Аркаде на Новом гробљу у Београду
Аркаде су просторна целина на Новом гробљу у Београду, намењена сахрањивању истакнутих личности.
ИсторијаУреди
Аркаде, су уз Алеју великана, једна од првих просторних целина на Новом гробљу у Београду, намењене сахрањивању истакнутих личности из друштвено-политичког живота. Налазе се на простору десно од главног улаза на гробље и простиру се до Француског војног гробља, а дуж зида који гробље одваја од Рузвелтове улице. Према првобитном плану, овде је требало да буду постављени лукови „аркаде”, по коме је ова целина и добила назив.[1]
Откупом земљишта за изградњу Француског војног гробља, 1922. године, проширено је и само гробље, што је искоришћено за формирање прве целине намењене сахрањивању личности од посебног националног значаја — Алеје великана. Овде су током 1926. и 1927. године, са других парцела плански преношени посмртни остаци истакнутих личности. У исто време, новопроширени простор гробља, према Гробљанској улици (данас Рузвелтова), био је уступан породицама значајних личности из друштвеног и политичког живота, као и продаван имућним Београђанима и на том простору су настале Аркаде.[2]
Истакнуте личностиУреди
Неке од истакнутих личности сахрањених у Аркадама су:
- Радослав Агатоновић (1869—1923), професор и политичар
- Светлана Велмар-Јанковић (1933—2014), књижевница
- Иван Веселиновић (1929—2002), вицеадмирал ЈНА
- Миленко Веснић (1863—1921), политичар и дипломата, председник Владе Краљевине СХС
- Јанко Вукотић (1866—1927), армијски генерал ЈВ
- Станојло Вукчевић (1850—1933), лекар и политичар, председник Народне скупштине Краљевине Србије
- Велислав Вуловић (1865—1931), политичар и председник Београдске општине
- Васиљ Грђић (1875—1934), политичар
- Коста Ђорђевић (1885—1959), двизијски генерал ЈВ
- Коста Јовановић (1875—1930), председник Београдске општине
- Љубомир Јовановић (1865—1928), политичар, државник и академик
- Влајко Коцић (1886—1928), политичар
- Војислав Маринковић (1876—1935), политичар
- Михаило Марјановић (1871—1925), председник Београдске општине
- Драгиша Матејић (1879—1948), индустријалац
- Коста Месаровић (1840—1886), трговац
- Добра Митровић (1886—1923), адвокат и председник Београдске општине
- Михајло Павловић (1840—1915), трговац и политичар
- Никола Пашић (1845—1926), политичар, дугогодишњи председник владе Краљевине Србије и Краљевине СХС
- Божидар Радуловић (1876—1939), официр, трговац и власник првог аутомобила у Београду
- Стеван Стефановић (1885—1956), индустријалац
- Ратимир Стојадиновић (1913—1975), вајар
- Сретен Стојановић (1898—1960), вајар
- Марко Трифковић (1864—1930), политичар, председник Владе Краљевине Србије и председник Народне скупштине Краљевине СХС
Гробна места у АркадамаУреди
Редни број | Гробно место |
---|---|
Слика | О сахрањеним личностима |
1. | Гроб Милоја Јовичића |
2. | Породична гробница Радуловић |
Породична гробница познатог београдског трговца с половине 19. века Војина Радуловића и његових потомака, међу којима је и његов син Божидар Радуловић (1876-1939), трговац и официр, власник првог аутомобила у Краљевини Србији, донетог у Београд априла 1903.[3] | |
3. | Породична гробница Михајла Павловића |
Михајло Павловић (1840—1915), трговац, члан Управе Народне банке, председник Српске кредитне банке и народни посланик. Поред Михајла, у породичној гробници су сахрањени његова супруга Милица Павловић (1851—1936) и најстарији син Милорад Павловић (1869—1926), као и њихови потомци | |
4. | Породична гробница Драгише Матејића |
Драгиша Матејић (1879—1948), индустријалац. Поред Драгише у гробници су сахрањени његови рођаци и наследници. | |
5. | Породична гробница Стевана Стефановића |
Стеван Стефановић (1885—1956), индустријалац, његова супруга Дора Стефановић, рођена Бикар (1900—1967), њихов син Светозар-Тоза Стефановић (1925—2013), ћерка Емилија-Мила Милојевић (1927—2013), њен супруг Љубиша Милојевић (1921—2002) и њихов син Александар-Саша Милојевић (1948—2013) | |
6. | Породична гробница Косте Месаровића |
7. | Породична гробница Марка Трифковића |
8. | Породична гробница Радослава Агатоновића |
9. | Гробница Јанка Вукотића |
10. | Гробница Николе Пашића |
11. | Породична гробница Миленка Веснића |
12. | Породична гробница Митровић |
13. | Породична гробница Михаила Марјановића |
14. | Породична гробница Јовановић—Стојадиновић |
15. | Породична гробница Влајка Коцића |
На породичном споменику (слика лево) су уписана имена политичара Влајка Коцића (1886-1928), његове супруге Зорке (1892—1962), сина Љубомира (1921—1998) и ћерке Десанке (1912—1966) удате за Љубомира Павасовића (1900—1954)
На плочи са стране (слика десно) стоје имена генерала Косте Р. Ђорђевића (1885—1959), његове супруге Зорке (1893—1892), а поред (наслоњен на породични споменик Влајка Коцића) стоји мањи споменик њихове рано преминуле ћерке Радмиле (1927—1929) | |
16. | Породична гробница Косте Јовановића |
17. | Породична гробница Велислава Вуловића |
Велислав Вуловић (1865—1931), инжењер, председник Београдске општине, министар грађевина и саобраћаја и државни саветник, његова супруга Лепосава Вуловић (1871—1948), син Никола Вуловић(1895—), ћерка Милица Велмар Јанковић (1903—1975) и њена ћерка Светлана Велмар Јанковић (1933—2014) | |
18. | Породична гробница Живка Богдановића |
19. | Породична гробница Станојла Вукчевића |
20. | Породична гробница Васиља Грђића |
21. | Гробница Војислава Маринковића |
22. | Породична гробница Илић |
23. | Породична гробница Сретена Стојановића |
Сретен Стојановић (1898—1960), академски вајар, ликовни критичар, декан Академије ликовних уметности у Београду и члан Српске академије наука и уметности. Поред Сретена овде је сахрањена његова супруга Јелена, као и њихови потомци. | |
напомена: | Гробна места у табели су поређана према распореду по коме се налазе, крећући се из правца Управе гробља (од стране главног улаза) ка Алеји великана. |
РеференцеУреди
- ^ Ново гробље & Водич, стр. 3.
- ^ Ново гробље & Водич, стр. 10.
- ^ Илустровани лист & 8. 4. 1928, стр. 29.
ЛитератураУреди
Аркаде на Новом гробљу у Београду на Викимедијиној остави. |
- Брда, Милан (ур.). Ново гробље у Београду — Водич. Београд: ЈКП Погребне услуге.
- Јовановић, Никола Б., ур. (8. 4. 1928). „Први аутомобил у Београду”. Илустровани лист. Београд: Издавачко предузеће „Илустрација“. 14: 29. Приступљено 16. 11. 2018.