Рафаило (Рафаел) Блам (Београд, 11. октобар 1910 – Београд, 30. април 1991) био је професор музике, диригент, члан Београдске филхармоније, оснивач првог џез оркестра у Београду, и композитор.[1]

Рафаило Блам

Биографија уреди

Рафаило Блам је рођен у јеврејској породици, од оца Марка, трговачког заступника и мајке Матилде, рођене Штерн. Рођен је 11. октобра 1910. године, у Београду, где је завршио основну школу, гимназију и Електротехничку школу. Дипломирао је на Музичкој академији, на наставном и виолинском одсеку (1937). У Београдској електричној централи радио је као техничар (19301941), на месту стручњака за потрошњу електричне енергије.

Музичка каријера уреди

Каријеру у музици започео је као дечак, наступајући у разним локалима и свирајући виолину у јеврејском музичком друштву Лира. Био је оснивач првог џез оркестра у Београду, под именом Мики Џез, састављен од јеврејских омладинаца, а нешто касније основао је и академски џез оркестар „Џони бојс”, са којим је до 1941. године наступао по Србији, али и у другим земљама попут Румуније, Француске, Шпаније, Бугарске.[2]

Члан Београдске филхармоније постао је 1932. године. Био је стални диригент радничког певачког друштва „Никола Тесла” и хора православне цркве „Александар Невски”. Као диригент Београдског академског симфонијског оркестра, 1934. године путовао је на концертну турнеју по Француској и Шпанији. Исте године, држао је концерт и на Грчком двору.

Члан народног оркестра Радио-Београда и солиста на хармоници постао је 1939. године. У Србији је познат као први хармоникаш на клавирској хармоници, а био је и члан фолклорног ансамбла „Мага Магазиновић” и као такав, учествовао је на великом броју фестивала. Био је шеф оркестара два клуба у Београду, под називима „Џокеј клуб” и „Ауто клуб”. Од 1938. године, предавао је у Музичкој школи „Станковић” у Београду, а био је ангажован и на краљевском двору за време посета страних званичника.

Ратни период уреди

Заробљен је у Косовској Митровици, априла 1941. године, као резервни официр инжењерске струке Војске Краљевине Југославије, и одведен у логор „Либек”. У Либеку је основао први оркестар Југословенских ратних заробљеника, који је имао три секције: секцију за народну музику, филхармонијски оркестар и камерни квартет. После краћег боравка у Хоенфелсу, пребачен је у Нирнберг. Организовао је курс музике код професора Предрага Милошевића и оформио симфонијски оркестар у пуном саставу.

Крајем 1942. године премештен је у Оснабрик, где је сарађивао са другим заточеним културним радницима (Станислав Винавер, Ото Бихали Мерин, Милан Богдановић), организујући културно-уметнички живот у логору. Формирао је камерни оркестар, у коме је свирао прву виолину и дириговао. Дириговао је и великим хором, састављеним од бивших професионалних певача. При крају рата, пребачен је у Стразбур, где је учествовао у оснивању хумористичке групе „Вегетаријанци,” која је имала улогу да забавља логораше. Последње дане рата провео је у логору Баркенбриге.

Послератни период уреди

Постаје члан Београдског радио-оркестра и Београдске филхармоније, а као и редовни професор у музичкој школи „Мокрањац”, у Београду, у којој је предавао виолину до пензионисања, 1965. године. Као солиста на хармоници, наступао је у Швајцарској, Енглеској, Холандији, Белгији, Италији и Аустрији. Током септембра и октобра 1951. године, водио је емиcије на Радиo Би-Би-Сију и Радио Бриселу.

Био је активно укључен у рад културно-уметничких друштава „Полет”, „Абрашевић” и „Ђока Павловић”. Дириговао је хором „Браћа Барух” (данас Српско јеврејско-певачко друштво) и ансамблом „Коло”, са којим је често путовао по свету. Био је члан управе Савеза композитора Србије.

За рад у заробљеништву, одликован је од народне власти Орденом заслуга за народ. За наступе са хором у Цркви „Александар Невски”, добио је високо одликовање Српске православне цркве.

Компоновао је дечју оперу „Морнари“, која је први пут приказана 1970. године у Новој Вароши, Санџак.

Референце уреди

  1. ^ Gaon, Aleksandar; Darvaš, Andrija; Kovač, Teodor; Panić, Barbara; Petaković, Jelena; Radovanović, Aleksandar; Rafailović, Aleksandar; Račić, Nikola; Spasojević, Tamara (2011). Znameniti Jevreji Srbije: biografski leksikon (на језику: српски). Beograd : Savez jevrejskih opština Srbije. стр. 36—37. ISBN 978-86-915145-0-1. Архивирано из оригинала 02. 03. 2021. г. Приступљено 10. 03. 2021. 
  2. ^ „Rafael Blam”. geni_family_tree (на језику: српски). Приступљено 2021-03-10. 

Спољашње везе уреди