Михаило Марјановић
Михаило Марјановић[а] (Трновче, 9. октобар 1871 — Београд, 6. јануар 1925) био је правник, политичар и председник Београдске општине.[1]
| Михаило Марјановић | |||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 (1920) | |||||||||||||||||||||||
| Лични подаци | |||||||||||||||||||||||
| Датум рођења | 9. октобар 1871. | ||||||||||||||||||||||
| Место рођења | Трновче, Кнежевина Србија | ||||||||||||||||||||||
| Датум смрти | 9. октобар 1925. (54 год.) | ||||||||||||||||||||||
| Место смрти | Београд, Краљевина СХС | ||||||||||||||||||||||
| Професија | политичар | ||||||||||||||||||||||
| Политичка каријера | |||||||||||||||||||||||
| Политичка странка | Народна радикална странка | ||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||
Биографија
уредиРођен је у месту Трновче код Велике Плане. Завршио је права. По завршеном школовању, као правник своју каријеру је започео и завршио у Београдској општини, најпре као писар. Од 1889. је заузимао положаје секретара, кмета правника, потпредседника и председника општине.[2]
Радио је као адвокат (правозаступник) од 1907. године, а затим као наченик III класе Београдског окружног начества (1908−1910).[2] Године 1912. Београдска општина га је изабрала за посланика у Народној скупштини, али је дао оставку на ту функцију на почетку Првог балканског рата, да био био учесник у њему.[1] На јануарским изборима 1914, као члан Радикалне странке изабран је за члана Управе, а потом и потпредседника Београдске општине.[2] Био је учесник Првог светског рата.[1]
По завршетку рата био је вршилац дужности председника Београдске општине,[1] до новембра 1919. На његову иницијативу је формирана Комисија за процену ратне штете у Београду, а фебрурара 1919. је усвојен и први општински буџет.[2]
Након тога је 1920. Београд га је бирао за свог посланика у Уставотворној скупштини.[1] Након победе Радикала на општинским изборима августа 1923. је изабран за председника Београдске општине.[3]
Преминуо је од можданог удара, напрасно, на седници месног одбора Радикалне странке,[4] 6. јануара 1925, након саопштења вести о хапшењу Стјепана Радића. На истој седници, видевши да му је позлило, онесвестио се и Никола Пашић.[5] Свечано је сахрањен наредног дана у Аркадама на Новом гробљу у Београду.
Одликовања
уредиОдликован је Карађорђевом звездом с мачевима, Официрским крстом, Златном медаљом за храброст, Легијом части и Ратним крстом.[4]
Галерија
уреди-
Породична гробница Михаила Марјановића у Аркадама на Новом гробљу у Београду
Напомене
уреди- ^ У неким изворима се наводи као Михајло Марјановић
Референце
уреди- ^ а б в г д Политика & 9. 1. 1925, стр. 4.
- ^ а б в г Милановић 2014, стр. 112.
- ^ Политика & 9. 1. 1925, стр. 5.
- ^ а б Милановић 2014, стр. 113.
- ^ Правда & 6. 1. 1925, стр. 2.
Литература
уреди- Миленовић, Миомир; Тановић, Јован, ур. (09. 01. 1925). „Михаило Марјановић”. Политика. Београд. 6002: 4. Приступљено 09. 12. 2018.[мртва веза]
- Милановић, Јасмина (2014). Попов, Чедомир; Бешлин, Бранко, ур. Српски биографски речник, књига 5, Мар-Миш. Нови Сад: Матица српска. ISBN 978-86-7946-149-0.
- Сокић, Дамјан, ур. (06. 01. 1925). „Смрт председника општине”. Правда. Београд. 6: 2. Приступљено 09. 12. 2018.