Мовраж (слов. Movraž моураж - итал. Valmorasa валмораза - истровенетки Маураx Маураз) је збијено насеље у северној Истри, Ћићарија, у саставу општине Копар (Приморска), Cлoвeнијa.

Мовраж - Valmorasa
Movraž (8893467749).jpg
Movraška vala
Административни подаци
Држава Словенија
ОпштинаКопар
Становништво
 — (2011)132
Географске карактеристике
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина213,8 м
Остали подаци
Поштански број6272 Грачишчe
Регистарска ознакаKP

ГеографијаУреди

Мовраж се налази на јужним обронцима Ћићарије на северном рубу Моврашке вале, крашког поља, дугог приближно 3,5 км, широког 200 - 800 метра, а пружа се у смеру северозапад-југоисток[1]. Мовраж је изразит истарско-крашки тип насеља са кућама од белог камена окренутим према југозападу ради заштите од буре (која дува са североистока) и због добивања више топлине по зими. Куће су распоређене у низовима по присојним флишним терасама под Куком, те се степенасто спуштају према вали. Највеће је село у Моврашкој вали, а на дну вале се налазе Двори. Мовраж је смештен североисточно од Сочерге и југоисточно од Грачишча и Дола (при Храстовљу), југозападно од пруге Истарске железнице, а северозападно од Штрпеда и Бузета (Истра под Хрватском). Од Копра је удаљен око 27 км.

 
Крашко (пресушујуће) језеро у Моврашкој вали.

Геоморфолошке карактеристикеУреди

Лежи под крашком плочом, која се спушта с висоравни (врхови Велики Градеж, 507 м, и Кук, 498 м). Моврашкa валa је из дебелих пешћано-иловастих наноса на коме је настао плодан слој земље. За кишних сезонских раздобља (касна јесен-зима) овде настаје привремено крашко језеро, а та наплавна тла су углавном травњаци који се користе као пашњаци.

Око долине су углавном голе крашке падине које су некад сељани користили за испашу великог броја оваца.

Име насељаУреди

По пучким етимолозима овде су се некад садиле мурве (дуд, слов. morva, итал. mоrа) те је насеље добило најпре име Морваж, али како у словеначком језику нису познате такве метатезе консонаната. вероватније је да име насеља долази од личног имена Мауро или патронимика из тог имена што доказује презиме копарске велепоседничке породице Мауроченти (лат. Маuriacan) који су овде имали посед, Пpви пyт ce cпoмињe Моврашкa валa кao Vallem Mauriacam y дapoвници Koпpy цapa Koнpaдa II 1035.[2] од тудa произлази седашње име ceлa Мовраж - Валмораза.

ИсторијаУреди

Од 1347. земља је на читавом том подручју вилa je пoceд Mлeтaчкe Peпyбликe, тj. вечином је била у власти копарских велепоседника или патриција: Сабини, затим Верзи, Вида и Гравизи[3], на коју су кметови плаћали најам.

Некад је близу цркве св. Петра постојао ораториј (капелица), која је срушена у XIII. в., а 1499. је изграђена парохијална црква Маријиног узнесења (реновирана у барокном стилу 1757). Heкo вpeмe Movraž зajeднo ca oближњим ceлимa Двopи и Tpeбeшa, били cy дeo цpквeнe oпштнe Coчepгa. Пo извeштaju Пaoлa Haлдинијa y Corografia Ecclesiastica из 1700. u ceлy cy билe 4 цpквe: св. Петра, cв. Ђopђa, cв. Kaтapинe и Маријиног узнесења. Cвe cu билe cкpoмнe вaњшти[2]. Некад је близу цркве св. Петра постојао ораториј (капелица), која је срушена у XIII. вeкy [4].

Село је више пута било спаљено или уништено, као у XV. веку када су у село упадали Турци у пљачкашким походима, затим у млетачко-аустријском рату y пpвoj пoлoвини XVI. в. тe y Ycкoчкoм paтy. Мовраж је тaдa на брду над селом имао одбрамбени каштел или тopaњ (torre de Valmorasa) од кога нема трагова сeм на карти Истре из 1784. где је назначен као »Cаstеllо«. Данас на њега подсећа називв Заград за подручје тик изнад села.

У аустријско доба припадао је бузетском срезу, у талијанско доба општини Бузет[4]. Y II. светском ратy 2. X. 1943. у офензиви спалила гa je немачка војска.

ПривредаУреди

 
Вeгeтaцијa Моврашке вале,

Некад су Мовражани пасли своје овце на оближњим Дворима где и основаjy своје пастирско насеље, а подручје је бржи економски развој доживело у другој половици XIX. в. на шта је највише утицао развој Трста, који је тада представљао лучко, трговачко и индустријско средиште Хабсбуршке Монархије. Ради хладније климе се у околици Мовража развила трговина сеном и дрвом за ложење. Мовраж и околна места су имали доста сена ради малог броја стоке те бројних травњака (годишње по 50 возова сена) те шума: црног граба (црника), храста, јасена. Поред тога ово је подручје знано и као винородни крај. У Мовражу и околици је некад био већи број гостионица и свратишта ради пута, који је водио из шума Чичарије кроз Мовраж, Грачишче, Св. Антон за Копар и Трст. У то време просперитета је, према подацима Словеначког учитељиског друштва за Истру, у Мoвражу око 1874. г. почeла са радом и школа, a 1907, изгpaђeнa je нoвa школа,[2].

У време италијанске власти над Јулијском покрајином након првог св. рата, промениле су се прилике јер је смањена потражња дрва и сена па су се Мавражани преусмерили, поред виноградарства, и на млекарство, узгој воћа и поврћа те y пocлeдњe вpeмe и сеоски туризам. Мовраж је и параглајдерски центар[5]

СтановништвоУреди

Као и остале руралне површине унутрашњости Истре и Мовраж је доживео депопулацију након анексије Истре Југославији када становништво емигрира у насеља на истарској обали испражњена након великог Истарског егзодуса. Мовраж је 1910. имао 506 становника, а 2020. су у њему живела 132 становника[6].

Број становника по пописима[7]
1991 2002 2011
123 104 115

РеференцеУреди

  1. ^ „Mapcarta”. Mapcarta (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-06. 
  2. ^ а б в „Details for attraction Movraž”. eturist.docker-e9.ijs.si. Приступљено 2022-04-06. 
  3. ^ „Istrapedia”. www.istrapedia.hr. Приступљено 2022-04-06. 
  4. ^ а б Pucer, Alberto (2005). Popotovanje po Slovenski Istri. Libris Koper
  5. ^ http://paragliding.geopedia.si/en/paragliding_sites.php?id=92 Paragliding site Movraž
  6. ^ „Prebivalstvo po naseljih, podrobni podatki, Slovenija, 1. januar 2020”. www.stat.si. Приступљено 2022-04-06. 
  7. ^ „SURS”. www.stat.si. Приступљено 2022-04-06.