Миријел Ауре
Миријел Ауре-Демпс (фр. Murielle Ahouré-Demps; Абиџан, 23. август 1987.) је атлетичарка из Обале Слоноваче која се такмичи у спринту на 60, 100 и 200 метара. Била је двострука вицешампионка на Светском првенству 2013. у Москви, и то у тркама на 100 и 200 метара.[1] Ауре је освојила златну медаљу у спринту на 60 м на Светском првенству у дворани 2018. Такође је освојила сребрну медаљу у дисциплини 60 метара на Светском првенству у дворани 2012. у Истанбулу.[2]
| Миријел Ауре | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Миријел Ауре-Демпс (Murielle Ahouré-Demps) |
| Датум рођења | 23. август 1987. |
| Место рођења | Абиџан, Обала Слоноваче |
| Држављанство | Обала Слоноваче |
| Висина | 168 см |
| Маса | 58 кг |
| Спортске информације | |
| Спорт | Трка на 60 метара Трка на 100 метара Трка на 200 метара Штафета 4 × 100 метара |
| Тренер | Ејми Дим Ален Пауел Денис Мичел |
| Достигнућа и титуле | |
| Лични рекорди | 60 метара: 6.97 (2018) 100 метара: 10.78 (2016) 200 метара: 22.24 (2013) |
Награде и медаље
| |
Ауре држи афричке рекорде на 60 и 200 метара у дворани.[3] На Летњим олимпијским играма 2012. заузела је шесто место у тркама на 100 и 200 метара. Она је први пут трчала испод седам секунди на 60 метара у фебруару 2013. поставши тада осма најбржа жена икада са личним рекордом од 6,99 секунди.[4] 2018. освојила је златну медаљу на 60 м на Светском првенству у дворани 2018. и оборила афрички рекорд са временом од 6,97 секунди, чиме је постала шеста најбржа жена икада.[5]
Одрастање и рана каријера
уредиКао ћерка генерала Матијаса Доуеа, начелника штаба Оружаних снага Обале Слоноваче, Миријел је много путовала у детињству, живећи у Француској, Кини, Јапану и Немачкој, пре него што се преселила у Сједињене Државе са 14 година.[6] Након средње школе, студирала је кривично право на Универзитету Џорџ Мејсон. На последњој години универзитета, прешла је на Универзитет у Мајамију да ради са тренером Ејми Дим. 2010. преселила се у Хјустон након што је почетак сезоне био поремећен повредом. Отишла је да тренира код Алена Пауела.[7]
Међународна каријера
уреди2012. године дебитовала је за Обалу Слоноваче на Светском првенству у дворани, освојивши сребрну медаљу на 60 м, уз нови лични рекорд.[8] Упркос томе што је поново оборила рекорд Обале Слоноваче на 100 м, није успела да освоји медаљу на Летњим олимпијским играма 2012.
У атлетској сезони у дворани 2013. оборила је афрички рекорд на 60 м у дворани са временом од 7,00 секунди.[9] Била је непоражена током целе дворанске сезоне. На Светском првенству 2013. очекивало се да ће трка на 200 м бити њена јача дисциплина, али је такође успела да освоји сребро иза Шели-Ен Фрејзер-Прајс на 100 м. Тиме је постала прва Африканка која је освојила медаљу на 100 или 200 м на Светском првенству. Повреда колена ју је спречила да тренира осам месеци, због чега је пропустила дворанску сезону 2016. Почела је да тренира у групи коју води тренер Денис Мичел на Флориди.[10]
Признања и почасти
уредиУ марту 2016. Ауре је покренула своју фондацију која има за циљ да помогне да се спорт врати у школе, помогне образовању деце и оснажи сиромашне жене и децу. За њене успехе, председник Аласан Уатара је доделио Миријел Ауре чин витеза Националног ордена за заслуге.[11]
Достигнућа
уреди* (испала у квалификацијама)
Лични рекорди
уреди| Стаза | Дисциплина | Време | Датум | Место | Напомене |
|---|---|---|---|---|---|
| На отвореном | 100 метара | 10.78 | 11. јун 2016 | Монтверде, САД | [12] |
| 200 метара | 22.24 | 19. јул 2013 | Монако | ||
| У дворани | 60 метара | 6.97 | 2. март 2018 | Бирмингем, Енглеска |
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „IAAF: Murielle Ahoure | Profile | Focus on Athletes Biography”. iaaf.org. Приступљено 2017-04-18.
- ^ „IAAF profile”. IAAF.com. Приступљено 11. 3. 2012.
- ^ Archived at Ghostarchive[мртва веза] and the „Ahoure defeats Allyson Felix in Rome 200m - Universal Sports”. YouTube. Архивирано из оригинала 11. 06. 2013. г. Приступљено 24. 08. 2024.: „Ahoure defeats Allyson Felix in Rome 200m - Universal Sports”. YouTube.
- ^ Brown, Matthew (16 February 2013). Ahour\xe9's sub-seven sprint steals the show in Birmingham. IAAF. Retrieved on 2013-03-02.
- ^ Sutton, Nicola (2 March 2018). Report: women's 60m final - IAAF World Indoor Championships Birmingham 2018 Архивирано на сајту Wayback Machine (18. јул 2020). IAAF. Retrieved on 2018-03-02.
- ^ „IAAF: Murielle Ahoure | Profile | Focus on Athletes Biography”. iaaf.org. Приступљено 2017-04-18.
- ^ „IAAF: Murielle Ahoure | Profile | Focus on Athletes Biography”. iaaf.org. Приступљено 2017-04-18.
- ^ „IAAF: Murielle Ahoure | Profile | Focus on Athletes Biography”. iaaf.org. Приступљено 2017-04-18.
- ^ „IAAF: Murielle Ahoure | Profile | Focus on Athletes Biography”. iaaf.org. Приступљено 2017-04-18.
- ^ „IAAF: Murielle Ahoure | Profile | Focus on Athletes Biography”. iaaf.org. Приступљено 2017-04-18.
- ^ „Compendium des Compétences Féminines de Côte d'Ivoire”. competencesfeminines.gouv.ci. Приступљено 2024-08-24.
- ^ Cathal Dennehy (11. 6. 2016). „Ahoure powers to African 100m record of 10.78 in Florida”. IAAF. Приступљено 11. 6. 2016.
