, Шабаном Бајрамовићем, Тонијем Скотом, Четом Бејкером и многим другима.[5]

Компоновао је и музику за неколико представа: „Имитација живота“ (по тексту Мирјане Бобић Мојсиловић), „Муке са слободом“ (текст -Вида Огњеновић) и друге.[6]

Џез публициста

уреди
 
Миша Блам на World music самиту 2012. године. Фото: Томислав Јовић

Основао је први часопис о џезу на Балкану - „Jazz Tribune“ 1991. године. Сакупљао је и архивирао све што има везе са џезом у Србији. Поседовао је велику збирку видео записа, докумената, плаката, писама, инструмената. Део колекције искористио је за изложбу „60 година београдског џеза 1927-1987“. Бавио се и истраживачким радом о историји џеза на овим просторима. Резултат тих истраживања је књига „Џез у Србији 1927—1944“. Књига је издата 2010. године[7], а већ 2011. издато је друго, допуњено издање.[8] Написао је књигу „Мајлс Дејвис - биографија, интервју, дискографија“, која је објављена 1987. године. На ТВ Политика био је аутор серијала „Jazz око поноћи“.[6]

Учешће на фестивалима

уреди

Током пет деценија дуге светске и домаће каријере, Миша Блам учествовао је на готово свим важнијим џез фестивалима у земљи и иностранству. Био је директор и аутор фестивала „Summertime Jazz & Blues & World Music festival 1991“ у Београду и Интернационалног џез фестивала „Jazzibar“ у Краљеву 2011. године.[5] Фестивал „Нишвил“ није могао да се замисли без његовог учешћа. Био је велика подршка овом фестивалу. На фестивалу 2013. године, представио је поставку Музеја џеза у Србији.[9]

Занимљивости

уреди
  • У Уганди је свирао на двору Иди Амина.[10]
  • Први је Југословен који је положио аудицију код Херберта фон Карајана.
  • Имао је идеју да поклони свој легат и отвори први Музеј џеза у Европи.[11]
  • Од 2020. улица у Нишу је именована у његову част.[12]

Награде

уреди
  • 1983. Естрадна награда Југославије
  • 1989. Златни микрофон Радио Београда
  • 1992. Естрадна награда Србије
  • 2007. године је на основу уредбе Владе Србије постао носилац посебног признања за врхунски допринос националној култури у Републици Србији
  • 2011. године, на фестивалу Нишвил добио је истоимену награду за животно дело

Дискографија

уреди

Соло албуми

уреди

Компилације

уреди
  • Balkan Express - Rare Jazz / Fusion Gems From Yugoslavian Vaults, Cosmic Sounds, 2001.[14]
  • Yuriy Gurzhy & Phil Meadley Present Eastern Bloc Funk Experience, Nascente, 2011.[15]

Као инструменталиста

уреди

Извори

уреди
  1. ^ Изворинка Милошевић о браку са Мишом Бламом. „Глориа”. Архивирано из оригинала 17. 02. 2015. г. Приступљено 17. 2. 2015. 
  2. ^ Сахрањен Миша Блам. „Блиц”. Приступљено 17. 2. 2015. 
  3. ^ Последњи интервју Мише Блама. „Нови магазин”. Приступљено 17. 2. 2015. 
  4. ^ Биографија Мише Блама. „Serbian Jazz Discography”. Приступљено 17. 2. 2015. 
  5. ^ а б О Миши Бламу, поводом смрти. „Б92”. Приступљено 17. 2. 2015. 
  6. ^ а б О Миши Бламу. „Недељник Актер”. Архивирано из оригинала 17. 02. 2015. г. Приступљено 17. 2. 2015. 
  7. ^ Миша Блам. „Е новине”. Архивирано из оригинала 26. 11. 2015. г. Приступљено 12. 2. 2015. 
  8. ^ Џез у Србији 1927-1987. „Онлајн Књижара”. Приступљено 17. 2. 2015. 
  9. ^ Мишин допринос Нишвилу је немерљив'. „Ниш мјузик”. Приступљено 12. 2. 2015. 
  10. ^ Интервју; Миша Блам. „Прес онлајн”. Архивирано из оригинала 17. 02. 2015. г. Приступљено 17. 2. 2015. 
  11. ^ Сећање на Мишу Блама. „РТС”. Приступљено 17. 2. 2015. 
  12. ^ „Miša Blam dobio ulicu u centru Niša”. Politika Online. Приступљено 26. 01. 2020. 
  13. ^ Сећања. „Discogs”. Приступљено 17. 2. 2015. 
  14. ^ Rare Jazz/Fusion Gems From Yugoslavian Vaults. „Discogs”. Приступљено 17. 2. 2015. 
  15. ^ Еastern Bloc Funk Experience. „Discogs”. Приступљено 17. 2. 2015. 
  16. ^ Miša Blam i oni koji vole funky. „Discogs”. Приступљено 17. 2. 2015. 
  17. ^ Уз помоћ великих пријатеља. „Discogs”. Приступљено 17. 2. 2015. 
  18. ^ Live At Naissus Jazz '84. „Discogs”. Приступљено 17. 2. 2015. 
  19. ^ Византија III Live. „Discogs”. Приступљено 17. 2. 2015. 
  20. ^ Историја Византије. „WMAS Records”. Архивирано из оригинала 29. 03. 2015. г. Приступљено 17. 2. 2015. 

Спољашње везе

уреди
 
Миша Блам на Викимедијиној остави.
  • МИША БЛАМ: Београд и даље живи у ритму његовог џеза. "Осети Србију". Приступљено 31.10.2019.
  • Некролог Миши Бламу на блогу Б92, аутор Иван Благојевић. „Блог Б92”. Приступљено 17. 2. 2015. 
  • Интервју са Мишом Бламом. „Недељник Време”. Приступљено 17. 2. 2015. 
  • Миша Блам о себи. „Аудио и фото архив”. Приступљено 29. 3. 2015. 
  • Миша Блам на Јутјубу. „YouTube”. Приступљено 17. 2. 2015. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Миша_Блам&oldid=28705609”