Младеновац (село)
Младеновац, познато и као Село Младеновац, је сеоско насеље у градској општини Младеновац у граду Београду. Према попису из 2002. било је 1.539 становника (према попису из 1991. било је 1.901 становника).
Младеновац | |
|---|---|
 | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Град | Београд |
| Градска општина | Младеновац |
| Становништво | |
| — 2011. |  1.636 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 28′ 00″ С; 20° 43′ 00″ И / 44.466666° С; 20.716666° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
.svg)  Младеновац Младеновац на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 011 |
| Регистарска ознака | БГ |
Историја уреди
Село Младеновац налази се у непосредној близини града Младеновца. Село Младеновац је старије насеље. На месту „Црквинама“ постојала је некада црква, са чијих су рушевина Неменикућани употребили камен за зидање своје цркве.
Село Младеновац се помиње првих десетина 18. века. За време аустријске владавине (1718–1739) помиње се Младеновац као насељено место, и у њему кнез Петроније. Село је тада имало 26 куће.
О оснивању овога села постоји исто предање као и за Влашку. По томе предању, „на 200 година после Косовског боја пошли су са Косова три брата. Влајко, Младен и Рајко. Влајко се задржао у Влашкој, Младен у Младеновцу, (који је основао, и по њему је добило име) а Рајко је основао Рајковац. Од Младена нема потомака. Предање даље вели, да је село било у Пањевцу, одакле се ширило и развијало. За време Турака склањали се у „Збеговиште“. У арачким списковима, из почетка 19. века, помиње се село Младеновац, које је припадало Вићентијевиој кнежини, и имало је 1818. год. — 29, а 1822. год. — 32 куће. По попису из 1921. године Младеновац је имао 224 куће са 1.321 становником (подаци крајем 1921. године).[1] [2]
Демографија уреди
У селу Младеновац живи 1.247 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,3 година (38,8 код мушкараца и 39,8 код жена). У насељу има 473 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,25.
Ово село је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
| ||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 8 | 8 | ||
| 80+ | 9 | 12 | ||
| 75—79 | 16 | 21 | ||
| 70—74 | 32 | 39 | ||
| 65—69 | 38 | 38 | ||
| 60—64 | 44 | 42 | ||
| 55—59 | 36 | 34 | ||
| 50—54 | 69 | 66 | ||
| 45—49 | 85 | 80 | ||
| 40—44 | 56 | 60 | ||
| 35—39 | 50 | 38 | ||
| 30—34 | 48 | 43 | ||
| 25—29 | 45 | 63 | ||
| 20—24 | 62 | 54 | ||
| 15—19 | 56 | 56 | ||
| 10—14 | 54 | 48 | ||
| 5—9 | 30 | 27 | ||
| 0—4 | 37 | 35 | ||
| Просек : | 38,8 | 39,8 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 654 | 191 | 409 | 30 | 20 | 4 |
| Женски | 654 | 135 | 410 | 87 | 21 | 1 |
| УКУПНО | 1.308 | 326 | 819 | 117 | 41 | 5 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 319 | 16 | 0 | 0 | 147 |
| Женски | 204 | 8 | 0 | 0 | 68 |
| УКУПНО | 523 | 24 | 0 | 0 | 215 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 16 | 11 | 31 | 4 | 39 |
| Женски | 3 | 0 | 25 | 11 | 8 |
| УКУПНО | 19 | 11 | 56 | 15 | 47 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 1 | 9 | 14 | 7 | 13 |
| Женски | 1 | 9 | 7 | 12 | 47 |
| УКУПНО | 2 | 18 | 21 | 19 | 60 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 6 | 0 | 0 | 5 | |
| Женски | 4 | 0 | 0 | 1 | |
| УКУПНО | 10 | 0 | 0 | 6 | |
Референце уреди
- ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26. др. Б. М. Дробњаковић Космај ) и из „Летописа“ општине Младеновац село.
- ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812–1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Коришћена Литература уреди
- Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
- „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 — 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
- Напомена
У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.
