Мужјак

Симбол римског бога Марса се често употреблљава за представљање мушког пола.

Мужјак или мушки пол (♂) је физиолошки пол који производи сперматозоиде. Сваки мушки гамет, или сперматозоид, се може спојити са женским гаметом, или јајном ћелијом, у процесу оплођења. Мужјаци не могу започети полно размножавање без приступа барем једне јајне ћелије, док се поједини организми могу размножавати и полним и бесполним путем. Већина мужјака сисара, укључујући мужјаке човјека, имају Y хромозом, који кодира производњу веће количине тестостерона за развој мушких полних органа.

Немају све врсте једнако одређивање пола. Код већине животиња, укључујући и људе, пол је одређен генетички, али код неких врста може бити одређен друштвеним, еколошким и другим факторима. Тако, напримјер, Cymothoa exigua мијењају пол зависно од броја женки присутних у околини.^[1]

ПрегледУреди

Постојање два пола је изгледа настало независно у различитим линијама развоја (погледати Конвергентна еволуција). Понављање обрасца је полно размножавање код изогамних организама са два или више типа полних ћелија идентичног облика и понашања (али на различитом молекуларном нивоу). Код анизогамних врста са гаметима мушког и женског облика долази до оогамије врста у којој је женски гамет много већи од мушког и он нема способност кретања. Постоје добри разлози који кажу је овај образац настао због физичких ограничења, усмјерен таквим механизмима у којима су за полно размножавање потребна два неједнака гамета.^[2]

У складу са тим, пол се операционализује широм дате врсте по типу производње полних ћелија (нпр. сперматозоида и јајних ћелија) и разлике између мужјака и женки у једној лози нису увијек предиктивне за разлике у другом.

Полни диморфизам мужјак/женка између организама или органа за размножавање различитог пола није ограничен само на животиње; мушке гамете производе хитридиомикоте, силикатне алге и копнене биљке, између осталог. Код копнених биљака, мужјак и женка се не одређују само на основу мушке и женске гаметске производње и структуре, него и на основу структуре спорофита који дају праву разлике између мушких и женских биљки.

СимболУреди

Заједнички симбол који се користи за мушки пол је симбол Марса, ♂ — круг са стијелом окренутом ка сјевероистоку. Први пут га је користио Карл фон Лине како би означио пол 1751. године. Симбол се често стилизовано приказује као штит и копље. По Стерну сви историјски докази указују да је изведен од θρ, грчке скраћенице за планету, Таурус.^[3]

Одређивање полаУреди

Пол одређеног организма може одредити низ фактора. То може бити генетска или животна средина, или се можда природно мјења током живота неког организма. Иако већина врста са мушким и женским полом имају јединке које су мушке или женске, хермафродитске животиње, као што су црви, имају и мушке и женске полне органе.

Генетско одређивањеУреди

Већина сисара, укључујући и људе, има генетички одређене полове путем XY система одређивања полова гдје мужјаци имају један XY (као супротност XX) полни хромозом. Могуће је да се код неких врста, укључујући и људе, јави XXY или неке друге међуполне/хермафродитске особине (око 2 % популације).^[4] Током оплођења, мужјаци могу створити и XX и YY сперматозоиде, док женке дају само XX јајне ћелије. YY сперматозоид и XX јајна ћелија дају јединку мушког пола, а XX сперматозоид и XX јајна ћелија дају јединку женског пола.

Дио Y хромозома који је одговоран за мушкост, полно одређујући је фактор TDF. TDF активира SOX9, који чини петљу са FGF9 и PGD₂ у гонадама, допуштајући одређеном нивоу ових гена да остане довољно висок да би довео до развоја мушке јединке;^[5] нпр. FGF9 је одговоран за развој сјеменог ужета и умножавање Сертолијевих ћелија, од којих су обје веома важне за развој мушког пола.^[6]

ZW систем одређивања пола, у коме су мужјаци означени са ZZ (као супритност ZW) полним хромозомима могу се наћи у птицама, неким инсектима (већином породица лептира) и другим организмима. Припадници реда опнокрилаца, као што су мрави и пчеле, често одређују хаплодиплоиди, гдје је већина мужјака хаплоидна, а женске и неки стерилни мужјаци диплодини.^{[тражи се извор]}

Одређивање животне срединеУреди

Код неких врста гмизаваца, укључујући алигаторе, пол одређује температура на којој се јаје инкубира. Друге врсте, као што су неке змије, могу мјењати пол: одрасле јединке коју су биле мужјаци, могу постати женке. Код тропских риба кловнова, доминантна јединка у скупини постаје женка, док су остали мужјаци.^{[тражи се извор]}

Код неки зглавкара, пол се одређује инфекцијом. Бактерија из рода Волбахија мјења њихов пол; неке врсте се састоје искључиво од ZZ јединки, док се пол одређује присуством Волбахија.^{[тражи се извор]}

Секундарне полне особинеУреди

Код врста са два пола, мужјаци се могу разликовати од женки само на основу производње сперматозоида. Код многих риба и инсеката мужјаци су мањи од женки. У сјемену биљке, које показује смјену генерација, мушки и женски дијелови су укључени у спорофитски полни орган једног организма. Код сисара, укључујући људе, мужјаци су обично већи од женки. Код птица, мужјаци често имају шареније перје које привлачи женке.^{[тражи се извор]}

Види јошУреди

ИзвориУреди

^ Creighton, Jolene. „Meet The Sex-Changing, Tongue-Eating Parasite:”. From Quarks to Quasars. Приступљено 7. 04. 2014.
^ Dusenbery, David B. (2009). Living at Micro Scale. Cambridge, Mass: Harvard University Press. ISBN 978-0-674-03116-6.
^ The Origin of the Male and Female Symbols of Biology, William T. Stearn, Taxon, Vol. 11, No. 4 (May, 1962). pp. 109-113
^ See, Dallas Denny, Current Concepts in Transgender Identity
^ Moniot, Brigitte; Declosmenil, Faustine; Barrionuevo, Francisco; Scherer, Gerd; Aritake, Kosuke; Malki, Safia; Marzi, Laetitia; Cohen-Solal, Ann; Georg, Ina; Klattig, Jürgen; Englert, Christoph; Kim, Yuna; Capel, Blanche; Eguchi, Naomi; Urade, Yoshihiro; Boizet-Bonhoure, Brigitte; Poulat, Francis (2009). „The PGD2 pathway, independently of FGF9, amplifies SOX9 activity in Sertoli cells during male sexual differentiation”. Development. 136 (11): 1813—1821. PMID 19429785. doi:10.1242/dev.032631.
^ „Fgf9 and Wnt4 act as antagonistic signals to regulate mammalian sex determination”. PMID 16700629.

ЛитератураУреди

Dusenbery, David B. (2009). Living at Micro Scale. Cambridge, Mass: Harvard University Press. ISBN 978-0-674-03116-6.

[1] Creighton, Jolene. „Meet The Sex-Changing, Tongue-Eating Parasite:”. From Quarks to Quasars. Приступљено 7. 04. 2014.

[2] Dusenbery, David B. (2009). Living at Micro Scale. Cambridge, Mass: Harvard University Press. ISBN 978-0-674-03116-6.

[3] The Origin of the Male and Female Symbols of Biology, William T. Stearn, Taxon, Vol. 11, No. 4 (May, 1962). pp. 109-113

[4] See, Dallas Denny, Current Concepts in Transgender Identity

[Moniot-5] Moniot, Brigitte; Declosmenil, Faustine; Barrionuevo, Francisco; Scherer, Gerd; Aritake, Kosuke; Malki, Safia; Marzi, Laetitia; Cohen-Solal, Ann; Georg, Ina; Klattig, Jürgen; Englert, Christoph; Kim, Yuna; Capel, Blanche; Eguchi, Naomi; Urade, Yoshihiro; Boizet-Bonhoure, Brigitte; Poulat, Francis (2009). „The PGD2 pathway, independently of FGF9, amplifies SOX9 activity in Sertoli cells during male sexual differentiation”. Development. 136 (11): 1813—1821. PMID 19429785. doi:10.1242/dev.032631.

[6] „Fgf9 and Wnt4 act as antagonistic signals to regulate mammalian sex determination”. PMID 16700629.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]