Мјори
Мјори (блр. Мёры; рус. Мёры) град је у северозападном делу Републике Белорусије. Административно припада Мјорском рејону Витепске области чији је уједно и административни центар.
| Мјори Мёры | |
|---|---|
 Успењска Богородичина катедрала је део културног наслеђа Белорусије | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Белорусија |
| Област |  Витепска област |
| Рејон | Мјорски рејон |
| Основан | први писани помен 1514. |
| Статус града | 1972. |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2014. | 8.100 (процена) |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 55° 37′ 00″ С; 27° 37′ 00″ И / 55.616667° С; 27.616667° И |
| Временска зона | UTC+3 |
| Апс. висина | 140 m |
  Мјори Мјори на карти Белорусије | |
| Поштански број | 211930 |
| Позивни број | +375 2152 |
| Регистарска ознака | 2 |
| Веб-сајт | |
| miory.vitebsk-region.gov.by | |
Према проценама из 2014. у граду је живело око 8.100 становника.
Географија
уредиГрад Мјори лежи на обалама Мјорског језера, на око 190 км западно од административног центра области, града Витепска. Важна је железничка станица на релацији Варапајева-Друја. Друмским правцима је повезан са суседним градовима Браславом, Верхњедвинском, Шаркавшчином и Полацком.
Историја
уреди.jpg)
У писаним изворима ово насеље се први пут помиње 1514. као заселак Мереја у Браславском округу Велике Кнежевине Литваније. У катастарским списима ВКЛ из 1567. насеље се помиње као Мјори и било је феудални посед књажевске породица Свјатопол-Мирски. Прва православна црква у насељу основана је још 1621. године, а постоје подаци и о постојању православног манастира из 1644. године. Поменути манастир је 1690. предан на управу гркокатоличкој цркви. У насељу је 1691. подигнут и римокатолички храм који је постојао све до 1862. године.
После друге поделе Државне заједнице Пољске и Литваније 1793. Мјори постаје саставним делом Руске Империје и постаје окружним центром, прво Минске, а потом и Вињуске губерније. Према подацима са сверуског пописа становништва из 1897. у насељу је живело свега 145 становника.
Након краћег периода пољске власти (1921—1939), Мјори постаје делом Белоруске ССР. Административни статус града има од 1972. године.
Становништво
уредиПрема процени, у граду је 2014. живело око 8.100 становника.
| 1897. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 1999. | 2009. | 2014. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 145[1] | 1.900[2] | 5.715 | 7.122 | 8.590 | 9.100 | 8.188 | 8.100* |
Напомена: Према процени националне статистичке службе Белорусије.
Види још
уреди
Референце
уреди- ^ Первая всеобщая перепись населения Российской Империи 1897 г. Распределение населения по родному языку, губерниям и областям.
- ^ „BELARUS: Cities & Settlements”. City Population. Приступљено 17. 2. 2013.
Спољашње везе
уреди- Службена веб страница
- Детаљнија мапа насеља
- Положај насеља на мапи припадајућег рејона
- Галерија фотографија
- Гарады і вёскі Беларусі: Энцыклапедыя. Т.2, кн.2. Гомельская вобласць/С. В. Марцэлеў; Рэдкалегія: Г. П. Пашкоў (галоўны рэдактар) і інш. — Мн.: БелЭн, 2005. 520с.: іл. Тыраж 4000 экз. ISBN 978-985-11-0330-6. ISBN 978-985-11-0302-3
- Списак насељених места у Републици Белорусији