Трка на 100 метара је атлетска дисциплина која се састоји од спринта у правој линији. Историјски гледано сматра се класичном спринтерском дисциплином, јер је једна од најстаријих трка у стази и може се пратити уназад неколико векова пре организације првих олимпијских игара. Пошто је реч о најкраћој тркачкој дисциплини, победник трке на 100 м често се сматра најбржим тркачем на свету. Резултати врхунских атлетичара на 100 м су мањи од 10 секунди за мушкарце и 11 секунди за жене.

Старт трке на 100 м ЛОИ 2012.

Реномирани спринтери који су обележили историју ове дисциплине били су Американци: Џеси Овенс 1930, Џим Хајнс, први човек који је трчао испод 10 секунди са појавом електронском мерења времена у 1968. и престигао Боба Хејса (10,00) који је био на заласку каријере. У скорије време, Карл Луис је седамдесетих година 20. века, Канађанин Донован Бејли и Американац Морис Грин деведесетих.

Током 2000-их, Јамајканац Јусејн Болт, наследник свог сународника Асафа Пауела, доминира дисциплином и држи светски рекорд 9,58 сек од 2009. године.

Код жена, прва која је трчала испод 11 секунди била је Немица Марлис Гер са 10,88 сек 1977. године. Америчка спринтерка Флоренс Грифит Џојнер поставила је 1988. године светски рекорд у времену од 10,49 секунди, који није оборен већ 30 година.

Најбољи резултати

уреди

Американац Џим Хинес био је први атлетичар који је стазу претрчао испод десет секунди мерено електронски. Хинес је сличан резултат постигао неколико месеци раније на првенству Сједињених Држава, током чувене „Ноћи брзине“, али резултат није био признат због јаког ветра. Карл Луис је први претрчао 100 метара за мање од 9,9 сек (9,86 с) Ова трка била је финале 3. Светског првенства у Токију била је нарочито брза јер је 6 од 8 учесника трчало за мање од 9,96 с.[1]

Тркачи афричког порекла готово су једини који су прешли резултат од 10 секунди, осим аустралијског мешанца Патрицка Џонсона 9,93 из 2003. године чији је отац бели Ирац а мајка црна Аустралијанка и Француза Кристофа Леметра 2010. који је први белац који је трчао испод десет секунди у времену 9,98. Пре њих, бели Пољак Маријан Воронин постигао је време од 9,992 сек 1982. године, али након заокруживања времена признато му је резултат од 10,00. Неки објашњавају ову доминацију црних тркача генетским утицајем, нарочито улогом гена ACTN3[2] који делују на брза мишићна влакна, која могу деловати на исти начин као и тренинг, начин исхране или понашање спортисте. Међутим, према генетичару Акселу Кану, „генетска компонента ове способности је вероватна, али није доказана а одговорни гени ... нису јасно одређени” .

Светски рекорди

уреди

Актуелни светски рекорди у трци на 100 метара

уреди
Пол Резултат Ветар Име Земља Датум Место Просечна брзина
Мушкарци 9,58 +0,9 Јусејн Болт   Јамајка 16. август 2009. Берлин 37,58 км/с
Жене 10,49 0 Флоренс Грифит Џојнер   САД 16. јул 1988. Индијанаполис 34,32 км/с
 
Јусејн Болт побеђује у трци на 100 м. Светско првенство 2013. у Москви.

Мушкарци

уреди

Први светски рекорд на 100 м у атлетици ИААФ (International Association of Athletics Federations – Међународна атлетска федерација) је признала 1912. године. Највећи напредак доживео је у периоду од 1910. до 1960. године, када је време мерено ручно, а резултат је ручно мерен до десетинке секунде. Американац Дон Липинцокот први је званични носилац светског рекорда на 100 метара (10,6 из 1912. године). Двадесет и четири године касније, приликом свог тријумфа у на Олимпијским играма 1936. у Берлину Џеси Овенс постиже четири десетинке бољи резултат. Године 1968. Џим Хејнс је постао први човек који је трчао испод десет секунди: његово време од 9,9 је последњи светски рекорд који је оборен помоћу ручног мерења времена, а његов учинак од 9,95, постигнут током Мексичких игара, представља први светски рекорд мерен електронским путем. У скоро пола века, рекорд је напредовао за готово седам десетина секунде. Од 1972. Еволуција перформанси остала је релативно слаба, упркос побољшањима дисциплине, попут тартан стаза, спринтерица, напретка у тренерским методама или професионализације атлетике. Светски рекорд развија се само за једну десетинку између 1968. (9,95) и 1994. (9,85), и чини се да се приближава људским физиолошким границама које су описали научници. Од 1. јануара 1977. године, ИААФ је одобрио само време мерено коришћењем електронским путем. Морис Грин је 1999. зауставио ову релативну стагнацију побољшавајући светски рекорд за пет стотина (9,79). Током Пекингшких олимпијских игара 2008. године, Јусејн Болт је поправио светски рекорд у времену од 9,69. Према научној студији, време би било близу 9,60 да Јамајканац не би раширио руке и пресекао напор мало пре циља. Године 2009.на Светском првенству у Берлину Јусејн Болт је још једном надмашио себе и оборио свој досадашњи рекорд за 11 стотинки у времену од 9,58, са просечних 37,58 км на сат. Он је први човек који је три пута заредом побољшао овај светски рекорд и најјасније је побољшање у односу на прелаз електронског мерења времена 1968. Дакле, овај рекорд надилази физиолошке границе које је Институт за биомедицинска истраживања и епидемиологију спорта у Паризу, предвидео 2008. године, која је предвиђала теоријску баријеру у 9,67. Према холандској студији коју је јула 2012. објавио универзитет у Тилбургу, могућност да Болт истрчи 100 м за 9:40 је „изводљива“. Такође према овој студији, крајњи могући светски рекорд у овом тренутку је 9,36. Истраживач Сандер Сметс добио је овај резултат анализирајући математичким и статистичким моделима референтна времена преко 100 м од 1.034 најбољих светских спортисти од 1991. године. Ажурирао је студију коју је већ спровео 2008. у којој је закључио да је „крајњи светски рекорд” био 9,51.

Тркачи афричког порекла готово су једини који су прешли стазу испод 10 секунди, осим аустралијског мешанца Патрика Џонсона 9,93 из 2003. године који је дете белог оца из Ирске и црне мајке Аустралијанке, абориџинског порекла и Француза Кристофа Леметра 2010. који је прва белац који је стазу прешао испод 10 секунди резултатом 9,9 секунди. Пре њих, бели Пољак Маријан Воронин постигао је 1982. време од 9,992, али након заокруживања резултат је заокружен за 10,00. Неки објашњавају ову доминацију црних тркача генетским утицајем, нарочито улогом гена ACTN3, који могу који могу деловати на исти начин као и тренинг, начин исхране или понашање спортисте. Међутим, према генетичару Акелу Кану, генетска компонента ове способности је вероватна, али није доказана а одговорни гени нису јасно одређени}}

Жене

уреди

Континентални рекорди у трци на 100 метара

уреди

(стање 31. октобар 2023)[3]

Мушкарци

уреди
Време/с Ветар м/с Име Земља Место Датум
АЗР 9,83 +0,9 Су Бингтјен   Кина Токио 1. август 2021.
АФР 9,77 +1,2 Фердинанд Омањала   Кенија Најроби 18. септембар 2021.
ЕР 9,80 0,1 Марсел Џејкобс   Италија Токио 1. август 2021.
САР 9,58 +1,5 Јусејн Болт   Јамајка Берлин 16. август 2009.
ОКР 9,93 1,8 Патрик Џонсон   Аустралија Мито (Јапан) 5. мај 2003.
ЈАР 9,89 +0,8 Исамаде Асинга   Суринам Сао Паоло 28. јул 2023.
РС 10,33 0,0 Слободан Бранковић   СР Југославија
АК Партизан
Београд 24. јул 1993.

Жене

уреди
Време/s Ветар м/с Име Земља Место Датум
АЗР 10,79 0,0 Сјунмеј Ли   Кина Шангај 18. октобар 1997.
АФР 10,78 1,6 Миријел Ауре   Обала Слоноваче Монтверди 11. јун 2016.
ЕР 10,73 2,0 Кристин Арон   Француска Будимпешта 19. август 1998.
САР 10,49 0,0 Флоренс Грифит Џојнер   САД Индијанаполис 16. јул 1988.
ЈАР 10,91 -0,2 Росангела Сантос   Бразил Белем 12. maj 2013.
ОКР 11,12 1,9 Мелиса Брин   Аустралија Канбера 9. фебруар 2014.
РС 11,34 0,8 Корнелија Шинковић   СФРЈ
АК Црвена звезда
Београд 7. јун 1987.

Најбољи резултати свих времена

уреди

Ранг листа најбржих мушкараца

уреди

Ово је листа 25 најбржих атлетичара свих времена на дан 31. октобар 2023. (Напомена: неки атлетичари су по неколико пута истрчали трку у приказаном временском распону. Приказан је само најбољи резултат сваког атлетичара.)

Време с Ветар м/с Име Држава Место Датум
1. 9,58 0,9 Јусејн Болт   Јамајка Берлин 16. август 2009.
2. 9,69 2,0 Тајсон Геј   САД Шангај 20. септембар 2009.
0,1 Јохан Блејк   Јамајка Лозана 23. август 2012.
4. 9,72 0,2 Асафа Пауел   Јамајка Лозана 2. септембар 2008.
5. 9,74 0,9 Џастин Гатлин   САД Доха 15. мај 2015.
6. 9,76 0,6 Кристијан Колеман   САД Доха 25. септембар 2019.
1,2 Трејвон Бромел   САД Најроби 18. септембар 2021.
1,4 Фред Керли   САД Јуџин 24. јун 2022.
9. 9,77 1,2 Фердинанд Омањала   Кенија Најроби 18. септембар 2021.
10. 9,78 0,9 Неста Картер   Јамајка Ријети 29. август 2010.
11. 9,79 0,1 Морис Грин   САД Атина 16. јун 1999.
12. 9,80 1,3 Стив Малингс   Јамајка Јуџин 4. јун 2011.
0,1 Марсел Џејкобс   Италија Токио 1. август 2021.
14. 9,82 1,7 Ричард Томпсон   Тринидад и Тобаго Порт оф Спејн 21. јун 2014.
15. 9,83 0,9 Су Бингтјен   Кина Токио 1. август 2021.
0,9 Рони Бејкер   САД Токио 1. август 2021.
1,3 Зарнел Јуз   Уједињено Краљевство Њујорк 24. јун 2023.
0,0 Ноа Лајлс   САД Будимпешта 20. август 2023.
19. 9,84 0,9 Донован Бејли   Канада Атланта 27. јул 1996.
1,3 Брани Сурин   Канада Севиља 22. август 1999.
0,0 Акани Симбине   Јужноафричка Република Секешфехервар 6. јул 2021.
22. 9,85 1,2 Лирој Барел   САД Лозана 6. јул 1994.
1,7 Олусоџи Фасуба   Нигерија Доха 12. мај 2006.
1,3 Мајкл Роџерс   САД Јуџин 4. јун 2011.
1,5 Марвин Брејси   САД Мирамар 5. јун 2021.
0,4 Кишејн Томпсон   Јамајка Сјамен 2. септембар 2023.

Ранг листа најбржих жена

уреди

Ово је листа 25 најбржих атлетичарки свих времена на дан 31. октобар 2023. (Напомена: неке атлетичарке су по неколико пута истрчале трку у приказаном временском распону. Приказан је само најбољи резултат сваке атлетичарке).[4]

Време с Ветар м/с Име Земља Место Датум
1. 10,49 0,0 Флоренс Грифит Џојнер   САД Индијанаполис 14. јул 1988.
2. 10,54 0,9 Елејн Томпсон-Хера   Јамајка Јуџин 21. август 2021.
3. 10,60 1,7 Шели-Ен Фрејзер-Прајс   Јамајка Лозана 26. август 2021.
4. 10,64 1,2 Кармелита Џетер   САД Шангај 20. септембар 2009.
5. 10,65 1,1 Мерион Џоунс   САД Јоханезбург 12. септембар 1998.
1,0 Шерика Џексон   Јамајка Кингстон 7. јул 2023.
-0,2 Ша’Кари Ричардсон   САД Јуџин 21. август 2023.
8. 10,72 0,4 Мари-Жозе Талу   Обала Слоноваче Монако 10. август 2022.
9. 10,73 2,0 Кристин Арон   Француска Будимпешта 19. август 1998.
10. 10,74 1,3 Мерлин Оти   Јамајка Милано 7. септембар 1996.
1,0 Инглиш Гарднер   САД Јуџин 3. јул 2016.
12. 10,75 0,4 Керон Стјуарт   Јамајка Рим 10. јул 2009.
13. 10,76 1,7 Евелин Ешфорд   САД Остин 8. јун 2019.
1,1 Вероника Кембел-Браун   Јамајка Острава 31. мај 2011.
15. 10,77 0,9 Ирина Привалова   Русија Лозана 6. јул 1994.
0,7 Ивет Лалова   Бугарска Пловдив 19. јун 2004.
17. 10,78 1,0 Доун Соувел   САД Прово 3. јун 1989.
1,8 Тори Едвардс   САД Јуџин 28. јун 2008.
1,6 Миријел Ауре   Обала Слоноваче Монтверди 11. јун 2016.
1,0 Тијана Бартолета   САД Јуџин 3. јул 2016.
1,0 Тори Боуви   САД Јуџин 3. јул 2016.
22. 10,79 0,0 Сјамеи Ли   Кина Шангај 18. октобар 1997.
-0,1 Ингер Милер   САД Севиља 22. август 1999.
1,1 Блесинг Окабаре   Нигерија Лондон 27. јул 2013.
25. 10,81 1,7 Марлис Гер   ДДР Берлин 8. јун 1983.
-0,3 Дафне Шиперс   Холандија Пекинг 24. август 2015.
1,7 Џулијен Алфред   Света Луција Лубок 14. мај 2022.
0,5 Алија Хобс   САД Јуџин 24. јун 2022.

Извори

уреди
  1. ^ Трка на 100 метара на СП 1961
  2. ^ „ACTN3 Genotype Is Associated with Human Elite Athletic Performance” (на језику: енглески). The American Journal of Human Genetics. Архивирано из оригинала 09. 05. 2012. г. Приступљено 25. 5. 2011. 
  3. ^ Рекорди трке на 100 метара на сајту ИААФ, Приступљено 3. март 2020.
  4. ^ „100 Metres - women - senior - outdoor”. worldathletics.org. Приступљено 2023-10-31. 

Види још

уреди

Спољашње везе

уреди