Трка на 100 метара

Трка на 100 метара је атлетска дисциплина која се састоји од спринта у правој линији. Историјски гледано сматра се класичном спринтерском дисцилином, јер је једна од најстаријих трка у стази и може се пратити уназад неколико векова пре организације првих олимпијских игара. Пошто је реч о најкраћој тркачкој дисциплини, победник трке на 100 м често се сматра најбржим тркачем на свету. Резултати врхуских атлетичара на 100 м су мањи од 10 секунди за мушкарце и 11 секунди за жене.

Старт трке на 100 м ЛОИ 2012.

Реномирани спринтери који су обележили историју ове дисциплине били су Американци: Џеси Овенс 1930., Џим Хајнс, први човек који је трчао испод 10 секунди са појавом електронском мерења времена у 1968. и престиго Боба Хејса (10,00) клоји је био на заласку каријере. У скорије време, Карл Луис је седамдесетих година 20. века, Канађанин Донован Бејли и Американац Морис Грин деведесетих.

Током 2000-их, Јамајчанин Јусејн Болт, наследник свог сународника Асафа Пауела, доминира дисциплином и држи светски рекорд 9,58 сек од 2009. године.

Код жена, прва која је трчала испод 11 секунди била је Немица Марлис Гер са 10,88 сек 1977. године. Америчка спринтерка Флоренс Грифит Џојнер поставила је 1988. године светски рекорд у времену од 10,49 секунди, који није оборен већ 30 година.

Најбољи резултатиУреди

Американац Џим Хинес био је први атлетичар који је стазу претрчао испод десет секунди мерено електронски. Хинес је сличан резултат постигао неколико месеци раније на првенству Сједињених Држава, током чувене „Ноћи брзине“, али резултат није био признат због јаког ветра. Карл Луис је први претрчао 100 метара за мање од 9,9 сек (9,86 с) Ова трка била је финале 3. Светског првенства у Токију била је нарочито брза јер је 6 од 8 учесника трчало за мање од 9,96 с. [1]

Тркачи афричког порекла готово су једини који су прешли резултат од 10 секунди, осим аустралијског мешанца Патрицка Џонсона 9,93 из 2003. године чији је отац бели Ирац а мајка црна Аустралијанка и Француза Кристофа Леметра 2010. који је први белац који је трчао испод десет секунди у времену 9,98. Пре њих, бели Пољак Маријан Воронин постигао је време од 9,992 сек 1982. године, али након заокруживања времена признато му је резултат од 10,00. Неки објашњавају ову доминацију црних тркача генетским утицајем, нарочито улогом гена ACTN3 [2] који делују на брза мишићна влакна, која могу деловати на исти начин као и тренинг, начин исхране или понашање спортисте. Међутим, према генетичару Акселу Кану, „генетска компонента ове способности је вероватна, али није доказана а одговорни гени ... нису јасно одређени” .

Светски рекордиУреди

 
Јусејн Болт побеђује у трци на 100 м. Светско првенство 2013. у Москви.
Мушкарци

Први светски рекорд на 100 м у атлетици ИААФ (International Association of Athletics Federations – Међународна атлетска федерација) је признала 1912. године. Највећи напредак доживео је у периоду од 1910. до 1960. године, када је време мерено ручно, а резултат је ручно мерен ддо десетинке секунде. Американац Дон Липинцокот први је званични носилац светског рекорда на 100 метара (10,6 из 1912. године). Двадесет и четири године касније, приликом свог тријумфа у на Олимпијским играма 1936. у Берлину Џеси Овенс постиже четири десетинке бољи резултат. Године 1968. Џим Хејнс је постао први човек који је трчао испод десет секунди: његово време од 9,9 је последњи светски рекорд који је оборен помоћу ручног мерења времена, а његов учинак од 9,95, постигнут током Мексичких игара, представља први светски рекорд мерен електронским путем. У скоро пола века, рекорд је напредовао за готово седам десетина секунде. Од 1972. Еволуција перформанси остала је релативно слаба, упркос побољшањима дисциплине, попут тартан стаза, спринтерица, напретка у тренерским методама или професионализације атлетике. Светски рекорд развија се само за једну десетику између 1968. (9,95) и 1994. (9,85), и чини се да се приближава људским физиолошким границама које су описали научници. Од 1. јануара 1977. године, ИААФ је одобрио само време мерено коришћењем електронским путем. Морис Грин је 1999. зауставио ову релативну стагнацију побољшавајући светски рекорд за пет стотина (9,79). Током Пекингшких олимпијских игара 2008. године, Јусејн Болт је поправио светски рекорд у времену од 9,69. Према научној студији, време би било близу 9,60 да Јамајчанин не би раширио руке и пресекао напор мало пре циља. Године 2009.на Светском првенству у Берлину Јусејн Болт је још једном надмашио себе и оборио свој досадашњи рекорд за 11 стотинки у времену од 9,58, са просечних 37,58 км на сат. Он је први човек који је три пута заредом побољшао овај светски рекорд и најјасније је побољшање у односу на прелаз елекронског мерења времена 1968. Дакле, овај рекорд надилази физиолошке границе које је Институт за биомедицинска истраживања и епидемиологију спорта у Паризу, предвидео 2008. године, која је предвиђала теоријску баријеру у 9,67. Према холандској студији коју је јула 2012. објавио универзитет у Тилбургу, могућност да Болт истрчи 100 м за 9:40 је „изводљива“. Такође према овој студији, крајњи могући светски рекорд у овом тренутку је 9,36. Истраживач Сандер Сметс добио је овај резултат анализирајући математичким и статистичким моделима референтна времена преко 100 м од 1.034 најбољих светских спортисти од 1991. године. Ажурирао је студију коју је већ спровео 2008. у којој је закључио да је „крајњи светски рекорд” био 9,51.

Тркачи афричког порекла готово су једини који су прешли стазу испод 10 секунди, осим аустралијског мешанца Патрика Џонсона 9,93 из 2003. године који је дете белог оца из Ирске и црне мајке аустралијанке, абориџинског порекла и Француза Кристофа Леметра 2010. који је прва белац који је стазу прешао испод 10 секунди резултатом 9,9 секунди. Пре њих, бели Пољак Маријан Воронин постигао је 1982. време од 9,992, али након заокруживања резултат је заокружен за 10,00. Неки објашњавају ову доминацију црних тркача генетским утицајем, нарочито улогом гена ACTN3, који могу који могу деловати на исти начин као и тренинг, начин исхране или понашање спортисте. Међутим, према генетичару Акелу Кану, генетска компонента ове способности је вероватна, али није доказана а одговорни гени нису јасно одређени}}

Жене

Актуелни светски рекорди у трци на 100 метараУреди

Пол Резултат Ветар Име Земља Датум Место Просечна брзина
Мушкарци 9,58 +0,9 Јусејн Болт   Јамајка 16. август 2009. Берлин 37,58 км/с
Жене 10,49 0 Флоренс Грифит Џојнер   САД 16. јул 1988. Индијанаполис 34,32 км/с

Континентални рекорди у трци на 100 метараУреди

(стање 3. март 2020)[3]

Мушкарци

Најбољи резултати свих временаУреди

Ово је листа 10 тркача на 100 метара свих времена у мушкој и женској конкуренцији на дан 3. април 2020.

МушкарциУреди

Ранг листе свих вренменаУреди


ИзвориУреди

  1. ^ Трка на 100 метара на СП 1961
  2. ^ „ACTN3 Genotype Is Associated with Human Elite Athletic Performance” (на језику: енглески). The American Journal of Human Genetics. Архивирано из оригинала на датум 09. 05. 2012. Приступљено 25. 5. 2011. 
  3. ^ Рекорди трке на 100 метара на сајту ИААФ, Приступљено 3.3. 2020.
  4. ^ Вечна светска ранг листа спринтера на 100 метара на сајту Worldathletics.org , Приступљено 31. 3. 2020.
  5. ^ Ранг листа спринтерки на сајту ИААФ, Приступљено 31. 12. 2017.

Види јошУреди

Спољашње везеУреди